DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 9/1936 str. 9 <-- 9 --> PDF |
sa strane ovlašćenog tek sekundarnom posledicom prethodne dužnosti. Spor po pravu prinudnog puta je spor po obimu prava svojine i prema tome spada u građansko, a ne u javno pravo. Presuda građanskog suda ima samo deklarativan značaj, a tužba samo svrhu da se dužnost ograničenja vlasništva po obimu i načinu ustanovi i konkretizuje. Pravo nastaje, čim nastupi objektivno stanje nužde. Pravo ne zastareva. Ono prestaje, čim stanje nužde prestane. Sudskom presudom se ne osniva novo stvarno pravo, kao po shvaćanju ustanovljenja servituta. Stoga i zabeleška u zemljišnim knjigama nije potrebna. Naknada se može tražiti samo u slučaju stvarnoga oštećenja. Dok se bez takve štete (zimi preko snega) mora teret prosto snositi. Ošteta se može tražiti običnom građanskom parnicom. Sve akcije po ovom uređaju na osnovu ovako shvaćene pravne prirode spadaju pred redovni građanski sud. Ova teoretična razmatranja, ma kako bila važna de lege ferenda, imaju ipak i za prosuđivanje već kodifikovanih uređaja svoj koristan značaj, jer nas pobliže upoznavaju sa jurističkom suštinom te institucije. Zakonodavstvo u praksi se nije, — osim možda u nemačkom BGB., — skoro nigde strogo pridržavalo tih naučnih teorija u svima njihovim tančinama, već se je pitanja latilo više manje iz stvarne potrebe za regulacijom izvesnog nezdravog i štetnog stanja u pravnom poretku. Tako je bilo naročito u biv. Austriji, ka:d je u Zakon o šumama od 3 prosinca 1852 uneta i odredba o prinudnom putu §§ 24 i 25. U savremenim zakonima o šumama odredbe o prinudnom putu uopšte više nema. Uređaj se donosi u građanskom zakoniku ili se reguliše na široj bazi specijalnim civilnim zakonima. Po svojoj pravnoj prirodi uređaj začelo i ne spada u zakon o šumama. Tako bavarski Zakon o šumama na pr. i nema odredbe o prinudnom putu. Konstatovati ali moramo, da je ovo pravo prinudnog puta za šumarske potrebe bilo regulisano često već i u šumskim redovima (Ordonan.se, Forstordnungen), koji su prethodili zakonima o šumama zadnjeg veka. Za naš novi Jugoslavenski zakon o šumama može se svakako tvrditi, da je preuzeo uređaj prinudnog puta iz biv. Austrijskog i mađarskog zakona o šumama (Z. o. š. od 3 prosinca 1852 §§ 24, 25 i Zak. čl. XXXI od 1879 god. §§ 178, 179), koji su važili na odnosnim pravnim područjima bivše austrijske i bivše ugarske teritorije. Mi smo gore istakli, da je u austr. Opšt. grad. zakoniku (ABGB. iz 1811) specijalni uređaj prinudnog puta izostao redakcionom omaškom. Do četrdesete godine prošlog veka, kad se počelo u Beču ozbiljno raditi i pripremati projekat savremenog Zakona o šumama, osećao se ovaj nedostatak građanskog zakonika već toliko jako, a naročito u šumskom gazdinstvu, da su ga stručnjaci uneli u krug toga zakona, kako bi se bar za potrebe šumskoga gospodarstva to pitanje resilo. Stoga su medu odredbe o iznošenju šumskih proizvoda unete, pored isto tada aktuelnih odredaba o splavarenju, i odredbe o prinudnom putu. Ove odredbe stvarno su donele vrlo osetnu olakšicu po tadanji pravni poredak, premda samo za uzan krug potreba u šumarskom gazdinstvu. Takvo parcijalno rešenje toga pitanja naravno nije moglo zadovoljavati širim potrebama i tako je došlo u Beču 7 jula 1896 do kodifikacije novog specijalnog Zakona o nužnim prolazima, koji je još danas na snazi u pravnim područjima Slovenije i Dalmacije (Apelacionih sudova u Ljubljani i Splitu). 467 |