DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 9/1936 str. 19 <-- 19 --> PDF |
puta. Troškove radi javnih interesa snosi vlast. Uostalom imaju se primeniti propisi Zakona o opštem upravnom postupku, otseka VIII §§ 167 do 170. U pogledu uputa o pravnom leku, važe odredbe §-a 110 Z oup. Žalba. Pravo žalbe po našem administrativnom postupku (§ 114) postoji samo na jednu neposrednu višu vlast, u našem slučaju dakle po odluci opšte upravne vlasti I. stepena na bana, a po odluci bana, donesenoj u prvom stepenu, na Ministra šuma i rudnika. Na odluke, koje donose Ministri u prvoj instanci, pravo žalbe ne postoji, te se iste donasaju jednom u prvom i poslednjem stepenu. Žalba se mora uložiti u roku od 15 dana od dostave prvostepene odluke, te se mora predati onoj istoj vlasti, koja je donela ožalbenu odluku. Dotična vlast ima poslati žalbu neposredno višoj vlasti sa svima predaktima i sa odgovorom na žalbene prigovore. Inače za žalbe važe opšti propisi Zakona o opštem upravnom postupku. Žalba se može odnositi i na odredbu o visini otštete. U pitanju, da li se može stranka nezadovoljna sa određenom otštetom obratiti redovnom građanskom sudu u smislu §-a 84 Z. o š. odmah nakon prvostepene odluke, postojeći zakoni ne daju konkretnog odgovora. Po našem su mišjenju građanski sudovi dužni da takvu tužbu, koja je neosporno civilno-pravnog karaktera, presude i onda, ako stvar sa strane upravnih vlasti u drugom stepenu nije rešena, jer za građanski sud odluke upravne vlasti u ovom pogledu nemaju nikakvog prejudicijelnog značaja. Čini nam se ali prirodnim, da stranka prvo iskoristi pravni lek po administrativnom postupku do izvrsnosti odluke, pa tek onda da se obrati građanskom sudu. Eventualno već deponovanu otštetu ima da šalje Sudu. Naravno da Građanski sud nema nadležnosti u pitanju presudivanja opravdanosti prinudnoga puta´ i po sadržaju toga prava određenog sa strane administrativnih vlasti, jer se radi o uređaju javnoga prava po Zakonu o šumama, čije je rešenje povereno isključivo upravnim vlastima. Građanski sud ima se dakle u ovom pitanju držati samo predmeta visine odmerene otštete. Supletorno, dakako pored uređaja po Zakonu o šumama, postoji mogućnost traženja prinudnog puta i pred građanskim sudom u zasebnom postupku po Zakonu o nužnim prolazima od godine 1896, odnosno 1906, ali to samo nai pravnim područjima, gde dotični Zakon još sada važi. Po §-u 119 Z. oup. propisno izjavljena žalba redovito zadržava izvršenje odluke. Tako će biti i kod žalbe na glavnu odluku o prinudnom putu po Zakonu o šumama. Citirani paragraf daje ali upute i za one izuzetne slučajeve, kad se može u osobitom javnom interesu priznati pravo izvršenja odmah nakon prvostepene odluke vlasti, usprkos podnetoj žalbi. Ali u takvom slučaju moralo bi se tražiti primerno obezbedenje žaliočevih prava, deponovanjem otštetne sume kod vlasti. Odluka postaje izvršna, čim je u drugom stepenu rešenai i to u takvoj formi, kao što je rešena i sa eventualnim izmenama. Zakon o šumama ali određuje u §-u 85 da se mora nakon uručbe odluke položiti još i određena otšteta oštećenoj stranci — ili ako ju ona neće da primi, kod same upravne vlasti — pre nego što se može početi izvršivanjem prava prinudnoga puta. Od vremena dakle, kad je i suma za otštetu predata, stiče ovlaštena strana pravo, da se počne služiti iznošenjem šumskih proizvoda preko tuđeg imanja, te se isto ne srne više sprečavati. 477 2 |