DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 5-7/1936 str. 106 <-- 106 --> PDF |
u šumama Hrvatske i Slavonije« od Ljubomira Markovića i Milana Manojlovića. Pored toga izrađen je jedan ekspoze o opštoj šumarskoj situaciji naše zemlje (članak potpisatog u »Revue internationale de bois«) i razdat svakom ekskurzionisti kao i knjiga »Le! Karst Yougoslave«. Ti izvodi na francuskom razdavani su jedan dan ranije svima učesnicima ekskurzije, tako da je sve vreme na terenu ostavljeno za posmatranje, objašnjivanje detalja i odgovore na konkretna pitanja opšte i posebne1 prirode, koja su pratiocima ekskurzije obilno postavljana od strane gotovo svih ekskurzionista. Stručno je dakle ekskurzija bila potpuno pripremljena i perfektno uspela. U turističkom pogledu ekskurzija je takođe u svakom pogledi! uspela. Učesnici su podjednako bili očarani Bledom, Sarajevom, Dubrovnikom, Bokom Kotorskom, Lovćenom, Dalmacijom, Jajcem i Banja Lukom. Mnogi su obećali, da će se opet povratiti u našu zemlju, što se mnogima i dogodilo prošle godine. Mora se pak primetiti, da u turističkom pogledu naša propaganda, naročito u Francuskoj, stoji na slabim nogama. Tako na primer nema ni jednog pogodnog vođe za putovanje na francuskom jeziku, kao što postoji na nemačkom i engleskom. Osim toga Bedecker na nemačkom jeziku pisan je´ dosta tendenciozno o našoj zemlji i bilo bi potrebno da se izradi nešto bolje i korisnije po našu nacionalnu i državnu stvar. To naročito važi za Dalmaciju, gde talijanski vodici i pismeni i usmeni obiluju. Zbog toga su pratioci ekskurzije primili na sebe i ulogu vodiča kroz sve vreme objašnjavajući čas pitanja geografske, čas etnografske, istorijske, političke ili verskokulturnë i folklorne, pa čak i umetničke prirode. Nema sumnje, da su učesnici otišli ushićeni i zadovoljni iz naše zemlje. Tehnička služba organizovana od strane »Putnika« i »Čedoka« funkcionisala je u najboljem redu. O utiscima učesnika, koji su svoje utiske mnogo puta glasno izražavali prilikom same ekskurzije, možemo toliko reći, da je Bosna sa svojim reljefom i interesantnošću u šumarskom pogledu učinila najveći utisak i to kako prašuma na Javoru tako i sve pregledane šume u području »Šipada«, a naročito Klekovača. Za dan 10 maja (Klekovača) većina se izjasnila ovako: »Da nam ništa drugo nije pokazano ni u šumarskom ni u turističkom pogledu, samo za ovaj dan isplatio bi nam se ceo put«. Tu su videli uče´snici razne tipove seča i podmlađivanja od pre i posle rata, a naročito razliku između starih seča, koda je praktikovana još čista seča sa 40 semenjaka po hektaru, i kasnijih seča, a naročito ovih zadnjih godina, sa 60%-tnim intenzitetom od mase stabala iznad 30 cm. Za ove poslednje se´če odato nam je puno priznanje, a kao što je napomenuto, među gostima je bilo koje bivših koje aktivnih 10 direktora šuma, sve starije gospode, kao i nekoliko naučnika i praktičara poznatog autoriteta. Što je naročito oduševilo ekskurzioniste, to je onaj sačuvani tip bosanske prašume, za koji je pala misao i predlog, bar za izvesne male površine, da se rezervisti kao narodni parkovi kako radi studiranja i naučnih posmatranja faktora, koji deluju i dejstvuju u jednoj prirodnoj šumi bež intervencije čovekove, tako i radi pokazivanja ove retkosti kasnijim generacijama. Slavonski hrastici nisu napravili onaj povoljan utisak, koji smo očekivali, što je verovatno b,ilo s dva razloga: i jedan i drugi´ objekat pregledani su po najvećoj vrućini između 11 časova dopodne i 3 časa po podne, te su ljudi bili većinom umorni i pre´morni vrućinom, a osim toga vreme za razgledanje tih objekata bilo je relativno kratko. Sami stari hrastici svojim habitusom, svojom impozantnom formom učinili su svakako dubok utisak. Isto tako jedna podmlađena sečina u Radiševu od pre dve godine vanredno uspela učinila je odličan utisak. Starije sečine, podignute branjevine u dobrom su sklopu, samo se u mesto hrasta dobio grab, koji je uzeo toliko maha, da 322 |