DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 5-7/1936 str. 110 <-- 110 --> PDF |
»Krš (stanovnici tih krajeva to vrlo dobro znaju) bio je bogat na svoj način i on je to još i danas. »Istorija nam kazuje, da su se iz njegovog mesa i iz duše njegovih šuma rodila sredstva za razvitak čitavog Jadranskog Mora: Venecija, Rijeka, Split, Rab, Senj, Dubrovnik, Kotor, Sirakuza i mnogo drugih slavnih gradova na drugim većim morima. Šta bi radili svi ti narodi mornara, moreplovaca, trgovaca, pirata bez drveta tvojih brda, o kršu? Istorija Mora u svima zemljama kroz vekove vezana je za istoriju šuma. To je ona šuma, koja uvek plaća troškove plovidbe.« Prikaz g. Ducampa završava se ovim recima: »Kao što se vrlo dobro izrazio jedan od naših mladih saputnika, g. Dijon, Šumarsko udruženje Franche-Comté poset´lo je jednu veliku šumarsku zemlju, koja je uložila jedan značajan napor, da bi vodila jedno gospodarstvo bliže prirodi, nego što je to bilo u prošlosti. Čast Jugoslaviji, koja na taj način može da pokaže sjajna šumarska bogatstva u dubokim masama. Poštovanje suverenu i onima, koji su umeli od njegove prve mladosti da mu uliju ljubav za šumu. Drugarski pozdrav odličnim i iskusnim šumarima kao i članovima Jugoslove´nskog šumarskog udruženja, koji su se, znajući vrednost te šume, zakleli shodno tradiciji svoje rase (»ko ubije jedno drvo, ubija jednog čoveka«) da joj osiguraju jednu mudru realizaciju za najveće dobro jugoslovenskog naroda, njegovih brda, ravnica i mora i za veličinu Otadžbine´ nedeljive u svojoj celini.« G. Ducamp nije dao jednu kritičnu analizu ove ekskurzije, objekata i metoda, koje su viđene na njoj. U ostalom sa ovakve jedne ekskurzije, gdë se ide u gomili, gde se ustaje, seda, jede i maršira po komandi, gde se slike i utisci objekata redaju kaleidoskopskom brzinom, nije ni moguće dati jednu kritičku studiju i analizu. U ostalom za francusku stručnu publiku to nije bilo toliko ni potrebno, pošto je ona, kao što smo već kazali, upoznata sa našim problemima, uređajnim i uzgojnim metodama, radovima i stručnom kritikom i analizom poznatih autoriteta, kao što su Perrin, Huffel i Barbey, o kojima smo (o nekima od njih) već govorili u Šumarskom listu. Ali je zato Roger Ducamp, koji je isto toliko pesnik koliko i, šumar, dao jednu sjajnu zbirku utisaka sa ovoga puta. Sve što je´dnog dobronamernog i iskrenog šumara, koji zna da gleda i ume da vidi, može da oduševi ili ražalosti na ovakvom jednom putu, to je hroničar ekskurzije po Jugoslaviji iskazao snažno, impresivno i rečito. On je na samoj ekskurziji bio jedan od retkih učesnika, koji: ništa nije beležio u svoj notes. Ali se zato znao, i ako već na domaku 80. godine, detinjski oduševljavati na pr. u Klekovači ili u Javoru usred višestoletnih divova jela i smrča ili isto tako razžalostiti na prolazu preko ogolelih brda karsta ili kroz pravo groblje panjeva i ostataka »unutarnje kolonizacije u Bosni i Hercegovini«, žalosnih svedoka jednog ustalasanog doba i rđavo shvaćenog demokratizma jednog mladog naroda. Ducamp je upravo šumarski ispeVao sve svoje utiske, čuvajući se da nam daje bilo kakvih saveta, čuvajući se didaktičnog stila i poze, i ako on na to ima prava s obzirom na svoj autoritet i kao dugogodišnji borac za šumarstvo, pisac mnogobrojnih studija, polemika, brošura. Njegov prikaz tenabdeven je vanredno uspelim snimcima iz slavonskih šuma (Trizlovi, Trstika), zatim iz Bosne (Javor planina i Klekovača), kao i snimcima nekoliko kolonizacionih objekata, zatim krša i hrvatskog primorja. Mi mu stoga zahvaljujemo na iskrenim i toplim recima punih simpatija i naklonosti za naš narod i našu zemlju, na priznanju naših stručnih napora, na uvaženju naših uspeha i na razumevanju naših teškoća, prilika, nedaća i neuspeha. 326 |