DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 9/1936 str. 17 <-- 17 --> PDF |
Upravni postupak. Molba. Za vreme izrade i donošenja novog Zakona o šumama administrativni postupak u Kraljevini Jugoslaviji još nije bio izjednačen. Stoga nalazimo u tom zakonu na više mesta odredbe, koje su posve formalne prirode, kako vast u tim slučajevima ne bi postupala nejednako po propisima raznih pravnih područja. Otkad je ali stupio na snagu izjednačeni Zakon o opštem upravnom postupku od 9 novembra 1930 god., mnoge od tih odredaba postale su suvišne. Takve formalne odredbe donosi nov Zakon o šumama i po uređaju prinudnog puta. Stvarna nadležnost po tom uređaju data je administrativnoj vlasti, a mesna onoj opštoj upravnoj vlasti prvoga stepena, na čijem se području traži put. Na granicama dvaju ili više srezova prelazi nadležnost rešavanja u prvoj instanci na bana. Ako bi prinudni put prešao granicu dviju banovina, rešava (u smislu odredbe §-a 9 Z. oup. i §-a 127 Z. o š.) Ministar šuma i rudnika. Vlasnik šume odnosno vlasnik šumskih proizvoda mora uputiti molbu nadležnoj opštoj upravnoj vlasti, koja će biti redovito ona prvoga stepena, dakle sreska vlast ili gradsko poglavarstvo. Toj molbi mora prethoditi sa strane molioca pokušaj dobrovoljne nagode o zahtevima po prinudnom putu. Ako ovaj ne uspe, što se mora i dokazati, nastaje tek pravo zahteva prema upravnoj vlasti, da u stvari interveniše. Oprema molbe mora biti slična, kao što se tražila do sada po bivšem Zakonu o šumama od 3 prosinca 1852, koji je važio na već označenim područjima. Prema tome treba petit da sadrži: 1) oznaku mesta, sa koga se imaju šumski proizvodi izvesti; 2) oznaku tuđih zemljišta sa imenima vlasnika, preko kojih se želi prinudni put, sa konkretnim pravcem od granice ovlaštenog šumskog poseda pa do javnog saobraćajnog sredstva. U većim primerima treba priključiti i skicu o položaju (katastralni nacrt); 3) količina i vrsta šumskih produkata, koja se želi izvesti preko tuđih zemljišta; 4) način i vreme t. j . kako i kad se želi te proizvode izneti; 5) dokaze o zakonskim pretpostavkama, po kojima stranka drži, da može zahtevati prinudni put, što su činjenice, da se izvoz uopšte ne može vršiti drugim pravcem ili da je drugi pravac i način nesrazmerno skuplji, da šteta od toga puta nije veća od njegove koristi, te da pokušaj dobrovoljne nagode nije uspeo; 6) izjavu molioca, da će štetu nadoknaditi. Ovako instruisana molba daće vlasti svu potrebnu podlogu za mogućnost brzog rešavanja u zakonskom roku od 30 dana, od dana predaje molbe. Postupak vlasti. Već sam tekst §-a 81 Z. o š. naređuje, da vlast, kad primi molbu, mora prethodno odrediti komisijski uviđaj na licu mesta. K tome uviđaju mora pozvati i kod toga saslušati zainteresovana lica i stručnjake, t. j . veštake, koji će dati svoje mišljenje o svima stručnim pitanjima, koja su relevantna za odluku vlasti. Prvo će se morati raspraviti pitanje, da li stvarno postoje sve zakonske pretpostavke, koje traži zakon kao osnovu za pravo prinudnoga puta, te iste ispitati i oceniti. Dalje, pošto mora odluka sadržati utvrđeno rešenje o pravcu, veličini (širini i dužini) puta, o načinu upotrebe i roku 475 |