DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 5-7/1936 str. 115 <-- 115 --> PDF |
Francuski i švajcarski gosti otišli su očarani iz naše zemlje. Mnogi od njih, koji su imali sretstava i mogućnosti, navratili su se sasvim privatno i prošle godine na naše Primorje i u Sloveniju. U ovakvom začaranom krugu oni pišu u svom organu izveštaj sa ovog putovanja počinjući sa govorom g. Đure Jankovica, sadašnjeg Ministra šuma i rudnika. Odmah u početku oni kažu: »Ovaj citat iz govora g. Jankovica potrebno je bilo ,doneti u početku ovog izveštaja, da bi se jasno videlo, u kakvoj se atmosferi simpatije i srdačnosti obavio ovaj put —i prava ekskurzija francusko-jugoslovenskog prijateljstva.« A na kraju svega veli kolega de Traversay: »Ne može´mo da ostavimo Jugoslaviju bez žaljenja posle jednog boravka, koji je imao jednu jedinu manu, a to je da je bio i suviše kratak. 1 sutra, kad se budemo probudili u Francuskoj i kad se budemo vratili našim redovnim dužnostima, mislićemo na lepe dane provedene u najgostoljubivoj od svih zemalja.« Sva četiri članka i izveštaja o ovoj ekskurziji znače u stvari ne samo jednu propagandu za naše šumarstvo, već jednu toplu, ali diskretnu, inteligentnu propagandu za našu zemlju i naš narod. Turistički interes Francuza (koji inače do sada nisu tako rado napuštali svoju zemlju, u kojoj imaju sve moguće, lepote i gotovo sva evropska podneblja) za našu zemlju znatno je porastao. Posledice su se osetile i prošlog i ovog leta ve´ć u našoj zemlji, a poglavito na našem Primorju. U 1934 godini bilo je 7454 francuskih turista, dok je u 1935 samo za prvih 9 meseci bilo 7805. Ranije je taj broj iznosio svega nekoliko stotina. Jedna ekskurzija dobro organizovana koristi više nego čitavi tomovi knjiga. Stara ova izreka, koju su nam naši profesori kako u Nemačkoj tako i u Francuskoj često ponavljali, dobila je svoju punu važnost i ovoga puta. Samo ona ovoga puta nije mogla da bude čisto stručna i tehnička, već je morala da bude i turistička i nacionalnopropagandistička. Zbog toga i pored najstriktnije ekonomije u vremenu nije se moglo videti onoliko i onako, kako bi to bilo poželjno i kako bi se uradilo, da je ekskurzija bila čisto stručna šumarska. Ali ipak i ovako, kako je izvedena, dala je ona pozjtivne rezultate, četiri lepe, veće i manje studije i šumarsko-turistički putopisi predstavili su našu zemlju prijateljskom inostranstvu u novoj i simpatičnoj svetlosti; pedeset i jedan od francuskih i švajcarskih stručnjaka, industrijalaca i intelektualaca sa najviših društvenih položaja biće novi, uvereni pioniri i zagovornici naše zemlje, gdegod im se za to ukaže prilika. Uz jedno sećanje, koje oni sami poređuju sa jednim prijatnim i čarobnim snom, oni će, šireći krug prijatelja i interesenata za našu zemlju, znati uvek sa ushićenjem da govore o svežim i pitomim lepotama, o neiscrpnim mogućnostima, sredstvima i izvorima »najgostoljubivije od svih zemalja«, ali i o našim naporima i teškoćama, sa kojima se imamo boriti, o našim nastojanjima, stremljenjima da damo i izrazimo punu vrednost jednog racionalnog i uređenog gospodarstva. Uz ranije pomenute1 studije o šumarstvu naše zemlje i o njenim problemima (Perrin, Huffel, Barbey, Badoux, Poskin, Lj. Marković, Dr. Josipović, Dr. Langhoffer, Ing. Katić, Ing. Bogičević, Ing. Manojlović) sa ova nova četiri članka o našoj zemlji i njenom šumarstvu francuska stručna literatura broji danas ravno 14 većih i manjih studija i članaka o šumarstvu i šumarskim prilikama i problemima naše zemlje. Ovim ona upotpunjava sliku i prikaz našeg šumarstva za svoju stručnu publiku i time svakako dolazi na prvo mesto u Evropi u pogledu interesa za šumarsku Jugoslaviju. Na kraju moralo da izjavimo žaljenje, da ekonomske veze između naših dve)u zemalja nisu tako jake i čvrste kao intelektualne i političke i da na tom polju sa našim prijateljima nikako ne možemo da dođemo do potrebnog razumevanja. Ing. Mil. Manojlović 331 8 |