DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 5-7/1936 str. 111 <-- 111 --> PDF |
Drugi prikaz ekskurzije izašao je u švajcarskom časopisu »Journal Forestier Suisse« iz pera g. A. Barbey-a poznatog eksperta entomologa i pisca mnogobrojnih stručnih članaka. Nje´gov prikaz izašao je pod naslovom »U hladu slavonskih hrastika«. Pisac nije dodirnuo druge probleme zbog toga, što je u 1933 godini bio u jednoj specijalnoj mjsiji u Bosni, posle čega je napisao članak, o kome smo već ranije govorili, o bosanskoj prašumi i o načinu eksploatacije i regenerisanja šume u Bosni. Prikaz je dosta kratak, jedva pet stranica. Uostalom duži nije mogao ni biti, jer su pregledane svega dve šume Trizlovi i Hrastovo i Trstika i to — razume se — na brzu ruku, u gomili bez dužeg zadržavanja i studija. Pisac je želeo da svajcarcima pruži jednu sliku naših hrastika kroz naočare jednog zapadnjaka, švajcarskug šumara. Tako je njegov prvi deo obuhvatio samo opšti opis naših hrastovih šuma, uzet delom iz rezumea, koji smo mi sastavili specijalno za tu ekskurziju, a delom iz poznate studije g. Perrin-a. U drugom su delu opažanja i mišljenja piščeva. Među njima ima i takvih, koja su već više´ puta izneta i branjena (način uzgoja, preterana monokultura hrasta, nedostatak isous-étaga), ali ima i takvih, koja su specijalno piščeva i koja su mogla nastati verovatno usled nedovoljnog poznavanja većeg broja objekata, te nemogućnosti da se dublje uđe u sve probleme i u podrobnu analizu svih pitanja. Jedna ili dve pojave konstatovane ovde i tamo ne smeju nikad služiti za otsečno uopštavanje1. Tako na pr. pisac odmah u početku kaže: »Slavonski hrastici su do sada uživali jednu evropsku reputaciju nesumnjivo precenjenu — sada su oni na svom zahodu«. Reputacija slavonskih hrastika nije nastala nikako usled neke1 mode ili naklonosti zapadnjaka prema egzotičnostima, već iz iskustva i saznanja o pozitivnim kvalitetima njegovog drveta. Pisac je imao prilike za vreme ekskurzije, u koliko nije sam bio upoznat sa osobinama drveta slavonskog hrasta, da se o tome podrobno informiše kod dvojice specijalista naučenjaka, koji su također učestvovali na njoj, gg. Philiberta üuinie-a, direktora škole u Nansiju, botaničara i tehnologa i g. Roberta Hickel-a, poznatog dendrologa. Isto je tako vrlo neosnovana pretpostavka pisca, da su hrastici na zahodu svoje slavef. Istina, starih hrastika im´a sve manje i nema onoliko, koliko ih je nekada bilo, niti se pak iz naše zemlje izvozi sada hrastovina u onoj meri, u kojoj se to činilo pre rata i odmah posle rata, te evropska tržišta nisu više preopterećena slavonskom hrastovinom. Ali to još ne znači, da je sudbina i da kvalitet drveta iz sre´dnjedobnjh i mlađih sastojina neće biti onoga ranga i na onoj visini, na kojoj je bilo drvo starih hrastika. U pogledu uzroka ovog sušenja pisac, i ako po svojoj specijalnosti entomolog, u glavnom deli naše mišlenje, pri čemu uredništvo ovog švajcarskog lista skreće pažnju svojim čitaocima na prikaz naše´ prve knjige, koji je časopis doneo iz pera g. Ba doux-a, profesora na šumarskom otseku Ciriške politehnike. Pisac završava svoj prikaz sledečim zaključcima: »Hodajući po šumama ove hrvatske zemlje čovek se divi poslednjim ostacima bogatih rezervi slavonskih hrastika, nekada toliko na glasu, koje jugoslovenska šumarska administracija nastoji da ljubo morno brani sretstvima, kojima raspolaže boreći se´ sa isto toliko kompetencije koliko i hrabrosti protivu štetnih činioca, koje smo gore opisali. Međutim šumar sa evropskog zapada ne može da se uzdrži vraćajjući se iz Jugoslavije, a da ne učini paralelu između dva tipa .hrastovih šuma, istoka i zapada. Poseta neuporedivim hrasticima šuma Foret de Bercé, Foret de Be´lleme, Foret de Blois etc. ostaviće vrlo jasan utisak njihove superiornosti u pogledu uzgojnom, u pogledu njihove otpornosti prema štetočinama svih vrsta i sposobnosti da proizvode drvo, koje po kvaliteti svakako ne1 zaostaje za hrvatskim hrastovima.« Ovu superiornost pisac ne pripisuje toliko ni povoljnim pedološkim uslovima ni uzgojnim metodama primenjenim još iz davne prošlosti kod zapadnih francuskih suseda, nego pre svega asocijaciji bukve, tom izvanrednom uzgajivaču šuma. 327 |