DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 9/1936 str. 41 <-- 41 --> PDF |
SAOPĆENJA ŠUMSKE ŠTETE (s obzirom na administraciju i na prilike Gorskog kotara) Prijavljivanje i presuđivanje šum. šteta zadaje nadleštvima i vlastima vrlo mnogo posla. Gotovo bagatelne svote šum. šteta ne stoje ni u kakovom omeru prema troškovima administracije, koja i onako teško diše pod opsežnošću i kompliciranošću. Ona biljegovina, koju uplaćuje štetočinac, jamačno nikako ne otplaćuje administrativne troškove. Ćeli decenij i više stalno se priprema pojednostavnjenje administracije — na svima poljima. Pogotovu i u šumarstvu, koje živi uvek još na samom — papiru. Pojednostavnjenje postupka sa šum. štetama ne zaseca preduboko u opću šumarsku administraciju, pa bi se1 zbog toga moglo da provede bez štete za ostali postojeći ili predviđeni sistem. Šumske se štete nastoje suzbiti obično s pozivima na strogo pridržavanje zakona itd. A svejedno nakupi se i prekomerno šum. šteta, koje briše konačno — amnestija, ude leži krivnja tim pojavima? Opet u propisima — u administraciji?! Ako se hoće da se šum. štete suzbiju na najmanju moguću meru, to treba u prvom redu da se odstrane uzroci tih šteta. A prvi i najjači je uzrok nezadovoljavanje zemljoradničkih potreba na drvetu za kućnu porabu. čim zemljoradnik ne može da dobije ni za novac u što kraćem vremenu ono, što mu iz šume bezuvetno treba, ukrašće. A ima i pravo da ukrade, jer normalno nema bitnog razloga, zašto mu se ne bi moglo da dade drvo, pogotovu za novac, a još manje ima razloga da ga se pusti da čeka možda i po par meseci i više, dok uopće dođe do toga, da bagatelnu količinu drveta od nekoliko punih metara ili čak ispod jednog metra može da poseče i odveze. Zemljoradnik ukrašće drvo i tada, kad mu nužda kuca na vrata — a u blizini vidi šumu, koja bi mogla da ga spasi od najgorega. Koliko drveta propadne u šumi, koje´ bi mogao zemljoradnik da izradi i proda, pa da si zasluži skromnu nadnicu, kad nema druge, bolje zarade! Koliko drveta izgubi svoju kvalitetu, jer se nije iskoristilo odmah i jer se je čekalo, da se obave sve i moguće i nemoguće formalnosti! Zemljoradnik, pa i trgovčić drvom, najbolji su pomoćnici šumaru, da očisti sastojine od svega propadajućeg drveta: od nevaljalih podrasta, od rašalja, od rakova »koševa«, od slučajnika (to su »kalamitetna« stabla), uopće od svega, što je korov sastojine i pokazuje, da šuma nema pravog gospodara ni onde, gde bi to moglo da bude. Takovih vrlo potrebnih čišćenja ima u šumama obično dosta. A drva od takovih čišćenja niti su za usmenu dražbu prikladna (jer su u malim količinama rastepena po sastojinama itd.) i još manje mogu da se valjano procenjuju na panju. Vrlo je pohvalan gest Ministarstva šuma i rudnika, da je dozvolilo prodaju drveta do 20 m3 u jednoj godini i jednom zemljoradniku ne pitajući, što će on s tim drvetom, Kad bi zemljoradnik dobivao iz šume bezodvlačno sve ono, što mu je´ bezuvetnq potrebno za kućnu porabu i što bi ga spašavalo od nevolje, spale bi šumske štete jamačno na mnogo nižu meru. Za profesionalne kradljivce šume morao bi postupak kod vlasti da bude bezodvlačan i kratak, jer samo u tom slučaju može da bude i efektan. Bezodvlačan m qga o bi postupak da bude zbog toga, što bi pri navedenom načinu davanja drva uopće otpala prenatrpanost vlasti prijavnicama šum. šteta. Šuma traži vazda samo praktične i kratke propise — a ćele šumare. Janko Šušteršič 499 |