DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 5-7/1936 str. 113 <-- 113 --> PDF |
razumljivo ili neshvatljivo. To on čini kod izlaganja načina podmlađivanja naših starih hrastika sa petgođišnjom predzabranom i jednokratnom definitivnom sečom. Tu je svakako potrebno objašnjenje, kad se1 u većini francuskih hrastika vrši oplodna seča sa dvadeset-godišnjim pomladnim vremenom. Ali najviše se zadržava na Bosni odnosno na bosanskom prebiranju. Francuska je zemlja, pored Švajcarske, gde su pojmovi preborne šume i prebiranja iskristalizovani do tančina. Jedna duga praksa i dugo iskustvo dalo je pojedinim matematičkim formulama i teorijama prebiranja jedan konkretan oblik stavljajući ih prema dobivenim rezultatima svaku na svoje mesto. Od Massonovog postotka i Gurnaud-ove kontrolne metode sve do Hénry-ove metode, sve su one praktikovane više ili manje u Vogezima, Alpima, Juri i Pirenejima, ali ni po jednoj od njih intenzitet seče nije prelazio nikad više od 35% sečive mase (iznad 20 cm) — maksimalni postotak za francuske pojmove — a sad najedared dolazi neko bosansko prebiranje sa intenzitetom seče od 60—65% od mase stabala iznad 30 cm. Za jedno normalno evropsko shvatanje ovokk intenzitet ne znači više prebiranje. Zato g. Dijon odstupa ovde od svojih lapidarnih opisa. Pobliže opisuje bosansku prašumu, njen sastav, strukturu, masu po hektaru, preopterećenost u najdebljim kategorijama kao i mogućnosti eksploatacije´ u jednom nenaseljenom i besputnom kraju. Zatim nastavlja: »seča od 60% u takvim sastojinama, što znači eksploatacija od 300 do 600 m:i po hektaru, a na velikim površinama, pruža jedan prizor, na koji mi nismo navikli: nagomilavanje ogromnih količina balvana upada u oči posetiocu. Jedno takvo koncentrisanje seča dozvoljava u ostalom postojanje mnogobrojne populacije drvodelja na desetine kilometara od bosanskih sela. Zanimiva stvar i koja je mogla da upadne u oči mnogima od kongresista, to je da šuma posle eksploatacije tolikog drvnog materijala ostaje ipak sklopljena visoka šuma; svakako jedna visoka šuma manje više retka, ali koja uvek pokriva tlo. Po razmišljanju dolazimo do zaključka, da to nije tako čudnovato, jer masa, koja ostaje po hektaru, varira od 200—400 m:i (a ponavljamo da ovoj brojci treba dodati još i sadržinu stabala ispod 30 cm). Jugoslovenski šumari nadaju se u ostalom, da će se na ova mesta moći povratiti sa sečom za 30 godina.« Sle´duje posle toga prelazak Save i opis Panonske ravnice. Još jedan pogled poslednjim minaretima, vodenicama na Savi, pontonskom mostu kod Gradiške, pri medbe o ogromnoj gustini poljoprivrednog stanovništva u toj ravnici i dolazak u Trstiku. Opis Trstike, problem sušenja hrastika. Opis bavljenja u Zagrebu i najzad izjava zahvalnosti: »Nesumnjivo je, veli g. Dijon, da bi se toliko stvari moglo videti za tako malo dana, bio je preko potreban iskusan uput i razumno vodstvo jugoslo venskih šumara«. Zatim nekoliko galanterija na adresu vođa ekskurzije. A šta da kažemo o prijemu, koji nam je svugde pripremljen, kako u Beogradu tako i u Zagrebu, kao i u svima ostalim gradovima; čak pri svakom malo jačem zadržavanju vlaka na pojedinim stanicama imali smo prijatno iznenađenje i uvek ponavljamo, da vidimo na peronu jedno izaslanstvo prijatelja Francuske. Odista mi smo osetili, kako bije jugo slovensko srce.« Sto se tiče šumarskog zaključka o ovoj ekskurziji, njega je, veli pisac, izveo g. Guinier u Crikvenici na završetku same ekskurzije. U stvari to je onaj isti zaključak, kojim je g. Ducamp završio svoje utiske, a koji nam je vanredno toplim recima uz izraze priznanja uputio g. Guinier na završetku ekskurzije. Najzad četvrta i najduža reportaža o ovoj ekskurziji izašla je u organu Šumarskog udruženja Franche-Comté, koji je incijator ovog naučnog putovanja, u svesci za septembar pod naslovom »Izveštaj o naučnom putovanju u Jugoslaviju.« To je pravi dnevnik od 37 velikih stranica, u koji su mlađi članovi ekskurzije po dužnosti beležili sve što se toga dana desilo i videlo. Ništa tu nije zaboravljeno, 329 |