DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 5-7/1936 str. 114 <-- 114 --> PDF |
ni najsitniji tehnički detalji pojedinih objekata, ni historijati pojedinih pitanja kao na pr. pitanja imovnih opština, kolonizacije, pošumljavanja krša, dugoročnih bosanskih ugovora, uslovi rada, historijat i opis naprava i instalacija »Šipada« i fabrike Celuloze, sušenje i podmlađivanje hrastika, cene koje se dobivaju za pojedine vrste´ drveta u šumi na panju i za drvo izrađeno u režiji, nadnice radnika (sve, razume se, izraženo u dinarima, a prevedeno na fr. franke). Nisu zaboravljeni ni najsitniji detalji pojedinih dočeka kao na pr. onih u Jesenici, Zagrebu, Beogradu, Sarajevu, Jajcu, Banja Luci, Drvaru itd. Govori sa pojedinih banketa i dočeka doneti su ili u celini ili u najvažnijim odlomcima. Tako je na primer govor g. Ministra Ulmanskog donet u odlomcima; govor g. Ing*. Đure Jankovića, sadašnjeg Ministra šuma i rudnika, donet je takođe u odlomcima i za njegov govor se kaže da je proizveo Silno uzbuđenje kod svih slušaoca. üovor g. kolege Kaudersa donet je u celini. Zatim delovi govora držanih u Zagrebu od gg. Grünwalda, Ugrenovića i Šora. Tu su opisi čitavih krajeva i stanovništva, sve1 ono što je na putu viđeno i primećeno, a što je interesantno značajno i lepo. Delovi Bosne, put od Sarajeva do Han Pijeska od Sarajeva preko Mostara do Dubrovnika, zatim sam Dubrovnik, Boka, Lovćen i Cetinje, Dalmatinska obala, sve je to tako reljefno i slikovito opisano, da je pravo zadovoljstvo čitati. Nije čudo, da smo tokom zime 1934/35 dobili saopštenje od istog društva, da jedna još veća grupa francuskih šumara, koji nisu mogli da dođu u mesecu maju 1934, želi da poseti Jugoslaviju tokom 1935... Dnevnik ovoga puta štampan u pomenutom organu Udruženja je1 pravi šumarskoturistički Bedecker onih krajeva naše zemlje, koji su viđeni prilikom ove ekskurzije. Kada su već pomenuti govori, ne treba zaboraviti da se spome´ne i doček, što su ga članovi austrijskog Reichsforstvereina na čelu sa g. lPreihal-om, generalnim direktorom austrijskih šuma i pretsednikom pomenutog Udruženja, priredili ovoj francuskoj ekspediciji u Jugoslaviju u Schwarzach-St. Veit. Tom prilikom posećeno je i čuveno ždrelo Liechtenstein kod Sv. Jovana Pongao, a u podne na železničkoj stanici priređen je banket, na kome je generalni direktor austrijskih saveznih šuma održao govor, koji je´ donet takođe u celini. Govor je održan u ime kancelara Dolfussa (tada još živog), obnovitelja Austrije. Pošto je spomenuo veze i odnose, koji su u prošlosti spajali šumare Francuske, Svajcarske i Austrije, i dragoceno uzajamno iskorišćavanje njihovih šumarskih ekonomija kao i specijaliziranje austrijskih šumara u Francuskoj školi u Nanciju u bujičarstvu i pošumljavanju, g. direktor saveznih šuma posvetio je ostatak svoga govora — odnosno najveći deo istog — pitanju austrijskog kontingenta drveta i carinskog preferencijala u Francuskoj apelujući na francuske šumare da praktično pomognu Austriji pri prodaji austrijskog drveta u Francuskoj. Ovde treba istaći, da je Austrija jedna od posleratnih država, koja ve´ć više godina formalno devastira svoje šume, da seče daleko iznad etata, a da to forsirano plasiranje austrijskog drveta ne traži neki predstavnik austrijskih izvoznika 1. industrijalaca, već šef šumarske struke. Ovaj smo slučaj spomenuli ne zbog toga, da bismo o tome raspravljali, koliko je to ukusno ili ne, nego da podvučemo taj kontrast između shvatanja gostoprimstva kod jednog germanskog i jednog slovenskog naroda. Za vreme 14-dnevnog bavljenja u našoj zemlji naši gosti nisu mogli ni je´dnom prilikom da osete ovakvo iskorišćavanje gostoprimstva, a palo je za to vreme nekih 50 govora, pozdrava i zdravica, među kojima i nekoliko govora naših industrijalaca i izvoznika drveta, koji vrlo dobro osećaju posledice sadašnje trgovinske´ politike Fran cuske, koja nimalo ne favorizira neku veću trgovinsku razmenu sa našom zemljom. To je pre svega stvar zelenog stola i kompetentnih i odgovornih pretstavnika respektivnih vlada dveju zemalja. S druge strane to je stvar takta i ukusa, kad, pred kim i na kom mestu treba i to pitanje pokrenuti. 330 |