DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 9/1936 str. 8 <-- 8 --> PDF |
zemljišta iz svog imetka. Juristička ideja, koja opravdava uređaj prinudnoga puta, slična je, ali ne istovetna onoj, koja se predviđa u §-u 1306/a ABGB., pa i onoj, ´koja po §-u 25 našeg novog Krivičnog zakona daje pravo sudiji, da kaznu za protivpravno delo u stanju nužde ublaži, ili učinioca uopšte oslobodi kazne (Notstand). Ipak moram upozoriti, da se radi u ova dva slučaja o nešto drukčijem stanju nužde nego što ga pretpostavlja uređaj prinudnoga puta. U njima se po pravnom pojmu radi o jednom momentanom stanju nužde, dok je to teško stanje kod nužnog prolaza, ma da je i tu obično privremeno, ipak trajnije i po egzistenciji duže. Ovome shvaćanju odgovara i naš termin »nužni prolaz«. Zahtev za nužnim prolazom ima dakle po ovoj teoriji svoj pravni osnov u stanju nužde, koja stvara opravdanost opterećenjima tuđih zemljišta. Druga teorija oslanja se na civilno-pravni princip pravičnosti (aequitas, Billigkeit). Quod tibi non officit et alteri prodest, praestare te oportere. U obrazloženjima k austr. Građanskom zakoniku ova se teorija naročito zastupala, te se forsirala zamisao, da se može dužnost podnašanja tereta; prinudnoga puta već iz ovog »pravnog principa deducirati, bez naročite potrebe osnivanja servituta, »jer zakon ni zavist ni zloradost (pakost) ne podupire«. Ova teorija odgovarala bi, kad tereti prinudnoga puta ipak katkad ne bi značili osetno ograničenje i oštećenje opterećenog vlasništva. Kao treća navodi se tako zvana ekspropriaciona teorija, koja polazi sa stanovišta, da je prinudni put poljski (predialni) Servitut, koji se ustanovljava odlukom upravne vlasti. Ovo znači, da se tom institucijom daje pravo na delimičnu ekspropriaciju izvesnih prava svojine (sadržaj servituta). Odluka vlasti je konstitutivna. Dužnost, da vlasnik opterećenog zemljišta mora da trpi ograničenja svojine, posledica; je servitutnog prava. Pravo prestaje isto na osnovu odluke vlasti. Pravo na naknadu (Entgeld) postoji i onda, ako nema stvarne štete. Naknada se traži ekspropriacionim postupkom. Određivanje prinudnog puta i ustanovljenje naknade načelno su ostavljene zvaničnoj kompetenciji administrativnih vlasti. Ova teorija primljena je u stanovitoj meri uređajem prinudnoga puta po biv. a;ustr. Zakonu o šumama i hrv. Zakonu o nužnim prolazima iz 1906 godine. Poslednja, četvrta od poznatih pravnih teorija o prinudnom putu je ona, koju u glavnom zastupa nemački Građanski zakonik (BGB. 1896) i kojoj je bitni juridički oslonac pravo, koje potiče iz susednog odnosa (Nachbarrecht). Temelj ovome stanovištu vodi svoje poreklo od shvaćanja po starom germanskom i donekle slavenskom pravu, da su naime zemljišni susedi u mnogo čemu upućeni jedan na drugoga, pa i na uzajamnu pomoć za slučaj nevolje. Ovaj nazor potiče iz vremena, kad se poznavalo skoro isključivo kolektivno vlasništvo zemljišta. Prava i dužnosti po ovoj teoriji nastaju ipso jure. Sam uređaj spada po civilnom sistemu pod glavu o sadržaju prava vlasništva, odnosno njegovih ograničenja. Stoga juristički po ovakvom shvaćanju uređaj o prinudnom putu i nema veze sa institucijom servituta. I naziv »legalni Servitut « je po ovoj teoriji netačan i samo zbunjuje. Naš izraz »prinudni put«, nasuprot izrazu »nužni prolaz«, odgovara ovome shvaćanju, jer se smatra dužnost nešto trpeti ili snositi kao primarna, a pravo na zahtev prolaza 466 |