DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 5-7/1936 str. 112 <-- 112 --> PDF |
Ovde smo primorani da učinimo nekoliko primedbi. Komparacija po našem mišljenju nije na svome mestu iz više razloga. Komparacija se pre svega može vršiti samo između vrednosti istog roda, što ovde nije slučaj. U francuskim šumama, koje su pomenute, a koje smo videli, te u nekima od njih i radili, ne radi se o hrastu lužnjaku kao kod nas, već o kitnjaku. Zatim slavonski hrastici ne nalaze se na istoku Evrope, nego u njenom pravom srcu odnosno u centralnoj Evropi. Reljef i topografija pomenutih šuma u dolini Loare i Sarthe je drugačiji, ispresecanijji, nervozniji, življi i više talasast nego slavonski, gde naš lužnjak nalazi svoj optimum samo u onoj nepreglednoj i monotonoj ravnici periodički plavljenoj, a mestimice i močvarnoj. Pedološki uslovi su dosta različiti. Najzad šume, kao što su Foret de Bercé, Foret de Blois, Foret de Perseigne, imaju svoj kulturni postupak i uređajne osnove još iz XVII veka (1660), dok su naši hrastici još u toku prve generacije uzgojnog i uređajnog tretiranja. Nedostatak bukve u slavonskim hrasticima nije neka uzgojna i kulturelna greška ili name´rno zapostavljanje te vrste drveta od strane naših šumara, kao što bi se moglo zaključiti iz piščevog prikaza, već samo rezultat klimatskih, pedoloških i topografskih uslova, koji dejstvuju u Slavoniji, tom optimumu hrasta lužnjaka. U tim plavljenim i natopljenim ravnicama bukvi naprosto nema mesta. Ali odmah tu u srcu Slavonije, čim se reljef promeni i ravnica ustupi mesto brežuljcima, lužnjaka nestaje, a mesto njega /pojavljuje se kitnjak sa svojim sadrugom bukvom. U jednoj mešovitoj šumi kitnjaka i bukve sredina je nesumnjivo zdravija i svežija, a otpornost sastojine jača od monokulture hrasta lužnjaka sa oazama jasena i bresta i ovde onde podsastojinom graba. Tu mi mnogo ne možemo da učinimo, sem da za zaštitu tla favorizujemo i podižemo, gdegod je to moguće, podstojnu sastojinu i sousétage graba, zatim klena i drugih sporednih pratilaca našeg lužnjaka, što se u poslednje vreme nesumnjivo praktikuje. Smatrali smo za potrebno da ovo nekoliko pretpostavki i tvrdnji uvaženog švajcarskog stručnjaka korigujemo i stavimo na pravo me´sto. One su potekle iz nedovoljnosti raspolaganja u pogledu svih elemenata potrebnih za objektivno rasuđivanje ovih pitanja, koja su se pred našim ekskurzionistima redala i menjala kaleidoskopskom brzinom, pa ih je i pored najbolje volje i najveće kompetencije bilo nemoguće sve odjednom i dovoljno produbiti. Prikaz je snabdeven sa dva uspela snimka iz Trstike i Trizlova. Inače čitav prikaz pisan je sa simpatijom i uvaženjem po naš narod J naše napore. Treća po redu publikacija o ovoj ekskurziji ugledala je svetio sveta u francuskom časopisu »L´Arbre« (organu Udruženja prijatelja drveta) iz pera g. Dijona. Ovaj časopis tretira sva šumarska pitanja, koja interesuju širu javnost i sve prijatelje šume, drveta i šumarstva, baveći se naročito pošumljavanjem i propagandom šumarstva, a ne ulazeći u tehničke detalje. Časopis, koji bi i nama bio toliko potreban. Njegov prikaz je sažet i zbijen opis putovanja, poglavito za onaj broj francuskih šumara, koji je »u mislima morao da prati učesnike ovog lepog naučnog putovanja u Jugoslaviju, koje je organizovalo već pomenuto Šumarsko udruženje, žaleći što i oni nisu mogli učestvovati na tome putu. Radi njih samo smo i sastavili ovaj izveštaj«. Čitav nje´gov izveštaj sastavljen je iz kratkih, markantnih, zbijenih i jasnih rečenica. Ničeg izlišnog, bez narativnih opširnosti, ali sa podvlačenjem, sa jačim markiranjem onoga, što je glavno i važno, a lakim notiranjem onoga što je sporedno. Tako ovaj izveštaj, koji je sastavljen »za drugove, koji nisu mogli učestovati na ekskurziji« sa malo reči pruža sliku onoga, što se videlo na tome putovanju. Opisi su protkani primedbama i opaskama pisca uz kritiku, polemiku ili razjašnjenje samo gde je to potrebno ili gde bi jednom zapadnom šumaru bilo nešto ne 328 |