DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 9/1936 str. 7 <-- 7 --> PDF |
Srpski zakon o šumama od 30 marta 1891 god. sa izmenama i dopunama do 23 marta 1904 god. pozna uređaj prinudnog putai samo kao pravo države, odnosno kupca drva iz državne šume (član 40). To ima svoj razlog verovatno u tome, da su bile šume velikim delom u državnom vlasništvu te redovno tako udaljene od inače oskudnih saobraćajnih sredstava, da se je ovo prekarno stanje odsečenosti od javnih puteva osećalo najjače u državnom šumskom gazdinstvu. Citirana odredba predviđa, da se imaju državni organi, odnosno kvalifikovani kupci prvo dobrovoljno sporazumevati sa sopstvenicima tuđe baštine, uz naknadu učinjene štete. Ako pregovori ne uspiju, rešavaju u stvari Okružni šumari u sporazumu sa mesnom opštinskom vlašću, uključivo i o pitanju naknade štete, protiv čega nema mesta žalbi. Dakle dosta jednostrano shvaćena dužnost, sa sličnim načinom rešavanja. Bivše austr. pravo. U austrijskom Opštem građanskom zakoniku (ABGB. od 1 juna 1811 god.) nije namerno, već pukim slučajem prilikom poslednje redakcije projekta izostala naročita odredba o prinudnom putu. Randa u svome delu »O pojmu vlasništva po austrijskom pravu« (Pag. 102) doduše vidi mogućnost konstrukcije pravnog zahteva za prolaz preko tuđeg imanja u privremenom stanju nužde po osnovu odredbe §-a 364 toga zakonika. Ipak i po njegovom mišljenju ovaj propis, koji doduše sužava pravo raspolaganja svojinom s obzirom na prava trećih lica i s obzirom na zakone za, održavanje i unapređenje opšteg blagostanja, nije u stanju da pruža jasan i određen pravni osnov za zahteve prinudnoga puta. Tek specijalnim zakonom o nužnim prolazima od 7 jula 1896 ovo je pitanje u krugu civilnoga prava rešeno na širokoj bazi. sa određenom kompetencijom rešavanja pred redovnim građanskim sudovima. Iz dosada iznetoga možemo razabrati, da se kod svih većih evropskih naroda počev od doba jače naseljenosti i potanje raspodele zemljišnog vlasništva pojavljuje težnja, da se u pravnom poredku tome teškom, bezizlaznom stanju pojedinog zemljišta na izvestan način doskoči. Tamo gde je od Rimljana preuzet isključivi pojam svojine, ma da modifikovan po nacionalnom pravu, pokazalo se izvesno uređenje pitanja o nužnom prolazu preko tuđeg zemljišta gotovo neizbežnim. Pravni osnov i suština prava. Mi smo gore istakli, da je tokom evolucije uređaja o prinudnom putu ovo stanje nužde u privrednom životu rešavano po vrlo različitim metodama, putem sporazumevanja stranaka, putem odluke seoskih predstavništava, putem odluke administrativnih vlasti i putem presude građanskog suda u civilnom sporu. Kad je razvoj formalnog udejstovanja ovog prava bio toliko raznolik, da se pojmiti, da i suština toga prava nije uvek i svuda; jednako shvaćena. U teoriji razvile su se četiri značajnije ideje o uređaju nužnoga prolaza odnosno prinudnoga puta. Naročito je Menzel u svome delu o prinudnom putu (Das Recht des Notweges) ove teorije razgovetno i jasno razradio. Najjednostavnija i opštem shvaćanju najbliža je teorija, koja smatra uređaj pravno opravdanim na osnovu stanja nevolje i nužde, u kome se nalazi sopstvenik imanja, koje nema pristupa. Jasno je, da takav položaj zemljišta predstavlja stvarno teško stanje za vlasnika, jer mu preti nemogućnost privrednog iskorišćavanja i time efektivan gubitak toga 465 |