DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 5-7/1936 str. 65 <-- 65 --> PDF |
reći da ima tek oko 15.000 kj šume, Znači, da danas ima od sve prirodne i umjetno zašumljene površine tek oko 33% pod šumom ili da je od zašumljivane površine ostalo tek oko 27%. Razlozi su tome vrlo različiti. Tako nedovoljna stručnost bilo vodećeg osoblja, bilo lugara t. j . da su sadene pojedine vrste drveća na zemljište i bonitet, koji ne odgovara toj vrsti. Forsirane su pojedine vrste drveća na pojedinima bonitetima, koje u opće tamo ne spadaju. Tako se sa nekim površinama mnogo puta pokušavalo da se zašume i ako to nije išlo. Načini sadnje nijesu uvijek bili najbolje izabrani. Tako na pr. način sadnje na površinama sa pokretnim pijeskom drugi je nego način sadnje zatravljenih površina, a ovaj opet drukčiji nego način sadnje najlošijih površina sa scementiranim sedimentima i sa pločicama i šljunkom. Jedan razlog neuspjehu nekada su bile atmosferske prilike: suše i mrazovi. Najveći razlog neuspjehu i opadanju površine šuma jesu požari. Oni su više puta uništili u par dana sve ono, što se decenijima radilo i za što je investiran velik kapital. (Nastavit će se —-A suivre) INŽ. SEVNIK FRANJO (STRAŽA) : OGLARSTVO V SLOVENIJI (CARBONISATION DU BOIS EN SLOVÉNIE) I. SPLOŠNE OPOMBE. Ako segrevamo les pri neomejenem pristopu zraka do temperature, imenovane vnetišče, se les vname in zgori. Nezgorljive sestavine ostanejo v obliki pepela. Če pa segrevamo les pri omejenem pristopu ali brez pristopa zraka, tako da se ne more vneti, tedaj les poogleni, to se pravi, pretvarja se v lesni ali drvni ogel oz. oglje (sh. drveni ugalj ili ugljen; n. Holzkohle), katerega glavna sestavina je ogljik (sh.* ugljik; n. Kohlenstoff). Pri tem se spreminja les fizično in kemično, tako da dobi popolnoma druge lastnosti; tudi obseg se mu zmanjša približno na polovico, težina pa na okoli četrtino, vsled česar se prevozni stroški v razmerju z lesom zelo zmanjšajo. Če oglje užgemo, zgori z nizkim plamenom in brez dima. Ostane približno istotoliko pepela z istimi sestavinami kot bi ga pustila množina drv, iz katere je bilo oglje pridobljeno. Pri izgorevanju razvija oglje približno dvakrat večji toplotni učinek kakor drva. Radi teh lastnosti je služilo že od pamtiveka kot gorivo v hišnem gospodarstvu, plavžarstvu, kovinskih industrijah in raznih obrtih. Nekatera druga njegova svojstva pa ga usposobljajo za uporabo v kemičnih industrijah ter raznih panogah tehnike; čim bolj se ta razvija, tem raznovrstnejša postaja uporaba oglja. * Kratica sh. znači srbohrvatsko n. znači nemško it. znači italijansko fr. znači francosko. 281 |