DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 10/1936 str. 38 <-- 38 --> PDF |
SAOPĆENJA EKSKURZIJA U BUGARSKU I RUMUNIJU. Nema valjda zvanja u kojem bi ekskurzije imale tako velik značaj kao u šumarstvu. To je u vezi sa prirodom šumskog gospodarstva, uslovljenog raznolikim prirodnim i ekonomskim uslovima te dugim vremenskim periodima, usled čega se primena raznih metoda može proučavati samo posmatranjem mnogobrojnih slučajeva, nastalih pod različitim uslovima i posmatranih u raznim fazarra razvitka. Za to su potrebni veliki teritoriji, na kojima iste fitosocioloske prilike i jednaki uslovi gospodarenja omogućuju komparaciju. Kako se koincidencija svih tih pojava ne nalazi uvek u jednoj oblasti rada potrebno je da se nužni uzori i primeri potraže često i u udaljenim oblastima, pa i preko linija povučenih granicama pojedinih država. Veliki prijatelj našeg šumarstva i poznati čehoslovački naučenjak prof Opletal rekao je jednom, da akademski obrazovan šumar treba poznavati šume ćele Evrope, da bi bio u stanju da u šumu i šumsko gospodarstvo vlastite zemlje unese iskustva stečena kod kuće i u inostranstvu i da za svaki pojedinačni slučaj ta iskustva kritički formuliše i primeni. Za univerzitetskog profesora, po njegovom mišljenju, nije ni to dovoljno; on treba, da se potrudi da upozna šume celog sveta. Ako ova tvrdnja i ne mora vrediti doslovno za svakog pojedinog šum. stručnjaka, ona bez sumnje treba da vredi za izvesni broj onih medju njima, koji su pozvani da po svojim položajima upravljaju sudbinom šuma vlastite domovine. Zbog toga i vidimo, da pojedine države, naročito Japan, nordijske zemlje, Nemačka, Francuska i dr. polažu veliku važnost na ovo pitanje i njihove šumarske stručnjake možemo susresti na naučnim ekskurzijama po šumama svih kontinenata. Nastaje pitanje: u kojem obimu treba da se kreću ekskurzije studenata na šumarskim fakultetima? Nije potrebno dokazivati od kakvog su značaja za njih ekskurzije. Moderna nastava polaže sve veću važnost na praktičnu obuku; u mnogim zemljama provode studenti šum, vis. škola ćele mesece na terenskim radovima i naučnim ekskurzijama, počatn od manjih, specijalnih za pojedine predmete pa sve do velikih univerzalnih. Trebalo bi da studenti već za vreme svojeg školovanja, što preko školskih ferija a što putem ekskurzija, upoznaju veći deo šuma vlastite domovine, ali svakako barem najvažnije objekte šumarskih radova u svim tipičnim vrstama domaćih šuma, počam od onih u poplavnim područjima pa sve do onih na visokim planinama. Kao završetak svega mogla bi doći ponekad i ekskurzija u inostranstvo kako radi proširenja vidokruga i upoznavanja izvesnih uzoraka, kakvih nema kod kuće, tako i radi opšte izobrazbe i svih ostalih koristi koje donosi putovanje po stranim zemljama. Kod nas je retko koja generacija imala sreću da svoje teoretske studije upotpuni naučnim ekskurzijama u spomenutom redosledu; više je takvih koje su iz mnogih razloga, prvenstveno iz oskudice materijalnih mogućnosti, imale vrlo malo prilike za ovaj, toliko važni praktični deo svog studija. Zato me neobično raduje, kadgod vidim da je koju generaciju, da tako kažem, poslužila sreća i dala se prilika za koju veću ekskurziju. Pogotovo, kad se srestva za ekskurziju pribavljaju vlastitom snagom, kao što je slučaj sa osnutkom ekskurzionog fonda, u koji studenti pribiru novac ulozima, raznim priredbama itd. To pokazuje svake hvale vrednu ambiciju, puno shvaćanje važnosti i simpatično pouzdanje u vlastitu snagu. Zahvaljujući sretstvima toga fonda, subvenciji Ministra šuma i rudnika kao i prilozima pojedinaca uspelo je ovogod. apsolventima šumarstva na zemunskom fakultetu da obave jednu ekskurziju u inostranstvo. Za put su odabrane zemlje: Bugarska i Kumunija. Na put je pošlo 15 studenata sa dva profesora, a put je trajao dve nedelje. Eksukurzija je bila vrlo poučna kako sa čisto stručnog tako i sa šireg ekonomsko političkog, feocijalnog, etnografskog, turističkog itd. gledišta, pa bi i za širi stručni fo 544 |
| ŠUMARSKI LIST 10/1936 str. 39 <-- 39 --> PDF |
rum bilo od interesa da se malo detaljnije opiše ova ekskurzija te iznesu stečena iskustva s potrebnom stručnom dokumentacijom. Ostavljajući taj zadatak drugome ja sam želeo da u vezi ove ekskurzije naglasim neke važnije šumarsko-poltičke momente, donesem neke zaključke općenite prirode i dadem izvesne sugestije u korist budućeg zajedničkog rada. Zbog toga ću sam put opisati samo u najkraćim potezima i kloneći se tehničkih detalja, izneti samo najvažnije objekte koji su dodirnuti i radove koji su posmatrani. I. Put kroz Bugarsku. Posle prvih izmena posete između starijih drugova šumara s jedne i druge strane, koje su obavljene s toliko manifestacija bratskih osećaja bili smo uvereni, da će i ovaj prvi dodir naših najmlađih biti protkan s istim iskrenim čuvstvima koja su najele´mentarniji uslov svakog dalnjeg zajedničkog rada. I doista; već prvi naši susreti pokazali su da smo jedno ne samo po jeziku već i po harmoniji naših osećaja. Neusiljeno, prostodušno, spontano a u isti mah neobično srdačno susretanje učinilo je, da smo se već od prvog trenutka osećali kao kod kuće, a to je raspoloženje koje i u privatnom životu najviše godi kako gostu tako i domaćinu. Ovaj osećaj još je potencirala okolnost, što su kako prirodni tako i ekonomski momenti tam. šumskog gazdinstva, nastalog pod istom evolucijom istorijskih dogaćaja, pružali sliku koja je bila jednaka s jedne i druge strane drž granica. SI. 1. Naši pratioci pred spomenikom V. V. Popova u parku kneza Borisa 9. VII. oko podne stigli smo na sofijsku stanicu, oduševljeno dočekani od pretstavnika Ministarstva poljoprivrede, univerziteta odn. polj.-šum. fakulteta, šumarskih udruženja, opitnih stanica, studenata itd. Objed je dao g. Ministar Kad i V a s i 1 j e v, koji je svojim demokratskim ophođenjem učinio vrlo prijatan utisak a svojim govorom potvrdio, da one težnje koje danas ispunjuju šire narodne slojeve u Bugarskoj i Jugoslavija, nalaze duboko razumevanje i iskrenu podršku kod nadležnih faktora. Posle objeda imali smo prilike osvedočiti se o blagotvornom uplivu šumskog pojasa na higijenu velikog grada. Kulture kneza Borisa, zapravo jedno prekrasno opitno polje i dendrološki vrt, divan su spomenik bugarskom šumarstvu, za koje je ono žrtvovalo i živote, kako svedoči spomenik V. V. Popova u tim nasadima (si. 1). Pregledavši još i veliki rasadnik, sišli smo u Sofiju, da razgledamo grad i važnije institucije. Vreme od nekoliko sati prekratko je da se dobije ma i približna slika, pogotovo kad nas interesuju mnoge specijalne institucije. Zato se ograničujemo na pregled crkve Aleksandra Nevskog, diveći se velikim umetničkim delima koja su skoncentrisana u tom velebnom 545 |
| ŠUMARSKI LIST 10/1936 str. 40 <-- 40 --> PDF |
hramu; novog univerziteta koji svojim ozbiljnim st´lom daje utisak istinskog hrama nauke; Polj.-šum. fakulteta koji imponuje kako po veličini i specijalnom načinu gradnje u starom bug. stilu srednjevekovnih zamaka tako i po uređenju nekih instituta koji bi mogli služiti na čast i većim narodima (na pr. botanički institut) Interesantno je napomenuti da je taj fakultet doskočio hiperprodukciji studenata limitiranjem broja na dvadesetak kandidata, koji se biraju na osnovu konkursa između najboljih prijavljenih, a tih bude i do 200. Sam grad po svojem lepom položaju pod Vitošom, solidnom izgradnjom širokih bulevara i stilskih javnih i privatnih zgrada daje utisak brzog progresa, zauzimajući odlično mesto u redu naprednih evropskih gradova. Sutradan rano krećemo autobusom za Rilu. Zbog jednog nepredviđenog slučaja (artilerijsko gađanje) gubimo dosta vremeno zaobilaznim putevima (si. 2), ali stižemo još zarana u manastir. Već iz daleka naziremo impozantne masive Rilo-rodopskog sistema. Iz magle viri najviši balkanski vrh Musala (2.924 m) ispod kojeg izviru Marica, Mesta i Iskar. Dok se na planinama vidi sneg, i tu vlada oštra visijska klima sa karakterističnim´ vrstama srednjeevropske flore, u dolinama susrećemo lozu, pirinač i dr. pretstavnike submediteranske flore, zahvaljujući toplim vetrovima koji prodiru dolinom Strume. Tu vidimo i velika polja duvana, koji je ovde odlične kvalitete. Prof. Dimi- SI. 2. Autobus ide zaobilaznim putevima preko potoka trov, koji nas prati sa svojom ljubaznom gospođom, kao i gg. inspektor Stefanov i asistent Dr. Biolčev, tumače granice nekadašnjih vodenih bazena, glacijalne nanose, upozoruju na erozijonu moć bujičnih potoka itd. te ćeli put prolazi u vrlo zanimivim opažanjima. Usput vidimo uspešan rad trudovaka na jednoj cesti, ali naše su misli s velikim uzbuđenjem upravljene prema visinama, iza kojih se skriva istorijsko svetište, cilj današnjeg puta. Mora se priznati, da je vanredan utisak koji se dobiva, kad se iza krivudavog puta kroz šumu ugledaju zidine starog manastira, iza kojih strše nebu pod oblake oštri grebeni strmih vrletnih gorostasa, s belom snežnom kapom (si. 3) S najvećim interesom razgledamo crkvu, muzej, biblioteku i dr. starine, impresionirani naročitom arhitekturom i milijeom, svojstvenim istorijskim svetištima, ovenčanim aureolom vekovnih tradicija. Zatim razgledamo eksploataciono područje koje nam pruža jedan dokaz više o štetnom dejstvu dugoročnih ugovora, koji su i bugarsko šumarstvo doveli do jedinog mogućeg izlaza: vlastite režije. Iz detaljnog referata i usmenih obaveštenja upoznajemo se sa istorijatom rada u tam. šumama, a dobivamo potanka obaveštenja i o lovnim prilikama (divokoza, medved, srna, tetreb i dr.), o velikom turizmu 546 |
| ŠUMARSKI LIST 10/1936 str. 41 <-- 41 --> PDF |
koji se ovdje razvija, naročito skijaški sport itd. Doznajemo da se poklanja velika pažnja i gajenju pastrva (a usput susrećemo više ovakovih gajilišta). Posle izvrsno prospavane noći pod ozbiljnim i tihim manastirskim krovom u ovoj visini od 1100 m vanredno smo se dobro osetili, pogotovo kad je obilna kiša ublažila žegu i pokupila prašinu. Krenuvši rano iz Rile zaustavljamo se u Barakovu, gde pregledasmo postrojenja Gorske industrije a. d. Tu se nalazi i jedna tvornica kartonaže, koja se prerađivala iz tanjeg drveća i ovršaka. Interesantno je da se ovdje baš sada, kad se dovršuje velika eksploatacija a s time l´kvidira i pilana koja je´ imala 14 gâtera, SI. 3. Pred kapijom manastira Rilo upravo izgrađuje tvornica za proizvodnju novinskog papira, koji se, kako je poznato, pravi iz mehanički dobivene drvnine (si. 4). Ovo pokazuje potpuno razumevanje duha vremena, koji pretskazuje veliku budućnost hemijskoj industriji, a specijalno ind. papira. Odabran je jedini način da se zemlje bogate´ sirovinama oslobode velikog uvoza papira, naročito novinskog. Momenat, koji ;bi trebalo da potakne i našu industriju na ozbiljno razmišljanje. U podne smo gosti Lovačkog udruženja u Dupnici, koje je izgradilo svoj dom usred šume na mestu, koje dominira ćelom dolinom i ima prekrasan pogled na Rilu SI. 4. Gradnja tvornice novin. papira u Bakalovu 547 |
| ŠUMARSKI LIST 10/1936 str. 42 <-- 42 --> PDF |
(si. 5) Istog dana stižemo u Čam-Koriju , gde pregledamo Lugarsku školu i okolišne šume. O prilikama drže iscrpno predavanje gg. direktor škole Sotira v i šef šum. uprave ing. Hristov . Interesantna je ta uprava s najnižom tačkom ´1.100 m i prosečnom visinom 1800 m, u čijem se triangulacionom sklopu nalazi i najviši vrh Musala. Upoznajemo se s uređenjem šuma, organizacijom, iskorišćavanjem, transportom. Usput vidimo divan podmladak (si. 6), uspeh prirodnog podmlađenja, koji čini upadljiv kontrast prema onom u Rili. S visina divan je pogled na valovito more četinara (si. 7). Svuda je režija, koja se vanredno isplati, jer su cene drvetu veštački podignute usled zabrane uvoza drveta. Interesantan slučaj o uplivu trgovinske politike na šumsku privredu. Sama lugarska škola leži usred šume koja pripada gradu Samokovu. U istoj šumi smešteno je i prekrasno klimatsko lečilište, kojega elegantne1 vile vire . gustih četinara. To su vile bogatih sofijskih građana, koji ovde provode samo po nekoliko nedelja letnog odmora, jer je zrak vrlo vlažan. Parcele su dane u dugoročni najam, od kojeg opština ima velik prihod, a šuma ne strada, jer je isečena samo koliko zahteVaju potrebe okućnice. , SI. 5. Pred Domom Lovačkog udruženja u Uupnici Sličan slučaj naseljavanja građana u šumu vidio sam u području fakultetske šume praškog fakulteta Cern y kost e 1, samo s tom razlikom, što su tamo oko vila podignuti ćeli parkovi, koji sa veselim šarenilom svojega cveća čine velik kontrast ozbiljnom zelenilu šume, dok je ovde ostala šumska divljina sa svom romanticnošcu istinske prirode Jedno i drugo ima svojih draži. Na povratku s izleta doznajemo da je Ministar g. Vasiljev, koji se bavio u blizini po službenom poslu, došao da se lično osvedoči kako smo smešteni i zadovoljni. To je ponovšo i ujutro rano. Ovaj akt pažnje nas je sve vanredno prijatno dirnuo. Drugi dan polazimo autobusom do Kostenec-banje , da dalje nastavimo put železnicom. Tu se rastajemo s prof. Dimitrovom, koji se zbog dekanskih dužnosti mora vratiti u Sofiju, predajući nas dalje u sigurne ruke gg. Stefanova i Biolčeva. Vozimo se dolinom Marice preko Stare Zagore i Tulova te posle podne stižemo u K a z a n 1 i k. Gradić leži u širokom polju, nazvanom »dolina ruža«, koje je zaštićeno od severnih vetrova masivima Stare Planine (Balkan), a s jugozapada Srednjom Gorom (Antibalkan), te se prostire na nanosima plodnog lesa. Blaga klima (upliv Belog 548 |
| ŠUMARSKI LIST 10/1936 str. 43 <-- 43 --> PDF |
mora dolinom Tundže) prija razvitku raznih južnih kultura. Tu se proizvodi čuveno ružino ulje. Sutradan imali smo priliku pregledati destileriju za proizvodnju ovog ulja na opitnom polju Ministarstva poljoprivrede, koje stoji pod vodstvom upravn´ka g. Konst. Georgijeva. Zatim polazimo u Sipku, gde nam g. načelnik sekcije za uređenje bujica i pošumljivanje g. Taslako v pokazuje sve detalje impozantnog napora ove sekcije, na koju su bugarski šumari s pravom ponosni. Nekad šumoviti SI. 6. Podmladak u Čam-Koriji obronci Stare Planine i Srednje Gore obešumljeni su usled neracionalne seče drveta i paše i doskora se pokazalo u punoj meri razorno dejstvo bujica. Plodna polja brzo su zatrpana nanosom i računa se da je godišnji gubitak oslabljene poljoprivredne proizvodnje iznosio oko 6 mil leva. God. 1905 počelo se sistematskim radom na vezanju vododerina i pošumljavanju i cio danas je pošumljeno preko 3.000 ha. Ćeli nizovi pregrada zaustavili su silno kameno more koje je pretilo da uništi cela sela i sav njihov trud pretvori u pustoš. Divno je posmatrati smirene kamene mase, na kojima se javljaju procesi sukcesije počam od mahovine i sitnih travčica sve do džbunja i konačno SI. 7. Pogled na more četinara u Čam-Koriji 549 |
| ŠUMARSKI LIST 10/1936 str. 44 <-- 44 --> PDF |
do klimaksa-šume, kroz koju sada mirno žubore potočići s bistrom vodom (si. 8). Gore na vrh istorijskog klanca Šipka dižu se ponosni spomenici palim junacima za slobodu Bugarske, dole u dolini vide se tornjevi veličanstvenog hrama podignutog ruskim borcima, a svud okolo diže se živi spomenik sastavljen od stotinu hiljada stabala, koja su podigli bugarski šumari svome narodu, upozorujući ga na veliku važnost i ulogu šume i na uzvišenost šumarskog poziva (si. 9). Teška je to bila borba ne samo s prirodom već i s ljudima, koji su svim mogućim srestvima ometali ovaj rad; danas su već svi svesni šta znači šuma, i s najvećim priznanjem i odanošću pomažu rad svojih šumara. Upravo školski primer usneha strpljivog i ustrajnog rada. Per aspera ad astra! SI. 8. Smirena bujica u Šipci. Iza pregrade bujica šuma. SI. 9. Pogled iz kultura na mesto Šipku. Levo dole crkva palim ruskim borcima. 550 |
| ŠUMARSKI LIST 10/1936 str. 45 <-- 45 --> PDF |
Iste večeri idemo vozom za TrnoVp , kamo dolazimo na žalost za mraka te samo naziremo konture starog istorijskog grada, važnog za istoriju kako bugarskog tako i srpskog naroda. Iza par sati bratske manifestacije nastavljamo vozom za D ole n ćiflik , kamo stižemo 14. VII. u jutro. Na stanici nas dočekuje srdačno načelnik šum. priv. biroa g. St. M a n a f o v sa svojim personalom. Doznajemo da ćemo od područnih šuma upoznati pre podne čuvenu Longo1 zu, a posle podne Geniš- A d u. Iza malog odmora krećemo u Longozu, gde se najpre upoznajemo sa svim potrebnim detaljima iz referata g Manafova. Doznajemo kako se vrši seča, s kakvim uspehom ide pošumljavanje u ovom poplavnom području s preko 85% bresta i jasena, s pavitinama i puzavicama koje po svojem obliku potsećaju na naše ritske šume. Usput vidimo opite1 koji se vrše radi uvođenja novih vrsta, naročito hrasta, kako se vrši merenje plavnog nanosa koji je tako velik,, da je staro drvo preko 1 m u mulju, koji se popeo iznad nekadašnjeg nivoa. Ovaj nanos donosi Kamčija s padina Ist. Baikana. Tom prilikom vidimo na poslu jednu četu trudovaka i upoznajemo se detaljno s uređenjem ove ustanove (si. 10)., , Naišavši na tragove divljači doznajemo da se ovde zadržaje nekoliko jelena, ali da u području biroa postoji zverinjak, osnovan u cilju da se očuva autohtona rasa balkanskih jelena, kojih se namnožilo u zverinjaku već oko 80 komada, Isto tako nalazi se jedan zverinjak i za lopatare. SI. 10. »Trudovaci« na šumskom radu u Longozi Posle podne idemo šumskom železnicom u šume Geniš Ade (11.599 ha), koje leže na brežuljkastim ograncima st. Balkana te sastoje 93% od hrasta. Ovde se upoznajemo s naročit´m načinom prirodnog pošumljavanja po metodi Kornakovskog (si. 11). Već iz daleka opažamo kulisne seče ovog načina. Doznajemo da eksploataciju vrši »Tiča«, preduzeće u rukama trudovaka, a jedan deo iskorišćuju zadruge, kojih ovde ima velik broj. Upoznajemo se s organizacijom šumskih zadruga koje sastavljaju zapravo šumski radnici (kao i u Rumuniji i Rusiji), te se prema tome ove zadruge razlikuju od šumskih zadruga Zap. i Sred. Evrope, gde se pod tim imenom razumeva realna zadruga posednika šuma. Na povratku pregledali smo rad u pilani »Tiča«. Ovo preduzeće ima oko 10C0 radnika-trudovaka, od kojih su neki angažovani u šumi i na izvozu drveta, dok na pilani radi 165 ljudi Šumska industrija u Bugarskoj tek je u razvitku. Za mehaničku preradu drveta (po stanju 1933 g.) imade 837 primit, pilana i 113 s modernim uređajem sa 133 gâtera, 147 cirkulara, 12 postrojenja za rendisanje, 7 za drv. vunu, 7 za parkete i 7 za furnire., Ukupna pokretna snaga 6.311 HP, invest. kapital 113 mil. leva, broj zaposl, 551 |
| ŠUMARSKI LIST 10/1936 str. 46 <-- 46 --> PDF |
radnika 3.498. Podizanje industrije pomaže se i trgovinskom politikom, kako je već napred spomenuto i na drugom mestu naznačeno.1) U novije vreme poklanja se velika pažnja hemijskoj preradi drveta, kako pokazuje i spomenuti slučaj u Barakovu. Pred večer krećemo za Varnu. Već iz daleka vidimo svetlost i s radosnim uzbuđenjem čekamo čas da se nađemo na obalama Crnog Mora. Jedno iz ljubopitljivosti kako izgleda ovo čuveno mondensko kupatilo, koje se takmiči za prvenstvo s crnomorskim kupatilima u okolini Konsiance, a drugo da se rashladimo malo posle nesno- Sl. 11. Hrastov podmladak u Oeniš-Adi : . I SI. 12. Kralj, dvorac »Evksinograd« sne vrućine kopna. Prvi utisak Varne je odličan već i u večer, a pogotovo sutradan kad smo vldili bučan život, moderno uređenje i ogromne dimenzije ovog lepog kutka Crnog Mora. Evksinograd, letnikovac bugarskog Suverena sa prekrasnim položajem, divnim parkom i ukusno građenim dvorcem ostaje svima u vrlo ugodnoj uspomeni, (si. 12.) I ) Marinović, Šumsko-privr. geografija p. 199. 552 |
| ŠUMARSKI LIST 10/1936 str. 47 <-- 47 --> PDF |
Posle ručka odlazimo autobusom u Oborište, graničnu bugarsku stanicu, gde se rastajemo od svojih dragih suputnika i pratioca gg. Stefanova i Biolčeva, koji su s toliko bratske ljubavi i kolegijalne susretljivosti vršili svoju delikatnu ulogu (si. 13). Za ovih par dana toliko smo se sprijateljili da nam svima teško pada rastanak i upravo nam je krivo što ne možemo i njih povesti dalje na put u Rumuniju. Konačno se rastajemo ali s tvrdom reci: do skorog viđenja u Jugoslaviji! II. Put kroz Rumuniju. Po prvobitnom programu trebali smo iz Varne otići lađom za Konstancu, no kako nije bilo dobre veze, izmenjen je program i odlučeno da se ide ravno u Bukurešt. Usled pogrešnog tumačenja jednog telegrama otišli smo preko Oborišta mesto za Giurgiu. Na graničnoj stanici Boteni čeka nas desetak lugara s jednim brigadirom, koji s burnim: hura! dokazuju da smo prešli granicu savezničke zemlje. Ispočetka SI. 13. Naši verni pratioci (gg. Ing. Stefanov i dr. Biolčev) SI. 14. 11-god. bagremova sastojina 553 |
| ŠUMARSKI LIST 10/1936 str. 48 <-- 48 --> PDF |
prolazimo kroz šumovite predele Dobrudže, ali doskoro nastaje mrak koji nam onemogućuje razgledanje okoline. U Međidiji, mestu glasovitom sa bojeva jugoslov. dobrovoljaca, prelazimo u voz za Bukurešt, u kojem nas odmah svladava umor i ne budimo se sve do glavnog grada Rumunije. Šta više, propuštamo da vidimo i sam glasoviti most na Dunavu, što nam upisuje u težak propust prof. Dr. M. D r a c e a, koji nas s izaslanicima nadleštava srdačno pozdravlja na stanici. Tu se brzo razjasnio nesporazum, od kojega nije bilo nikakvih naročitih posledica; jedino smo propustili svečan doček (s gradskom muzikom) na prvom ulazu u Rumuniju, koji nam je spremljen SI. 15. Prof. Dracea usred svog hrastovog podmlatka u graničnom mestu Giurgiu. Inače program nije narušen i, zahvaljujući umešnosti naših aranžera, sledećim vozom vratili smo se za K o m a n u, 30 km južno od Bukurešta. S obzirom na kratkoću vremena koje je namenjeno bilo bavljenju u Rumuniji, program puta nije mogao obuhvatiti udaljene severne krajeve ma koliko oni bili interesantni sa šumsko-privrednog gledišta. Ograničen je na Vlašku Nizinu i Transilvan.-ke Karpate, koji deo već sam po sebi ima toliko interesantnih i poučnih objekata, da bi bio dovoljan i za jednu mnogo dulju ekskurziju od naše. Pored toga na ovom srazmerno malenom delu nalaze se u preseku sve šumske zone i tipovi šuma. Od nizinskih šuma na aluvijalnim dunavskim nanosima i stepskih na diluvijalnim naslagama plodnog lesa vide se razni prelazi asocijacija šumskog drveća već ...... tome, kako se teritorij amfiteatralno uzdiže prema Karpatima, da se´ završi alpinskom zonom u visinama koje sižu preko 2.500 m. Organizator ove ekskurzije simpatični g. prof. Dracea, bivši generalni direktor šuma i šef Instituta za šum. istraživanja, umeo je vanrednom plastičnošću 554 |
| ŠUMARSKI LIST 10/1936 str. 49 <-- 49 --> PDF |
predočiti važnost ovog biljno-geografskog momenta, koji se retko gde može tako lepo opažati kao u ovom kraju Rumunije. Šume K o m a n e´ ubrajaju se u onaj niz stepskih šuma koje čine vezu između šumovitih površina Transsilvanije i Dobrudže. Agrarna reforma, koja je prvih godina posle oslobođenja mnoge šume pretvorila u pašnjake, pokazala je i ovde dosta znatnu aktivnost. Šumari se brane ulažući svu snagu da povećanom rentabilnošću dokažu opravdanost šum. gazdinstva. To zahteva velike napore, jer je ovo suhi stepski kraj, preko kojeg ide veza između Ruske Stepe i Panonske Nizije. Tu vidimo razne forma cije bagremovih šuma (si. 14) i dr. liščara, zatim 2 ha veliki rasadnik i posle obeda u lepoj šumskoj restoraciji Fantana cu Nuc odlazimo za Bukurešt. Po mnogim odlikama Bukureš t s pravom zaslužuje nadimak »Istočni Pariz«. Inače veseo i bučan život ne pokazuje sada svoj stalni i puni ritam zbog osustva građanstva pto banjama, ali su zato široki bulevari puni stranaca. Upravo se održaje izložba, koja je priređena da privuče strane turiste. Između ostalih atrakcija tu je izložba za turizam, i klimat, lečilišta Male Antante´. Između tri paviljona naš zauzima dolično mesto s uspelim plastičnim prikazima naših prirodnih lepota. Pažnju privlači i rumunj- Sl. 16. Karakteristična kapija pred svakom šum. upravom pretvorena u slavoluk u Tigane´sti sko selo, živi etnografski muzej, sastavljen od velikog broja originalnih seoskih kuća iz svih krajeva države. Kuće su otkupljene i prenete ovamo sa svim inventarom. Pored brvnara planinskih krajeva Karpata i Bihora tu su i zidane kuće moldavske, vlaške i besarabijske nizije, sve pune šarenih ćilimova i divnog ručnog rada. Tu je i starodrevna drvena crkva marmaroških Karpata sa svojim tipičnim tornjem, pa mnogobrojni statistički podaci o higijeni, socijalnim i ekonomskim odnosima. Zbilja dobra ideja i za pouku i za reklamu. Večeramo uz veštačko jezero, koje sa svojom iluminacijom dočarava sliku nekog luksuznog, mondenskog izletišta. Radi se zapravo o nekadašnjim baruštinama, koje su ameliorirane i na teren puštena voda iz Dambovite sa dva razloga: da kao veliko veštačko jezero bude atrakcija za razonodu da velikom površinom vode deluje na suvu stepsku klimu glavnog grada. Sledeći dan posvećen je razgledanju grada i odmoru. Tu priliku iskorišćujemo da pomoću autokara što detaljnije upoznamo znamenitosti Bukurešta. Široki bulevari, divni spomenici, krasni vodoskoci, monumentalne palače, raskošni magazini, raskošna kupatila usred grada (Lido!) — sve su to atributi koji daju utisak velikog modernog 555 |
| ŠUMARSKI LIST 10/1936 str. 50 <-- 50 --> PDF |
grada s velikim pretenzijama i u punom naponu razvitka. Vozimo se preko čuvene Calea Victoria, bulevara Elizabete, Bratianu i dr., gledamo divne građevine: ministarstva inostranih dela, Atheneum, Kraljev Dvor, Narodno pozorište, palatu Kantakuzino, posećujemo divni park čizmiđiju i Karola; klanjamo se uspomeni blaženopoč. Kralja Aleksandra I. Ujedinitelja pred spomenikom, koji Mu je podignut ispred kasarne 9 Lovačkog puka, kojemu je bio komandant. Zadržavamo se u Šumarskom muzeju koji je upravo u izgradnji, zatim u Lovačkom muzeju koji pored odlično izrađenih panorama, uresa leipciške izložbe, ima i jelenske rogove koji su odneli svetski rekord. Dugo posmatramo industrijski muzej koji nas po sistematskoj sređenosti objekata potseća na veliki muzej u Munchenu; iako se po veličini ne može sravn ti s minhenskim, ipak sadrži bogate zbirke i čovek ne bi verovao, da u dve srazmerno male zgrade prolazi put preko jednog kilometra Toliko je iskoriščen prostor. Posećujemo šum. fakultet, Sum. dom i u njemu smeštenu centralnu upravu drž. šuma (Casa autonoma padurllor statului — CAPS). Detaljno se upoznajemo s ovom institucijom, koja je poput sličnih institucija u Čehoslovačkoj, Poljskoj i Austriji dala sasvim novi pravac rada u drž. šumarstvu, uvodeći ne samo režijsko poslovanje već i industrijalizaciju. Svakako ogroman skok prema predratnom sistemu dugoročnih ugovora! SI. 17. Izvori nafte u Moreni. Sledećeg dana, 18. V . polazimo za šume direkcije šuma u Bukureštu, na kojem nas putu prati direktor g. ing. Nedelcovici . Auto juri brzinom 70—100 km divnom šosejom, koja pretstavlja nedavno dovršeni internacionalni put preko Rumunije. Posećujemo šume Šum. uprave G r u i u i Ti g a n e s t i, gde nas dočekuju šefovi uprava ing. Ceacare´anu i ing. Pet rese u. Nekad vlasništvo manastira ove su šume putem sekularizacije oduzete u korist države. Leže u stepi odnosno predstepi, a neke od njih nalaze se na donjem delu takvozvane šumske zone (U Rumuniji ima 4 šumske zone i to: inundaciona, stepska, šumska i alpinska).2) Opširni referati na nemačkom jeziku s kartama kao i detaljna obrazloženja na terenu daju vrlo poučnu ilustraciju svih odlika ovih šuma. Zbog retkog uroda semena, slabe vrste sad. drveća (ratne devastacije!) pomaže se veslačkim unošenjem hrasta i to prethodnim poušumljavanjem u krpama i postepenim sečama, način koji je započeo prof. Dracea pre 16 godina, kao tadanji šef uprave (si. 15). 2) V. opširnije Marinović, cit. delo str. 441, 556 |
| ŠUMARSKI LIST 10/1936 str. 51 <-- 51 --> PDF |
Zaustavljamo se u čuvenom S n a g ö v u i vozimo se po divnom jezeru, okruženom luksusnim vilama i hotelima. To je izletište bogatog Bukurešta. Gledamo lepe hrastove sastojine, koje se, zbog parkovnog karaktera, samo s najvećim oprezom iskorišćuju. Nakon kratkog boravka u Tiganesti (SI. 16) sa velikim rasadnikom domaćeg i inostranog drveća nastavljamo put prema tercijernim brežuljcima, čuvenim sa svojeg rudnog blaga i petrolejskih izvora. Prolazimo kroz Ploesti, grad čuven s mnogobrojnih rafinerija petroleja, da se zaustavimo u M o r e n i, gde nam cela šuma tornjeva označuje izvore nafte. Posle obeda pregledamo praćeni šefom šumske uprave i pretstavnicima preduzeća ćeli proces rada počam od bušenja na velikim dubinama po 700 do 1000 m pa i više, pa sve do otvorenih izvora, u kojima danju i noću kulja nafta iz zemljine utrobe (SI. 17). Tu su i rafinerije, sve vrlo zanimivo, ali naš put je još dalek. Do Sinaje je još oko 60 km, a visinska razlika nekih 600 m. Preko Campine, koja pretstavlja nekadanji centar naftinih izvora, koji su već skoro iscrpljenî, uspinjemo se romantičnom dolinom Prahove i brzo prolazimo kroz dve šumske podzone: hrasta i bukve da uđemo u podzonu četinara. Široko korito reke, puno kamenja, postaje sve uže SI. 18. Velika pregrada pred Sinajom Čuje se šum gorskih potoka koji se slivaju s velkih strmina, noseći rastresiti materijal. Pred Sinajom ogromna ustava, veliki bujičarski rad koji zaštićuje šumsku železnicu i put (si. 18). Već je mrak. Hladan talas planinskog večernjeg zraka pokazuje da se krećemo u velikoj visini. Konačno se vidi neko svetlucanje, najpre pojedinačno, visoko gore između gustog drveća, iz udaljenih vila, a onda se prosipaju ćeli mlazovi svetla iz elegantnih hotela i luksusnih vila: ulazimo u Sinaju. Studenti su smešteni u novoj zgradi sagrađenoj za studente šumarstva koji ovamo dolaze na praktična vežbanja; ovakih domova ima na više mesta po rumunjskim šumama. Ujutro se ustaje rano, jer u ovim visinama čovek se brzo oporavlja od telesnog umora. Vreme je lepo, ali sunčani zraci se kasno pojavljuju na rubovima visokih planinskih vrhova koji okružuju usku dolinu Prahove, pritešnjenu strmim padinama, načičkanim divnim vilama što vire iz gustih smrekovih šuma. Svež planinski zrak i lepote romantične prirode stvaraju odlično raspoloženje. Autom pravimo malu šetnju po divno uređenim šumama parkovnog karaktera, idemo do čuvenog dvorca Peleš (SI. 19), letnikovca Kraljevske porodice, u koji ne možemo zbog prisutnosti visokih gosti, ali i iz vana daje prekrasna arhitektura u veličanstvenoj prirodnoj okolini snažan utisak. Tu se opraštamo od gg. ljubaznih domaćina direktora Nedelkovića i šefa Sum. uprave 557 |
| ŠUMARSKI LIST 10/1936 str. 52 <-- 52 --> PDF |
u Sinaji ing. de V a s i 1 c o, te nastavljamo do mesta Busteni, gde imamo prilike da pregledamo veliku tvornicu papira, celuloze i drvnine. Ovo preduzeće osnovano je od braće Schiel 1883 godine, dakle u vreme, kada je ovde bila još netaknuta prašuma pa je trebalo vršiti pionirski posao u pravom smislu reći. Blaženopoč. Kralj Karol I.imao je vanredan smisao ne samo za prirodne lepote odabirući ovo mesto za izgradnju svojeg letnikovca, već i za unapređenje domaće privrede i preduzeće nalazi punu potporu sa strane Uprave Kraljevih šuma, iz kojih preduzeće dobiva potrebno drvo. Za dobre konjunkture tvornica zaposluje preko 1000 radnika, a kapacitet iznosi 15.000 t papira godišnje. f SI. 19. Kralj dvorac Peleš u Sinaji Interesantna je i žična železn´ca preduzeća koja prenosi drvo iz doline Jalomice u dolinu Prahove. Svladavajući na dva mesta terenske razlike od po 1000 m relativne visine i boreći se s terenskim poteškoćama prelazi 2.020 m visoki greben Pietra Arsa (SI. 20). Nastavljajući put šumskom železnicom zalazimo u eksploataciono područje šuma Nj. Vel.Kralja u dolini Azuge. Pada u oči čista seča na dosta strmim padinama (SI. 21) i veštačkim pošumljavanjem, koje odlično uspeva. Dokle oko siže vide se ogromne zelene površine mladih, mahom, čistih smrčevih sastojina — pojava, koja se može sresti po svim šumskim kompleksima s obe strane Karpata. Štetne posledice gustih sastojina ukazuju "se u pojavi snegoloma, koje zapažamo u pojedinim partijama, ali nas Uprava uverava, da su te pojave tako malene da i ne dolaze u obzir. Mlade šume željno čekaju proredu, za koju postoje svi uslovi: transportna sretstva i potrošačka industrija. U novije vreme nastoje se sačuvati oaze bukovog podmlatka i dr. lišćara, pa će se postići potrebna mešavina. 558 |
| ŠUMARSKI LIST 10/1936 str. 53 <-- 53 --> PDF |
Ostavljajući šumsku železnicu idemo peške preko kultura i starih sastojina za Predeal. Usput nailazimo na ostatke svetskog rata: rovove sa zarđalim komadima oružja i patrona. Tu su se bili vrlo krvavi bojevi, jer prelaz preko Predeala otvara put za Bukurešt. Ugodan put završava se u Predealu, visokom klimatskom lečilištu na samoj granici nekad. Mađarske i Rumunije. Posle ručka u udobnom restoranu Uprave Kralj, domena opraštamo se od ljubaznih domaćina gg. Kaip. Tarnovsko g i ing. Savu 1 e s c u, koji nas predaje u ruke izaslanstvu kolega iz Brašova. SI. 20. Pietra Arsa. Bus´teni. Pogled na brdo Pietra Arsa preko kojeg ide žična železnica SI. 21. Čista seča u Azugi, napreci gomila ogrevnog drveta; otraga točho Smelim serpentinama spuštamo se autima s predealskog prevoja zalazeći u Transilvaniju. Svud okolo strše visovi divnih karpatskih lanaca. Tu su erdeljski Alni ili Južni Karpati, na zapadnom delu, a na istočnom nešto niži nižu se Istočni Karpati. Nepregledno more četinara dokle oko siže, a iznad njh sočni planinski pašnjaci, s kojih dopiru zvuči tradicionalnog roga planinskih pastira. (SI. 22). Usput pregledamo jedno privatno uzgajalište pastrva, gde nam zakupnik dokazuje veliku rentabilnost ovog posla usled visoke cene te ribe. Usled kratkoće vremena ne možemo da se detaljnije upoznamo sa šumama grada Brašova, pa se poseta ograničava na bliže delove. Posle agrarne reforme ostalo je 559 |
| ŠUMARSKI LIST 10/1936 str. 54 <-- 54 --> PDF |
gradu još uvek preko 15.000 ha šuma i 1550 ha livada i pašnjaka. Gradski šumarski ure´d imade budžet 6—7 mil. leja i čist prihod iznosi 1—1,5 mil. leja. Usput pregledamo uspeh dovršene oplodne´ seče, zatim pošumljavanja brda Zinne (Tampa), gde se vrši pošumljavanje nekad pašom i požarom uništenih terena. Prva pošumljavanja sa borovcem počinju još 1886 god. i daju odličan objekat za proučavanje ove egzote, koja čini lepe sastojine. Dalnja pošumljavanja nisu krunisana uspehom, naročito na južnoj strani, gde se javlja stepska biljka Hyacintella Leucophea, pa se sada ovom retkom gostu poklanja velika pažnja. U vezi sa šumama Brašova, pored pitanja pošumljenja i iskorisćavanja, javljaju se i druga važna pitanja kao: spajanje šumsko-privrednih pitanja s unapređenjem turizma, upliv iskorisćavanja drveta na režim voda a specijalno na izvore iz kojih dobiva grad vodu itd. Interesantno je i pitanje lovne ekonomije; u okolini dolaze pored jelena i srna još i medvedi, vuci i risovi, uz ostale vrste visoke i niske divljači. Upošte se mora napomenuti da erdeljske trofeje sve većma privlače pažnju internacionalne lovačke javnosti; na internacionalnoj leipciškoj izložbi dobile su prve nagrade trofeje transilva-iskih Karpata. Za transilvanske jelene kreće se otstrel oko 20.000 dinara. SI. 22. Planinski pastir duva na rog Pred večer spustili smo se u B r a s o v, grad s vanredno lepim prirodnim položajem, usred starog »Burzenlanda« (Barca). Taj kraj je kralj Andrija II. god. 1211 poklonio nemačkom viteškom redu, da stane na odbranu od provale Huna, koji su, kao posle Tatari i Turci, navaljivali kroz četiri gorska klanca u okolini ove plodne površine. Mnoge istorijske uspomene potsećaju na prošlost, kada se mnogo krvi lilo da se sačuvaju «loboda i kulturne tekovine, o kojima svedoče obimne monografije, među kojima se ističe vrlo dokume´ntovana Istorija šuma, lova i ribarstva u Burzenlandu od poznatog stručnjaka, inspektora ing. O. W i 11 i n g a. Posle večere, kojoj su prisustvovali kolege, stari ščavnički drugovi in. Moarcas, Horvat, Witting i dr. sa svojim porodicama kao i pretstavnici grada Brašova, te je protekla u vrlo prijatnom drugarskom raspoloženju, odlazi se noćnim vozom za grad Sebes. Zorom stižemo u Sebes , gde nas dočekuju domenski direktor ing, S u c i u i gen. inspektor ing. Z e i c u, šef inspektorata u Kluju. Iza kratkog odmora, polazimo autima u šume koje leže u dolini Sebesa. Iz opsežnog referata i nacrta vidimo da sve šume (29.770 ha) gravitiraju na reku Sebes, dugu 96 km od čega je sposobno za plavljenje 76 km. Nekad tri šumske uprave, kraj sad. sistema postoji samo jedna. 560 |
| ŠUMARSKI LIST 10/1936 str. 55 <-- 55 --> PDF |
Reka Sebes spaja Erdelj sa starom rumunjskom granicom, te je lanjske godine sam Kralj Karol otvorio novosagrađeni put. U starije vreme transport se vršio splavovima, ali se od 1897 god.drvo plavi. Do reke se spušta vodenim rizama, kojih ima više i po desetak km dugačkih (SI. 23). Zbog male vode preko leta potrebno je pojačanje koje daju tri brane. Imamo sreću da vidimo redak prizor, izgradnju jedne nove brane koja će hvatati 176.000 m3 vode. U referatu izvede´n je detaljno hidraulički račun. Upoznajemo se potanko s načinom gradnje koju objašnjava insp. ing. Rosu. Naročitu pažnju privlači izgradnja kapije po sistemu Abrudbanyai (SI. 24). Stvari malo poznate u našim krajevima, a s obzirom na postepeno napuštanje vodenih transportnih sretstava zvuče pomalo kao anahronizam. Doznajemo da je i ovde bila u planu izgradnja električne železnice, još za vreme rata, ali do ostvarenja nije došlo ni danas zbog osustva potrebnih velikih kapitala za tu gradnju. Plavljenje1 je doduše skopčano s velkim gubicima i rizikom, ali je još uvek jeftino pogotovo, kad u Sebesu postoji tvornica sitnih izrada koja dobro plaća izlomljene komade, koji bi se inače prodavali kao ogrev. SI. 23. Vodena riža u dolini Šebeša Dakle — specijalne prilike, koje još i danas opravdavaju ovaj stari´sistem transporta. Seča, primicanje, spuštanje na rižama skupa s amortizacijom riža i plavljenje staje postavno pilana po m:! 73—95 leja (22—30 din) ; cena, kraj koje se lako može razumeti mogućnost konkurencije rum. drveta. Pogotovo, kad se uzme u obzir kvalitet drveta. U dolini je više´ grabalja za hvatanje drveta, iza kojih su nagomilane velike količine trupaca, koji strše po nekolikoj metara visoko (SI. 25). Interesujemo se za pošumljavanje i doznajemo, da su od 1921—1936 pošumili 4.591 ha s potpunim uspehom uz cenu od 9,5 mal. leja. 1 ovde su čiste seče s veštačkim pošumljavanjem. Ćeli dan provodimo u šumarskoj kući Oasa (vis. oko 1300 m) gde ima više soba s krevetima za studente šumarstva, koji ovamo dolaze na vežbe. Romantična dolina, opojni miris smrčevih šuma koje stešnjavaju romantičnu dolinu Sebesa, divni pogledi na visoke planinske pašnjake, sve to deluje na raspoloženje i prosto nam je žao kad čujemo da je već vreme za polazak. Jedna slaba strana je tih ekskurzija da se uvek prekida onda kad je najlepše. Ali zatovnalazimo naknadu u veseloj večeri, provedenoj u Uruštvu starih školskih drugova. Svi se veselimo ponovnom sastanku nakon skoro tri decenija. Konstatujemo s velikim zadovoljstvom da se ovde gaji ista stara tradicionalna kolegijalnost, na koju 561 |
| ŠUMARSKI LIST 10/1936 str. 56 <-- 56 --> PDF |
upozorujemo i naše studente. Šumari su oduvek ovde kao jedna porodica. Spretni ciganski primaš za nekoliko minuta usvaja akorde popularne »Marijane«, a cela ga družina prati kao da su se sad navratili iz nekog jugoslovenskog kupališta. A rumunjski kolege pomažu i kroz tihe ulice gradića Sebesa razležu se milozvučni akordi naših pesama, koje su tako mile u tuđini.. . Sutradan s najvećim interesom razgledamo dolazak trupaca na pilanu, naprave za hvatanje i navraćanje u kanale, gde se sortiraju i raznose na skladišta SI. 25—26, Posećujemo pilanu C A P S - a, koja je nekad bila izdavana u zakup, ali je od 1932 u državnoj režiji. Pilana je renovirana, pogon racionaliziran i troškovi se dalnjom racionalizacijom stalno smanjuju. Upoznajemo se sa svim detaljima rada ovog postrojenja, koje u 1935/36, dakle još za krize u drugim preduzećima, odbacuje državi godišnji čist prihod 6,6 mil. leja, preradivši oko 35.000 rhs okruglog drveta. Zanimiva je i organizacija rada, delokrug kod prodaje itd. o čemu dobivamo razjašnjenja kako usmeno tako iz detaljnog referata na nemackom. Tu pregledamo i jednu malu industriju, koja kupuje lomež nastao plavljenjem uz vrlo dobru cenu. Rentabilitet nalazi se u izradi celog niza sitnih izdelaka počam od drv. vune pa sve do drv. žice. Po tvrdnji upravnika potražba je tolika, da je ne mogu zadovoljiti. Dakle nije alfa i omega -šumske industrije u prë- Sl. 24. Kapija sistema Abrudbânyai radi drveta u daske i druge polufabrikate, kako se pogrešno mislilo kod onih koji su izgrađivali našu industriju drveta pa, raspolažući samo s jednim artiklom, osećaju poteškoće pri svakoj oscilaciji potražbe ovog materijala. Posle pregleda pilane nastavljamo autima put za Sibiu (Hermanstadt). Usput stalno susrećemo radničke kolone koje izgrađuju modernu šoseju na ovom sektoru. Posle ručka pregledamo zoološki vrt u kojem se upoznajemo sa transilvanskom lovnom faunom (jeleni, medvedi, risovi itd.), a posle toga odlazimo u (Jena Sibiului, slano jezero koje je čuveno termalno lečilište. Posle napora pređašnjih dana i mnogih impresija znamo da cenimo malo odmora. Večeru nam daje prefekt (veliki župan) Judeta Sibiu, koji i sam prisustvuje večeri i drži pozdravni govor, u kojem pozdravlja složan rad rumunjskih i naših stručnjaka. Tu su još gg.: direktor Brostean u iz Sigleisoare, te ing. Sandi Mircea, ing. Andrei Joan, ing. N i t e o c u i ing. Martinescu. Sutradan polazimo opet autima u dolinu Olta. S levé strane´ ističu se visoki vrhovi divnih fogaraških Alpi, a s desne sibinjski deo Karpata. Zaustavljamo se u Talmaciu, gde se nalazi veliko preduzeće Feltrinelli. Tu se, zbog kratkoće vremena poseta ograničuje na pregledanje pilane i sortiranje robe, akoprem bi od velikog interesa bilo pro 562 |
| ŠUMARSKI LIST 10/1936 str. 57 <-- 57 --> PDF |
učavanje samog područja, gde se nalaze zanimiva transportna srestva. Isti je slučaj i sa velikim preduzećem Carpatina, koje se nalazi već u granicama predratne Kumunije u mestu Brezoi, te eksploatiše šume u čuvenoj dolini Lotru, punoj zanim´vih instalacija za transport drveta. Kod Carpatine privlači pažnju mehanizacija prerade i mnogobrojne vrste prerađevina koje se tu dobivaju pored piljene robe. Posle obeda nastavljamo put lepom dolinom Olta, punom objekata koji privlače našu pažnju. Tu je stari manastir Cozia; čuveno kupatilo za bubrežne bolesti Caciulata; prekrasni lovački tereni za divokoze i dr. divljač u romantičnim dolinama koje nam se na čas otvaraju pred očima; šumske zone, koje se smenjuju u protivnom pravcu nego pre par dana, jer sad se naglo spuštamo iz podzone smrče u podzonu bukve. U Caciulati upozoreni smo na divnu vilu, vlasništvo gumarskog udruženja »Progresul silvic«. Doznajemo da to udruženje ima više ovakovih vila po raznim kupatilima za svoje članove. SI. 25. Nagomilani trupci iza grabalja Sećam se, da sam pre desetak godina potakao ideju osnivanja ovakih domova za bolesne članove našeg udruženja. Dočekali su nas i prate nas izaslanici direkcije šuma u Krajovi gg. direktor ing. P o p e s c u, insp. ing. lliescu i ing. ühica (koji je još pre više od dva decenija prešao ovamo iz Južne Srbije i evocira na dirljiv način uspomene na svoju domovinu), te šef uprave u R. Val cea ing. Mircea Emilian s gospođom. U Jiblei ostavljamo aute i nastavljamo vozom za C a 1 a f a t, kamo stižemo u večer. Voz prolazi kroz najnižu šumsku podzonu, hrastove šume, i preko uske antistepske zone ulazi u stepu. Iznenađuju nas pruge veštački podignutih šuma koje se sade u dugim uskim prugama u ovom čisto poljoprivrednom terenu, da svojom mikroklimom vrše povoljan upliv na poljoprivredne kulture. Usput nam se pridružuje prof. Ü r a c e a, koji se radi neodgodivog posla vratio iz Sinaje u Bukurešt, ali nije mogao izdržati da nas lično neprovede kroz svoje omiljele bagremare oko Kalafata, o kojima 563 |
| ŠUMARSKI LIST 10/1936 str. 58 <-- 58 --> PDF |
govori s toliko simpatije u svojoj poznatoj disertaciji. Večeru priređuje grad uz brojno učešće građana. Pod vodstvom prof. Dracea i šefa uprave ing. C a 1 o i a n u polazimo sutradan na poslednji izlet ove ekskurzije. Pre polaska dobivamo referat pisan na našem jeziku. Iz toga razabiremo da je ideja za pošumljavanje živih peskova, koji se nalaze u jugozapadnom delu Oltenije u blizini Dunava te su nekad zasipali cela sela, dao sam Kralj Karol I., koji je1 za vreme rata s Turcima (1877/8) imao glavni stan u toj okolini, te je bio sprečen u ratnim operacijama od živog peska. Od toga vremena mnogo je učinjeno na vezanju pokretnog peska i njegovom pošumljavanju. Na ovom delu iznose ta pošumljavanja 25.000 ha i te su šume uspele da promené ne samo fizionomiju peščara, a s time u vezi i samu klimu, već i socijalno-ekonomsku strukturu ćele okoline. Raseljeni i opusteli krajevi opet su oživeli, a kultura bagrema nije ograničena samo na veće državne komplekse, već ga sade i sopstvenici malih parcela. Nije ni čudo jer to drvo postiže ovde za 25 godina visinu od 30 m i proseFni prirast od 35 cm u prsnoj visini. Srednja proizvodnja po ha iznosi 222 m3 ili 16.527 leja, što je dakle više nego ma koja poljoprivredna kultura. Zato se i smatra bagrem svetim drvom ovih kra- Sl. 26. Grablje za hvatanje trupaca u Šebešu jeva. Zahvaljujući tom drvetu jugozap. Oltenija ne samo da ne uvozi više drvo, već se lađe natovarene bagremom iz ovih šuma mogu sretati po dolnjem delu Dunava sve do Ismaila i Galaca. Iza pregleda ovih šuma, koje su nas sa svojim uspravnim stablima i čistim, lepim deblima impresionirale, sledilo je opsežno predavanje prof. Drace-e (si. 28), koji nam je izneo kritički pregled šuma ćele Rumunije, njihov rad i nastojanje, evocirao sve važnije momente puta i dao mnogo korisnih sugestija za budući rad na zbliženju šumarstva dvaju susednih naroda. Time je stručni deo ove odlično organizovane ekskurzije bio završen, ali dobri drugovi nas još ne ostavljaju već nas zajedno s pretstavnicima Kalafata prate preko Dunava u Vidin. ´Čekajući lađu u najlepšem raspoloženju stoji razdragano jedno veliko društvo, sastavljeno od pretstavnika triju naroda, koji su rastavljeni političkim granicama ali u ovom momentu združeni velikom idejom zajedničkog rada na procvat šumarstva svojih naroda. 564 |
| ŠUMARSKI LIST 10/1936 str. 59 <-- 59 --> PDF |
III. Zaključak. Ne će biti na odmet da na kraju prikaza održane ekskurzije pokušamo da u nekoliko poteza reasumiramo koristi koje je ona donela, da podvučemo još jedamput važnije momente te istaknemo sugestije, koje se namiču povoSom ove ekskurzije. Na prvom mestu treba svakako istaći stručne koristi i to u skoro svim pravcima stručnog šumarskog rada. Pre svega valja naglasiti proširenje praktičnog znanja iz područja biljne geografije upoznavanjem raširenja pojedinih šumskih zona, njihovih karakteristika i prelaza iz jedne u drugu, što se sve moglo opažati na srazmerno malom prostoru i za kratko vreme tako, da su razlike bile vrlo upadljive. Videli smo razne metode prirodnog i veštačkog podizanja šuma na različitim staništima, uspehe koji su postignuti, poteškoće koje su svladavane; pošumljavanje živih peskova, vezanje vododerina kako u toku rada tako i postignute rezultate dugotrajnog rada ne samo u šumsko- privrednom pogledu, već i odraz ovog delovanja na ćelu privrednu i socijalnu strukturu okoline. Posmatrali smo razne načine iskorišćavanja šuma sa svim štetnim SI. 27. Naprava za sortiranje trupaca na skladištu u Sebešu odnosno korisnim karakteristikama pojedinih načina počam od dugoročne eksploatacije i prodaje godišnjih etata, pa sve do režijskog načina proizvodnje šumskih sortimenata i konačno do industrijalizacije sirovina — tog poratnog čeda nastalog u nastojanju za povećanjem rentabilnosti gazdovanja. S time u vezi imali smo priliku posmatrati i naročitu organizaciju šumske uprave u obliku takozvane komercijalizacije, a naročito povećan delokrug rada i kompetenciju pojedinih organa kao i sisteme organizacije službe u jednostavnijem obliku i kod raznih vrsta šumskog vlasništva. Videli smo na mnogo mesta izgradnju saobraćajnih srestava svih mogućih oblika, na suvu i vodi: železnice, puteve, točila, vodene komunikacije sa svim napravama za osiguranje obala i za povećanje potrebne količine vode. Upoznali smo se s nastojanjima oko uređenja šuma, rešavanja socijalnih pitanja u šumi, naročite organizacije radne snage itd. Isto tako iskrsavala su pred nas i vrlo važna šumsko-politička pitanja i videli smo način rešavanja kao: posledice pretvorbe velikih kompleksa šuma u drugu vrstu kulture i druge mere za otklanjanje sukoba između agrarne i šum.-priv. politike; provedbu agrarne reforme; upliv trgovinske odnosno carinske politike na cene drveta i rentabilnost gazdovanja; unapređivanje zadrugarstva u šumskoj privredi, staranje za komunalne i dr. nedržavne šume; značaj šuma za opšte dobro, različite oblike zaštitnih šuma itd. 565 |
| ŠUMARSKI LIST 10/1936 str. 60 <-- 60 --> PDF |
Dolazeći u bliži kontakt sa bugarskim i rumunjskim šumarima naši mladi drugovi imali su prilike videti, da se i tamo javljaju poteškoće koje su u mnogo čemu slične našima, ali su mogli konstatovati i zavidan elan, s kojim je pregnulo šumarstvo ovih mladih naroda da svlada sve teškoće i stane ponosno uz bok šumarstvu većih naroda sa starijim i mirnijim razvitkom prilika u prošlosti. Protiv presizanja nepozvanih elemenata u šumsku privredu tamošnje šumarstvo vrlo osetljivo reagira zbijanjem svojih redova i povećavanjem otpora složnim silama. Smanjivanje šumske površine zbog krčenja, devastacije, paše itd. naknađuje se s druge strane forsiranim pošumljavanjem. Rentabilnost šumskog gospodarstva prema drugim kulturama diže se uvođenjem metoda koje donose veće prihode, naročito se uvodi na svim linijama režijsko poslovanje, a po potrebi i industrijalizacija. Stari pojam šumske privrede normalno se proširuje prema novoj sadržini koju daje rad, obuhvatajući pored proizvodnje sirovina još i preradu i trgovinu. |oš pre šest godina obilazili su šumarski inžhijeri CAPS-a afrička tržišta i Levant i uhvatili solidne veze s tamošnjim potrošačima, dakle u vreme, kad su se SI. 28. Oprosni govor i predavanje prof. Drace´a naši eksporteri još ljuljuškali u komotnom eksportu drveta susednom potrošaču i gubili vreme u dokazivanju, da su šumari nesposobni za režijski rad i da je njihov posao ograničen jedino na pošumljavanje i uređenje šuma. Isto tako radi se mnogo i na propagandi šumarstva i širenju svesti o važnosti šume za opšte dobro. Dakle tri važna momenta (koje je i prof. Dracea naglasio u svojem predavanju): forsiran o po šumljavanje, režija i propaganda. Osim toga posvećuje se velika pažnja i daljoj izobrazbi stručnog personala i provođenju selekcije u struci. Spomenuto je na koji se način provodi ta selekcija već na visokoj školi u Sofiji, a interesantno je podvući kako se to pitanje dalje tretira na pr. u Rumuniji. Pored stručnog ispita, koji odgovara našem ispitu u smislu Zakona o činovnicima, onde je uveden još jedan strogi ispit nakon 10 godina službe, koji, kao i u vojsci, isključuje od dalnjeg napredovanja na više položaje one, koji po svojoj spremi i radu to ne zaslužuju. Usput sam u jednini novinama pročitao vest o izradi novog predloga Zakona o činovnicima, po kojem bi se ta selekcija imala provesti kod svih činovničkih struka i na više položaje bi se dolazilo samo konkursom, da na taj način zvanja vodstva dođu . ruke najsposobnijih. Bez sumnje pitanje koje zaslužuje najveću pažnju. 566 |
| ŠUMARSKI LIST 10/1936 str. 61 <-- 61 --> PDF |
\ Treba nadalje istaći pozornost koja se poklanja naučnim istraživanjima. U obe zemlje postoje samostalni instituti za šumarska istraživanja, o čijem korisnom radu smo se mogli osvedociti i na onom malom prostoru na kojem smo se kretali. Ne treba isticati od kakve su važnosti ta opitna polja za praktične stručnjake na terenu, koji imaju uvek pred očima ž´vu školu. U drž. budžetu nalazi se mogućnosti za usavršavanje stručnjaka u naučnom radu na strani i poznato mi je više doktorskih disertacija rum. šumara kojima su zadnjih godina postigli ovu akademsku čast na stranim renomiranim učilištima, vršeći specijalizaciju u raznim pravcima stručnog rada. Ne mogu da ne spomenem još jednom pažnju koja se poklanja staleškoj organizaciji naročito u Rumuniji. Impozantna je spomenuta akcija oko izgradnje šumarskih domova u raznim lečilištima. Poznato je s kakvim je poteškoćama skopčana terenska služba u ovoj struci, zbog kojih su šumari vrlo često upućeni da traže leka u raznim banjama, ali zbog nestašice sretstava odgađaju sve dok se bolest ne pogorša do skrajnosti. Dobro bi bilo proučiti načine, kojima je rum. šum. udruženje došlo u mogućnost da izgradi svoje domove pa da se i kod nas povede takva jedna akcija. Interesantno je nadalje, na koji se način pomaže izgradnja činovničkih stanova. Poznat je slučaj, da su činovnici u resoru Ministarstva poljoprivrede dobili zemljište, građu i vrlo jeftin kredit, kojim su si izgradili kuće ne samo u Bukureštu već i po rivijeri na Crnom Moru. Sve su to vrlo zanimiva opažanja koja se javljaju na jednom ovakvom putu, a koja, ceteris paribus, mogu biti korisna i za druge zemlje. No pored samog stručnog dela jedna ovaka ekskurzija ima i drugih koristi širenjem opšteg znanja, upoznavanjem novih ljudi, njihovih običaja, socijalnih odnosa, kulture i civilizacije, raznih kulturnih i prosve´tnih institucija, letrh krajeva, naprednih gradova itd. što je sve od velike koristi za budući život mladog čoveka. No pored upoznavanja tuđeg rada mnogo se postiglo i međusobnim upoznavanjem šumarskih stručnjaka susednih zemalja. Samo međusobnim poznavanjem dolazi se do međusobnog poštivanja i odanosti. Nema sumnje da je uspostavljena mnoga solidna veza koja će se i u buduće održati, što se mora srdačno pozdravit?. Jedan interesantan primer! Kolega šumar iz Vidina rastavljen je od svog druga u Calafatu samo Dunavom, pa se ipak nisu nikad sastali da se porazgovore o radovima koji su im slični, o temama, koje su im zajedničke. Poznati su razlozi carinske poteškoće, lično nepoznavanje itd. Naš dolazak u Vidin uspostavio je odmah vezu i vidinski šef uprave odmah je otišao sa svojim stručnim drugom u Caiafat, da lično pogleda kulture bagrema, o kojima je toliko slušao i već ih dugo želeo videti. Njegov sused iz Kumunije pogledaće njihove interesantne objekte, a to će učiniti i drugi i treći itd. Takve međusobne posete i izmena misli te posmatranje onoga šta su drugi radili u sličnim prilikama — mogu mnogo koristiti kadgod se radi o sličnim prirodnim i ekonomskim uslovima gazdinstva. Ovakav zajednički stručni interes može da se protegne i na šire područje. Ima mnogo pitanja u oblasti šumsko-privredne delatnosti, koja bismo mogli zajednički rešavati s prvim susedima: Bugarima i Rumunjima. Oni koji su već napred otišli u izvesnom pravcu rada mogu da pomognu druge koji su u tom pogledu još u zaostatku. To se može postići zajedničkim užim ili širim sastancima i ekskurzijama starijih stručnjaka i studenata, a mogu se organ´zovati i zajednički izleti u druge zemlje, organieovati izmena studenata oreko ferija, eventualno međusobno urediti između stručnjaka radi specijalizacije, održavati stručna predavanja itd. No ovakva stručna kolaboracija može se proširiti i u drugim pravcima. Ima pitanja koja interesuju šumarstvo celog Balkanskog Poluostrva, pa se pruža mogućnost za izvesnu kolaboraciju među šumarima svih balkanskih država eventualno i u granicama koje su već započete sastancima privrednih radnika ovih zemalja. 567 |