DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 2-4/1936 str. 115 <-- 115 --> PDF |
sichern. Unsere Plakatensammlung muss nun dazu dienen, auf Ausstellungen der Bevölkerung zu zeigen, was in dieser Beziehung in Holland und im Auslande gemacht wird«. To holandsko društvo poslalo nam je za uzvrat svoj propagandni materijal. Mirne duše mogu da kažem, da su se za rijetko koju akciju našeg šumarstva inostrani stručnjaci tako spontano zainteresovali, kao baš za naš način propagande šumarstva pomoću popularnih slika. U obranu rada Jugoslavenskog šumarskog udruženja, u obranu svog ličnog rada, napisao sam gornje retke. Ne osvrćem se na ostale izvode pisca članka »Popularizacija šumarstva«. Ne osvrćem se na pr. na pitanje, da li i u koliko bi bilo umjesno ili neumjesno prilikom nasičkog procesa dokazivati javnosti, da koze prave u šumama više štete, nego što su štete, za koje se u tome procesu optuživalo. Ne osvrćem se ni na pitanje proizvodnje domaćeg masivnog pokućtva ni na pitanje šumskih zadruga, koja pitanja autor tangira u svome članku. Sve su to zasebni problemi. Osvrnuo sam se samo u toliko na rečeni članak, u koliko je bila tangirana propaganda J. Š. U-a. Završujem sa željom, da Udruženje obnovi svoj propagandni rad u započetom smjeru, da ga dapače obnavlja češće i žešće, dok ne urodi plodovima. Ali naravno, nikako ne može da se tvrdi, da je projektovani način propagande savršen ili potpun. Treba ga usavršavati i izgradjivati i provoditi snagama i radom sviju članova. Ali svakako i ovdje važi narodna: »Ko zna bolje, rodilo mu polje«. Nikola Neidhardt. DELOKRUG I RAD ŠEFA ŠUMSKE UPRAVE.*) Polazimo sa stanovišta da je tema ovoga predavanja aktuelna i korisna za šumsko gazdinstvo, koje je povereno na rukovanje i upravljanje šefovima šumskih uprava kao šumarskim stručnjacima sa potrebnim stručnim kvalifikacijama i položenim praktičnim ispitom. Kakve stručne kvalifikacije mora imati šumarski stručnjak, da zauzme položaj šefa šumske uprave, regullsano je zakonom o šumama i Uredbom o ustrojstvu Ministarstva Šuma. O tome je već bilo govora u našem članku »Delokrug i rad šumske uprave« (Š. L. br. 4-1930 g.) Ne mislim se vraćati više na ovo pitanje. Pitanja, koja ćemo pretresti i kritički popratiti u ovom predavanju, interesovaće, mi se nadamo, i starije šumarske stručnjake, koji se nalaze na službi kod viših šumarskih institucija: Direkcija Šuma, Banskih Uprava, pa i kod samog Odelenja za Šumarstvo. Ako ništa drugo, tema našeg predavanja potsetiće ih na mladje godine, kada su sa puno poleta, snage i požrtvovnosti poleteli u naručje šumarstva, da svojim teoretskim i stručnim znanjem koriste svome rodu i državi. Za njih će biti ovo predavanje neka vrsta mementa na sve ono što su uradili na šumarskom polju i kako su radili, dok su služili na čelu šumske uprave. Naše je mišljenje oduvek bilo, a toga ćemo mišljenja i u buduće biti, da svaki šumarski stručnjak u šumarskoj hijerarhiji mora provesti izvefetan broj godina na šumskoj upravi. Ko želi da naredjuje i da zapoveda, morao je i sam biti u položaju, kada se njemu zapovedalo i naredjivalo., U ovoj je rečenici jasno izraženo naše mišljenje; razumeće ga, bez sumnje slušaoci, te je izlišan komentar. Trebalo bi da bude pravilo, da svi šumarski stručnjaci idu redom u službovanju od nižih šumarskih institucija, da bi jednoga dana puni iskustva dospeli do najviše instancije, a to je Odelenje za šumarstvo. *) Predavanje održano na skupštini Beogradske podružnice Jug. šum. udruženja 14 aprila 1935 g. u Beogradu. 179 15 |
| ŠUMARSKI LIST 2-4/1936 str. 116 <-- 116 --> PDF |
Tema ovog predavanja, nadamo se, biće korisna i za naše drugove, koji u da našnjim prilikama služe kod šumskih uprava, a naročito će korisno i poučno poslužiti mladjim drugovima, koji se tek spremaju bilo praktično ili teoretski da steknu potrebnu sposobnost, kako bi jednog dana zauzeli položaj šefa uprave. Nije to ni tako prosta, još manje laka stvar biti na čelu šumske uprave. Odmah ćemo naglasiti, da je položaj šefa uprave ne samo zavidan, pun časti i dostojanstva, već da je on i težak i delikatan, a pri tome skopčan sa velikim moralnim i materijalnim odgovornostima. Imajući u vidu sve ovo, što smo napred rekli, naša je želja da raspravimo delikatno pitanje o delokrugu i radu šefa šumske uprave. Nastojaćemo da ga rasvetlimo što bolje možemo, koristeći se našim dugogodišnjim i neprekidnim iskustvom službovanja na čelu šumske uprave, koje zalazi u desetu godinu. Tema današnjeg predavanja raspravljana je u našim člancima: »Delokrug i rad šumske uprave« (Š. L. br. 4/1930) i »Državno šumsko gazdinstvo i Zakon o državnom računovodstvu« (Š. L. br. 3/1934), te bi se moglo pomisliti da je tamo sve rečeno i da se ne bi imalo više šta reći o tome pitanju. Medjutim naše je mišljenje, da je pitanje rada šefa šumske uprave u navedenim člancima dodirnuto samo u toliko, u koliko je govoreno o delokrugu i radu šumske uprave, a da nije tačno preciziran i preglednije opisan rad samog šefa uprave. Ovim predavanjem želimo nadopuniti i zaokružiti sve ono, što smo govorili u našim člancima, kako bi se dobila jedna celina. Današnje naše predavanje podelićemo u glavnom u dva dela. A. Službeni rad šefa uprave. a) Kancelarijski rad. šta sve spada u kancelarijski delokrug i rad šefa šum. uprave, propisano je u Upustvima o primeni Zakona o Šumama za šumske uprave Br. 30541/1930. Ova su upustva kasnijim raspisom dopunjavana. Sem toga kancelarijski rad šefa uprave propisan je i u Upustvu za uredjivanje državnih šuma Br. 33.820/1931. Pored navedenih upustava postoje mnogobrojni raspisi i naredbe, koje govore o kancelarijskom radu šefa uprave. Mi ne mislimo nabrajati kancelarijski rad i dužnosti, koje su propisane navedenim upustvima, raspisima i naredbama. To bi nas daleko odvelo, a smatramo da je svaki šef uprave pročitao citirana upustva i da po istima postupa, jer ona sadrže glavni kancelarijski rad. U koliko je koji od šefova uprava što izgubio iz vida, upućujemo ga na upustva, koja se nalaze u Zborniku Šumarskih Zakona i Propisa str. 130 i 289 (ing. Borošić i ing. Sarnavka). Na kancelarijski rad po drugim raspisima i propisima šefovi šum. uprava se stalno i na vre´me upozoravaju od strane nadležne Direkcije, Banske Uprave, pa i samog Odelelenja za Šumarstvo. Oni pak naši drugovi, koji se tek spremaju da zauzmu položaj šefa uprave, prilikom preuzimanja te dužnosti biće upozoreni na navedena upustva. Na ostale raspise upozoriće ih pretpostavljena viša vlast, a i sami mogu naći potrebno u takozvanim normalnim naredbama, koje vodi svaka šumska uprava. Mi ćemo u kratkim potezima potsetiti na to, kakav treba da bude kancelarijski rad, jer smatramo da će to biti važnije nego li samo nabrajanje toga rada. Kao princip svakom šefu uprave treba da bude pred očima ona narodna mudra i pametna izreka: »Što možeš uraditi danas, ne ostavljaj za sutra« ili: »Propušteno vreme´ neda se nikad nadoknaditi«. Reći će nam mnogi »pa to nije ništa novo, to mi znamo«. Nije dovoljno znati, već se treba držati te izreke i striktno je primenjivati. Koliko je naših drugova u svojstvu šefa šumske uprave imalo okapanja, natezanja i nekorisnog piskaranja u davanju izjašnjenja Direkciji, što ovaj ili onaj kancelarijski posao nije na vreme svršen, što izvestan važan izveštaj nije na vreme poslan. Mnogi izveštaji i kancelarijski radovi izgledaju, na oko, sporedni i nevažni, a kad tamo, Direkcija pravi pitanje od toga. 180 |
| ŠUMARSKI LIST 2-4/1936 str. 117 <-- 117 --> PDF |
Svršavanje kancelarijskih radova naročito računsko-blagajničkih mora biti osobita briga šefa uprave. Njih netreba potcenjivati i zanemarivati. Red i urednost u kancelariji je prvi osnov za sprovodjenje intenzivnog šumskog gospodarstva. Kakav je red u kancelariji i sa kojom ažurnošću otpravlja šef uprave (kao starešina nadleštva) kancelarijski rad, vidi se i po tome što se na ocenu toga rada obraća naročita pažnja u starešinskom izveštaju. Osvešteno je pravilo, ako starešina želi da mladji rade savesno i revnosno, mora prednjačiti primerom. Ovo naročito ako kod same šumske uprave ima više podredjenih službenika. Ako li je pak na upravi šef uprave jedini stručnjak sa jednim pisarom za prepisivanje akata, onda pogotovu mora biti vredan i savestan. U tom slučaju mora sve sam rešavati. Mnogi šefovi uprava daju na rešavanje i važnije predmete pisaru uprave. Ovaj postupak niti je uputan, a niti koristan. Pisar uprave niti ima razumevanja niti spreme, a niti je dovoljno pismen, da bi mogao rešavati stručna i administrativna akta, bar prema današnjim prilikama. Koliko li se je šefova šumskih uprava gorko pokajalo, što su pojedine predmete ustupili na rešavanje pisaru uprave! Radi ovakvog postupka ne samo da su bili ukoreni od strane nadležne Direkcije, već su sebi zadali još veći posao time što su isti predmet morali dva puta raditi i otpremati. A da i ne govorimo o tome da su često puta morali odgovarati, ako se1 je radilo o kakvom materijalnom računu, pa je pisar uprave stvar zamrsio, te je ispala i sumnjiva. Nijedan službeni akt, bilo da se otprema nadležnoj Direkciji, Banskoj Upravi, .Odelenju za Šumarstvo, bilo ma kojem nadleštvu ili podredjenom čuvarskom osoblju, ne treba da ode iz šumske uprave, a da ne bude posle prepisa još jedamput pažljivo pročitan i greške kod prepisivanja ispravljene. Reći će nam se, to je suvišan i besciljan posao. No on je koristan i probitačan. Sve materijalne knjige treba voditi uredno, čitljivo, na vreme unašati podatke i na vreme ih zaključivati. Naročitu pažnju treba obratiti vodjenju blagajničkih knjiga i na sve novčane priloge, koji se odnose na te knjige. Na žalost vođenje računsko-blagajničk´. h knjiga spada u najglavniji kancelarijski rad šefa uprave. Za pogrešno i nesavesno vodjenje tih knjiga odgovornost je velika i dalekosežna. Sve izveštaje, a naročito one sa odredjenim rokom treba na vreme sastaviti i poslati Direkciji. Kod vodjenja službene prepiske i sa višim i sa nižim vlastima šef uprave nesme unositi ničeg ličnog i neslužbenog. Službeni akti moraju imati isključivo službeni karakter. Ton u aktima mora biti odmeren, pristojan i korektan, stil jasan i pregledan. Službena akta, kojima se obradjuju administrativni i stručni predmeti, treba rešavati polagano i pažljivo. Za primanje stranaka valja odrediti posebne dane. Prema sezoni i prilikama može se odrediti i više dana u sedmici. Ovo treba obznaniti raspisima okolnim opštinama, sem toga i objavom na ulaznim vratima. Prema strankama treba biti predusretljiv i odmeren, bez obzira kojem društvenom staležu pripadale. O ovome će biti opširnije govora pod A/h. Kancelarijsko vreme treba takodje obznaniti na ulaznim vratima kancelarije. Što se pak tiče dolaska i izlaska šefa uprave u kancelariju, o tome ne bi trebalo govoriti posebno, jer postoje naredbe i propisi osnovani na zakonu. Tačnost dolaženja i izlaženja iz kancelarije zavisi i od toga, da li je šefu uprave dodeljeno pomoćno i manipulativno osoblje. Po sebi se razume, da šef uprave´ mora prednjačiti primerom, ako zahteva istu tačnost i od podređenog osoblja. Ako bi se čeSto dešavalo da šef uprave neuredno ili netačno dolazi odnosno izlazi iz kancelarije, podređeno osoblje će sledovati primer svoga starešine. Drukčije stvar stoji, ako je na šumskoj upravi šef uprave kao jedino stručno i administrativno lice, a dodeljen mu je za prepisivanje akata jedan pisar. Ovakav slučaj imamo kod mnogih šumskih uprava, o čemu smo govorili u navedenim člancima. Po 181 |
| ŠUMARSKI LIST 2-4/1936 str. 118 <-- 118 --> PDF |
stoji li slučaj da je kod šumske uprave jedini stručnjak šef uprave, onda sav kancelarijski rad tereti njega. On nema u koga da se uzda niti da očekuje, da će ko drugi mesto njega svršiti neki posao. Da bi sav stručan i administrativan posao, bar u granicama fizičke i tehničke1 mogućnosti, na vreme svršavao, u mnogo slučajeva šef uprave moraće raditi u kancelariji po 2—3 časa dnevno više, nego što je propisano zakonima i uredbama. Prema ovome od takvih šefova uprava ne može se ni tražiti da dolaze na minutu ili da izlaze na minutu iz kancelarije. Smatramo da smo po ovom predmetu rekli u glavnom sve, što bi se imalo reći. b) Terenski rad šefa uprave. Šta spada u delokrug terenskog rada šefa uprave, to je također pobrojano u Upustvima za šumske uprave´, kao i upustvima za uređivanje državnih šuma. Stoga ne nalazimo za potrebno da ih ponavljamo. Ograničićemo se da rasvetlimo, kako se vrši taj terenski rad. Svaka uprava je podeljena na čuvarske rajone, koje čuvaju čuvari \šuma. No treba imati na umu, da je za svaku neispravnost u šumskim srezovima šef uprave suodgovoran. Ova suodgovornost je velika, naročito u pogledu velike šumske štete ili šumskog požara. Da bi se izbegle neugodnosti i zakonske posledice´, šef uprave treba da je često na terenu. Drugim recima, potrebno je često obilaženje i pregledavanje čuvarskih rajona. Doduše, prema današnjem stanju stvari, terenski rad šefa uprave je sveden na minimum, a to je od neizmerne štete po samo šumsko gazdinstvo. Glavni razlog treba tražiti u putnim troškovima, koji su svedeni ispod dozvoljenog minimuma, a zatim preopterećenost šefa uprave kancelarijskim radom, koji apsorbira 70—80%raspoloživog radnog vremena. Protiv ovakvog stanja treba se boriti svim legalnim sredstvima. No dok se ovo žalosno stanje1 kod šumskog gazdinstva ne popravi, šef uprave nesme se ograničiti na minimalan broj službenih putovanja od pet dana mesečno*), šef uprave treba da je u stalnom dodiru sa čuvarskim osobljem na terenu, a i sa okolnim građanstvom, koje dolazi u šumu po raznim poslovima. Samo tako i na takav način šef uprave će biti u stanju da odgovori svojoj dužnosti u pogledu zaštite i odbrane poverenog mu gazdinstva od čoveka, elementarnih nepogoda, insekata i požara. Osobitu pažnju treba šef da posveti neprestanim usmenim i pismenim opomenama čuvarskog osoblja, a preko ovoga čobanima, drugom građanstvu, šumskim radnicima i ugljarima, da se u šumi ne bi desio požar. Koliko su truda i napora morali uložiti i kakvu su odgovornost morali snositi oni šefovi šumskih uprava, koji su imali tu zlu sreću, da im se u šumama pojavio požar? Nije potreban odgovor s naše strane na ova pitanja, jer bi nam to mogli odgovoriti oni sami. Pratiti zdravstveno stanje sastojina, voditi prore´de, seče glavnih prihoda, veštačko pošumljavanje, gajiti sastojine, osigurati prirodno pošumljavanje, voditi brigu o šumskim rasadnicima i eksploataciji šume, o uređenju šume, sprečavati uzurpacije, povredu šumskih međa, sprovoditi čišćenje od suvara, bolesnih i nepoželjnih stabpla i još mnogi drugi stručni radovi spadaju u terenski rad šefa uprave. Svi ovde nabrojani radovi ne mogu se vršiti iz kancelarije, još manje na osnovu izveštaja čuvarskog osoblja. Na veliku štetu i žalost šumskog gazdinstva izvođenje mnogih od pobrojanih radova još se i danas prepušta čuvarskom osoblju. Sa tom rđavom praksom u interesu šumskog gazdinstva trebalo bi jednom prestati. Kad bi čuvarsko osoblje moglo i imalo potrebno znanje da izvodi mnoge važne radove, onda nisu potrebni šefovi šumskih uprava sa fakultetskom spremom. *) Raspisom Odelenja za Šumarstvo br. 9.808/34 putni paušali šefova Š. uprava su reducirani na 65% dosadanjih iznosa, pa je minimum putovanja sveden mesečno na ..2 dana! 182 |
| ŠUMARSKI LIST 2-4/1936 str. 119 <-- 119 --> PDF |
Prikupljanje budžetskih i vanbudžetskih prihoda može se samo tako efikasno sprovesti, ako je šef uprave često na terenu. Prilike u sastojinama menjaju se svake godine, naročito ako vlada napad od insekata, pepelnice i drugih bolesti, a kao posledica toga nastaje sušenje. Na osnovu čestog pregledanja sastojina šef uprave će biti u mogućnosti da stvori jasan sud o tome, šta se i gde´ se može kakav drvni materijal izvaditi i na koji se način može najpovoljnije prodati. O svima napred pobrojanim terenskim radovima morao bi sastavljati stručne elaborate i sa obrazloženim predlozima dostavljati ih nadležnoj višoj šumarskoj vlasti na uvid i odobrenje, u koliko realiziranje tih elabarata ne spada u delokrug samog šefa. No kod nekih Direkcija i najbeznačajnija realizacija drvnog materijala, i ako postoji ovlaštenje u Upustvu za šumske uprave, ne može se izvršiti bez prethodnog odobrenja Direkcije. Ovim se samo još više posao komplicira i otežava. Takve Direkcije kao i da ne fermaju citirana Upustva i šumsku upravu smatraju kao prostu ispostavu, dok posao kao što je vođenje statistike (što su dužne da vode isključivo Direkcije), pa i mnoge druge poslove iz svoga delokruga svaljuju na šumske uprave. Odelenje za šumarstvo bi trebalo da povede računa, da li se i kako se upustva za šumske uprave izvršuju. Kao važnu činjenicu, a koja spada u terenski rad šefa uprave, smatramo obeležavanje i doznaku drvnog materijala. Sem tankog i sitnog materijala (prorednog ili sličnog) svaki deblji materijal bilo za gorivo, a naročito za građu treba da doznači lično šef uprave ili šumarski pripravnik (potšumar). Prepustiti takve doznake stabala čuvarskom osoblju stvar je ne samo štetna i opasna po šumsko gazdinstvo već povlači za sobom i veliku materijalnu odgovornost. Kod doznačivanja stabala, bilo šumskim trgovcima, bilo nadleštvima i društvima, bilo pojedinim građanima, treba se rukovoditi principom stručnog gajenja i eksploatisanja šume. Nikakvi drugi obziri ne mogu se uvažavati kod doznake. Mislimo, da smo ovim skrenuli pažnju na veoma važnu činjenicu i da će nas stručni drugovi razumeti i pravilno shvatiti. c) Odnos šefa šumske uprave u saobraćaju sa višim šumarskim instancijama. U podrazdelu pod a) već smo naglasili, da u službenim aktima, koji se upućuju nadležnoj Direkciji, ton i način izražavanja mora biti odmeren, učtiv i strogo služben; to isto vredi i za službenu prepisku, koja se vodi sa Banskom Upravom, pa i sa Odelenjem za Šumarstvo, u koliko šef uprave dođe u priliku da šalje službena akta i samom Ministarstvu šuma. Takav postupak ne samo da ima svoga opravdanja u raznim upustvima, uredbama i raspisima, već to nalaže i obična pristojnost. To je tako zvani bon ton, koji; mora poznavati svaki kulturan i dobro vaspitan čovek. To je u neku ruku imperativ kod službene prepiske. Odstupanje od ovoga pravila ne samo što nije preporučljivo, već povlači za sobom neprijatnosti i´ neugodnosti, a u učestalom slučaju i zakonsku odgovornost. Ako bi se1 kadgod i dogodilo da u službenim aktima, koji dolaze upravi od strane pretpostavljene Direkcije (što je najčešći slučaj), od Banske Uprave ili od Odelenja za Šumarstvo, bude štogod u vidu prekora, predbacivanja ili strože opomene ili da se traži kakvo izjašnjenje, u takvom slučaju ne treba se prenagliti sa odgovorom. Dobro je i svrsishodno da šef šum. uprave pročita akt sa takvom sadržinom više puta, da ga dobro prostudira, da mu se ne bi učinilo pod prvim utiscima, da su ti izrazi u velikoj meri uvredljivi ili teški. Ne srne se izgubiti hladnokrvnost. Preporučljivo je da se takav službeni akt ostavi da prenoći t. jj. da prespava, pa da se sutra dan ponovo pročita i hladno oceni i prosudi i tek onda da se pristupi rešavanju 183 |
| ŠUMARSKI LIST 2-4/1936 str. 120 <-- 120 --> PDF |
i odgovoru. Pa i kad se takav akt reši, pre otpreme, dobro je da se ponovo pročita, kako bi se preostri i neodmereni izrazi ublažili ili nastale greške ispravile. Često puta iz kakve sitnice izrodi se neželjena krupna stvar. Doduše i Direkcija je pozvana istim propisima da u službenom saobraćaju i sa nižim instancijama upotrebljava odmeren i učtiv ton. Si duo faciunt idem, non est idem. Pa ako se i pokaže službena potreba da Direkcija zauzme oštriji način pisanja prema upravi, takav akt treba poslati upravi pod poverljivim brojem, a ne običnom poštom, jer u protivnom krnji ugled šefa uprave, time što za sadržinu toga akta zna niže osoblje kod same Direkcije, a taj akt čita i pisar uprave. Protiv učestalih slučajeva u službenim aktima sa oštrom sadržinom ili pak sa uvredljivim tonom, koji dolaze od strane Direkcije, šef uprave se može odbraniti zakonskim sredstvima, koja mu stoje na raspoloženje. Šef uprave je uvek u podređenom položaju prema nadležnoj Direkciji, pa nije celishodno, da se bez potrebe upušta u borbu s njome. Treba imati na umu, da je razlika, pa ma to bilo i službeno, kada se nešto rekne u četiri oka, a razlika kada se to napiše i potpiše. Često puta u nekoj Direkciji nađe se referenata, koji pod potpisom Direktora provode neku vrstu samovolje u službenim aktima i nanose uvrede šefu uprave i ako nema krivice do šefa uprave. Ovakav postupak je za svaku osudu. Takvi referenti greše. Nisu oni kod direkcije za to postavljeni, već da rade ozbiljan posao. Oni zloupotrebljavaju poverenje direktora, koji usled preopterećenosti nema vremena da svaki službeni akt pre otpreme šumskoj upravi pročita. I u takvom slučaju nije oportuno za šefa uprave da se upušta u jalovu borb-u sa direktorom. Skoro uvek će šef uprave ostati kratkih rukava. Po sebi se razume da odgovornost za rad u direkciji snosi direktor i vrlo je redak slučaj da će direktor desavujisati svoga referenta. No ima i takvih neželjenih slučajeva, kada je šef uprave, bilo s kojih razloga, prosto primoran da se upušta u borbu s direkcijom. Mi mu to ne preporučujemo, ali ako bi ipak došlo do ovakvog slučaja, mišljenja smo da prethodno promisli o svima posledicama, koje će ga snaći, a te posledice mogu biti sudbonosne i po njega samog, a i po njegovu porodicu. Ovo, što smo rekli za saobraćaj u službenoj prepisci, vredi i u ličnom saobraćaju sa direktorom ili direkcijskim izaslanicima. Treba imati na umu poznate mudre izreke »dobra reč otvara gvozde´na vrata« i »ispeci pa reci«. d) Odnos Sefa šum. uprave prema podređenim stručnim drugovima (šumar, pripravnici, podšumari). Kod nekih šumskih uprava šefu su dodeljeni stalno ili privremeno šumarski pripravnici i podšumari. šef uprave je stariji u rangu i odgovoran za sav rad kod uprave. Šumarski pripravnici i podšumari su u podređenom položaju prema šefu uprave. Službeni odnos između šefa uprave i dodeljenih stručnih drugova je regulisan zakonskim propisima. Napred, u tačkama a) i b), smo istakli glavni delokrug i rad šefa uprave. To vredi i u ovom slučaju, kada su mu dodeljeni šumarski pripravnici i potšumari. Odnos šefa uprave prema podređenim stručnim drugovima treba da bude služben, odmeren i faktičan, ali ne i preteran. Taj odnos treba da fjude više manje kolegijalan. I službeni i privatni odnos između šefa uprave i podređenih stručnih drugova treba da je kolegijalan. Šef uprave je dužan da dodeljenoga pomoćnika uvede u sve službene poslove, kako u kancelarijske tako i terenske. Ako su terenski radovi skopčani sa putnim troškovima, treba biti pravičan i uviđavan, pa i tome pomoćniku dati prilike da putuje. Za raznovrstan stručan posao, u koji se imaju uvesti šumarski pripravnici, postoji i naročiti raspis Odelenja za Šumarstvo. Jednom reči, šef uprave po dužnosti i kao starešina treba da nastoji da šumarski pripravnik što bolje upozna rad na šumskoj upravi, kako bi stekao što veću i bolju praksu za ispit, a kasnije i za ireuzimanje dužnosti šefa uprave. Prema početnicima se ipak mora voditi izvestan obzir u dozvoljenim zakonskim granicama. Sem toga to su ve´ćinom mladi ljudi, pa 184 |
| ŠUMARSKI LIST 2-4/1936 str. 121 <-- 121 --> PDF |
ih previše ne treba preopteretiti poslom. Mogu im se vremenom poveriti i samostalni radovi, ali je dobro da taj rad bude kontrolisan od šefa uprave i da šef uprave upozori pripravnika na greške. Šef uprave će naći načina i puta da udesi svoje službeno ponašanje prema podređenom šum. pripravniku ili potšumaru i nikako ne sme dozvoliti da se prede granica pristojnosti ili pak da se neizvršuju službene dužnosti Od strane podređenih stručnih drugova. Ovoliko smo smatrali da treba govoriti o ovom pitanju. e) Odnos šefa šum. uprave prema područnom čuvarskom osoblju. Ovaj je odnos također regulisan zakonom, uredbama i službenim položajem. Niti je potrebno n:ti želimo da opasujemo u tančine službeni odnos između šefa uprave kao neposrednog starešine i čuvarskog osoblja. Pa ipak nije redak slučaj da dolazi do sukoba i nepoželjnih incidenata u službenom radu između šefova šumskih uprava i čuvarskog osoblja. Ako se svi ti sukobi ili incidenti u službenom odnosu rese kod uprave, onda ne povlače za sobom velike posledice, ali ako se mora pozvati intervencija više šumarske vlasti (Direkcije, Banske Uprave, ili i samog Odelenja za Šumarstvo), nije redak slučaj da dođe do odgovornosti i šef uprave. Dužnost čuvarskog osoblja je regulisana posebnim pravilnikom broj 23.180/30, a ovaj pravilnik je izdan na osnovu zakona o šumama. Pa i sam Zakon o činovnicima govori o službenoj dužnosti čuvarskog osoblja u svojstvu zvaničnika ili služitelja. Ne mislimo se upuštati u detalje niti iznositi raniju praksu u postupku sa cuvarskim osobljem. Danas je položaj i dužnost toga osoblja regulisana zakonskim propisima. Kao što ti zakonski propisi govore, čuvarsko je osoblje pomoćno osoblje dodeljeno šefu uprave. U dužnost mu treba stavljati samo službeni rad. Mi smo već istakli u svojim člancima, da čuvarsko osoblje u današnjim prilikama nema dovoljne stručne kvalifikacije za čuvarsku službu. Zakon o činovnicima propisuje da su za zvanje zvaničnika potrebna dva razreda gimnazije ili odgovarajuća stručna škola. Pogrešno je protivno mišljenje. Dužnost je šefa uprave da od čuvarskog osoblja stvori razborito, vredno, požrtvovno i poverljivo osoblje. To će se postići samo korektnim, pravednim i lepim postupanjem sa cuvarskim osoblje´m, a nikako arogantnim ili pak nekim strogim vojničkim držanjem. Budući da to osoblje ne raspolaže sa duvoljnim teoretskim i praktičnim znanjem za svoj poziv, šef uprave mora ga stalno opominjati pismeno, usmeno, u kancelariji, kod svakog sastanka i na terenu, kako će vršiti što bolje svoju dužnost. Uvek će imati nešto novo i korisno po unapređivanje šumskog gazdinstva da mu kaže, da mu obrati pažnju. Šef uprave mora imati strpljenja i volje, pa će i sam uvideti, da će postići dobar uspe´h, da će sebi stvoriti od čuvarskog osoblja dobre i savesne pomoćnike. Potrebno je da šef uprave češće obilazi i nadzire rad čuvarskog osoblja na terenu, a naročito da ga primerom pouči, kako će postupati sa šumskim kradljivcima. Držanje predavanja ili kurseva čuvarskom osoblju korisno bi poslužilo. U odmeravanju kazne prema čuvarskom osoblju treba da je pravedan i uviđavan. Za svaku malenkost ne treba primeniti kaznu. Savesno i dobro čuvarsko osoblje će ceniti takav postupak šefa uprave, biće mu desna ruka. Ako bi čuvarsko osoblje, iz neznanja ili naivno učinilo kakvu nekorektnost prema ličnosti šefa uprave, nije zgodno odmah uzeti pero, preslušati ga i kazniti. Pre bi ga trebalo usmeno ukoriti i opomenuti da to više ne čini. Nije zgodno u isto vreme biti i tužilac i sudija. Po sebi se razume, šef uprave nesme biti mekušac niti mlitav prema čuvarskom osoblju. Naše je mišljenje, da samo zbog prekršaja službene dužnosti treba primeniti kaznu, jednom reči, šef uprave treba da bude i starešina i čovek prema čuvarskom osoblju. Čuvarsko osoblje nije dovoljno pismeno, ne razume zakonske propise, nezna ni ono, na što ima pravo po zakonu i kad stiče zakonsko pravo na periodsku povišicu, na unapređenje u grupu. Šef uprave je dužan da vodi računa, kako bi čuvarsko osoblje dobilb na vreme sve ono što mu po zakonu pripada. Šef uprave ne treba samo da zapoveda 185 |
| ŠUMARSKI LIST 2-4/1936 str. 122 <-- 122 --> PDF |
ćuvarskom osoblju, već i da se stara o njemu i da ga svojim autoritetom zaštiti, gde god je ovo potrebno. Ponovo napominjemo, da nije zgodno niti probitačno prepuštati važnije stručne radove (vođenje prorede, čišćenje sastojina, oplodnu seču, veštačko pošumljavanje, obeležavanje stabala, procenu i izradu u režiji), na terenu isključivo čuvarskom osoblju. Pojedini od ovih radova mogu se samo delimično poveriti čuvarskom osoblju i to onom koje je savesno, bistro i koje služi duži niz godina. Izradu u režiji može voditi samo onakvo čuvarsko osoblje, koje je specijalno upotrebljeno kod izrade u režiji. f) Odnos šefa šum. uprave u saobraćaju sa šumskim trgovcima j šumskim tvrtkama. Službeni saobraćaj (bilo pismen ili usmen) šefa šum. uprave sa šumskim trgovcima i šum. tvrtkama je, bar u današnjim pilikama, vrlo čest, naročito kod onih šum. uprava, koje imaju veće šumske komplekse i vrednije sastojine za eksploataciju. Ovakav način eksploatacije državnih šuma sprovodiće se sve dotle, dok se ne zavede obavezna eksploatacija državnih šuma u režiji. Niti je logično niti je korisno po šumsko gazdinstvo, da šumarski stručnjaci podižu, gaje i uređuju sastojine, a da te iste sastojine eksploatišu šumski trgovci i šumske tvrtke, čiji su pogledi i interesi sasvim drugi i u očevidnoj suprotnosti sa principima intenzivnog i racionalnog gospodarenja sa šumom. I pored mnogobrojnih stega u ugovorima ipak trgovci i tvrtke nastoje svim sredstvima da eksploataciju vode na svoj način. Tu su svađe, nesporazumi, intervencije i t. d. Sve i kad bi se nekako postiglo da ih se natera na str.ktno ispunjavanje ugovora o kupovini, nije moguće da ispune sve obaveze, iz prostog razloga što to ne ide u njihovu korist i što nemaju razumevanja i shvatanja o šumarstvu. Niti se ima dovoljno upravnog stručnog osoblja niti čuvarskog da se vodi stalan i efikasan Nadzor nad trgovcima, tvrtkama i njihovim radnicima. Nisu ovde u pitanju samo dugoročni ugovori, već i ostali šumski trgovci kao i malopilanari. Da bi se pak uvela eksploatacija u režiji, potrebna su četiri uslova i to: 1. Nov zakon o državnom računovodstvu, specijalan za državno šum. gazdinstvo; 2. potreban stručan i manipulativan kadar za vođenje režije; 3. osnivanje trgovačkih odseka za prodaju režijskog materijala; 4. stvaranje potrebnog kapitala za rad u režiji. Ova se četiri uslova moraju ispuniti, ako se želi zavesti princip eksploatacije jdržav. šuma u režiji. Dalje se ne mislimo ovoga puta upuštati u raspravljanje eksploatacije drž. šuma. Kao što vidimo, dok se ne zavede iskorištavanje šume u režiji, šef uprave će biti upućen svojim službenim položajem da bude u saobraćaju sa šum. trgovcima i šum. tvrtkama. Taj odnos od strane šefa uprave treba da je korektan i odmeren do krajnjih granica, bilo u pismenom, bilo u usmenom saobraćaju. Najbolje´ je ako se šef uprave pridržava striktno sklopljenog ugovora, razume se, sa otstupanjima u nepredviđenim slučajevima. Kod primene obaveze po ugovoru šef uprave nesme nikako sprovoditi svoju samovolju niti biti cepidlaka, ali zato nesme biti slabi mekušac. Šef uprave treba da bude uvek na izvesnom odstojanju od šumskog trgovca ili tvrtke. Nikakvo drugarstvo niti ma i najnaivnije prijateljstvo ne srne da sklapa sa šumskim trgovcima ili sa poje´dinim tvrtkinim funkcionerima. Koliko je šefova uprava naselo i kakvih su kasnije neugodnosti imali baš zbog ove malenkosti! Šumski trgovci i funkcioneri tvrtke obično su prijazni i ljubazni prema šefu uprave^ Ta prijaznost i ljubaznost graniči često puta do sniskohodljivosti. Ako šef uprave nije iskusan i čvrstog karaktera i nehotično upada u klopku šum. trgovca i tvrtke, iz koje se teškom mukom izvuče, a ponekad i zaglavi. Nikakav poklon ne treba primati od šumskih trgovaca i šumskih tvrtki; jednom reči, ni voziti se istim kolima. Mi smo protiv uvedene prakse da službena putovanja po poslu šum. trgovca ili tvrtke isplaćuje dotični trgovac ili tvrtka, pa ma taj putni račun bio stručno ispitan i vidiran od mesne kontrole. Bolji je način, ako se od šumskog trgovca ili šumske tvrtke prilikom prodaje šumskog objekta unapred naplati izvéstan procenat u ime prinosa za službena puto 186 |
| ŠUMARSKI LIST 2-4/1936 str. 123 <-- 123 --> PDF |
vanja šumarskih stručnjaka, pa se taj novac zaprimi kao depozit kod Direkcije. Koliki procenat će trgovac uplatiti, ustanoviće se stručno. Ovim postupkom će se izbeći neugodnost, kao da šumski trgovac ili tvrtka indirektno plaća putni trošak šefu uprave. Ako bi ga trgovac poslužio prevoznim sredstvima, a šef uprave da sebi zaračuna i kilometrinu, zbog čega trgovac ili tvrtka ne pravi pitanje, izlazak šefa uprave na teren ne bi bio slobodan, jer bi morao voditi obzira i o trgovcu ili tvrtki da ih ne1 preoptereti putnim troškovima. U drugom slučaju izlazak šefa uprave biće stvaran i od potrebe, jer će podležati strožijoj kontroli nadležne Direkcije, to pre što će na račun položenog depozita putovati i drugi šum. stručnjaci iz Direkcije. Na način, koji mi zastupamo, šef uprave će putni trošak za terenski rad po poslu šum. trgovca ili šumske tvrtke dobiti iz blagajne Direkcije, a nikako kao da mu putni trošak indirektno isplaćuje trgovac ili tvrtka. g) Odnos šefa šum. uprave u saobraćaju sa drugim šumarskim nadleštvima. Nije re´dak slučaj da šef šum. uprave dolazi službenim putem u saobraćaj sa državnim nadleštvima, sa humanim i kulturnim društvima, najčešće sa školama, crkvama i tome slično. Bilo da ta nadleštva traže kakav izveštaj, bilo da se obraćaju upravi molbama za građevno ili gorivo drvo, šef uprave u svojstvu starešine uprave treba uvek da bude na dostojnoj visini i da u službenom pismenom ili usmenom saobraćaju upotrebi ton i način dopisivanja služben, odmeren i faktičan, kao i prema višim šumarskim instancijama. Naročito je dužan da bude predusretljiv u rešavanju molbi od strane tih nadleštava. Uostalom postoje i posebni raspisi, na osnovu Zakona o šumama i upustva za šumske1 uprave, da sva ta nadleštva prvenstveno svoje potrebe u gradi i gorivu imaju podmiriti iz državne šume. Dešava se kod pojedinih šumskih uprava, da su potrošači ogrevnog drveta baš sva napred pobrojana nadleštva, pa je u interesu i) šumskog gazdinstva da im prodaje drvni materijal, kako bi prihodi bili prikupljeni. Nadleštva su sigurni kupci i dobri platiše. Sem iznimnih slučajeva (vojna nadleštva) svako nadleštvo ima osiguran i odobren kredit za potrebno ogrevno ili građevno drvo, te nema bojazni da neće platiti vrednost doznačenog drvnog materijala. Najčešći slučaj službenog saobraćaja jeste sa sreskim načelstvom i sreskim sudom, kojim se nadleštvima šalju prijave šumskog kvara. Šef uprave mora posvetiti osobitu pažnju da prijave na vreme pošalje tim nadleštvima i da vodi računa, jesu li šumski kradljivci presuđeni po zakonu ili su oslobođeni i na osnovu kojeg zakonskog propisa su oslobođeni. h) Odnos šefa šum. uprave u saobraćaju sa građanstvom. Kakav treba da je odnos šefa uprave sa okolnim i daljnjim građanstvom u službenom saobraćaju, regulisano je zakonskim propisima raznim raspisima od strane viših šumarskih instancija, pa i od strane Predsedništva Vlade. Međutim nikakvim raspisima ne može se svaki slučaj obuhvatiti. Iskustvo drukčije govori. Taj odnos u mnogome zavisi od individualnih i intelektualnih svojstava svakog pojedinog šefa uprave, pa i od istih svojstava samog građanstva. Najčešći i najbrojniji slučajevi službenog saobraćaja sa šumskom upravom jeste saobraćaj okolnih seljaka, vlasnika stoke, čobana, seoskih zanatlija, pa cigana, ugljara i koritara. Baš zbog ovakvih mušterija ili interesenata, koji nemaju visoke razvijene umne i intelektualne osobine, koji često puta dolaze sa neumesnim i preteranim molbama i zahte´vima (često puta njihove su molbe i želje protivne Zakonu o šumama pa i smešne) smatramo za potrebno da ukažemo na delikatan i težak položaj šefa uprave. Kako će se šef šum. uprave znati snaći u svakoj prilici, zavisiće pre svega od njega samog, kao što smo napred naglasili. Princip, koji ga mora rukovoditi u svim teškim momentima, jeste da ne nagli, da bude odmeren, strpljiv i da mu je dužnost da u 16 187 |
| ŠUMARSKI LIST 2-4/1936 str. 124 <-- 124 --> PDF |
granicama dozvoljenog što v.´še izide u susret željama navedenim društvenim slojevima. Nikakvu samovolju nesme sprovoditi, jer bi zbog učestalih slučajeva i mnogobrojnih tužbi protivu njegovih nezakonskih postupaka doveo sebe u veliku odgovornost. Prema svakom građaninu, pa ma to bio i ciganin , ugljar, mora biti pažljiv i predusretljiv i nastojati, koliko je moguće, da zadovolji njegovu molbu. U ovom službenom saobraćaju kao naročitu činjenicu ističemo doznaku stabala za ogrev i građu za seljačku i domaću potrebu, zatim pašu. Doklegod ima raspoloživog materijala, koji je predviđen u drvosečnoj osnovi, treba nastojati da se potrebe okolnih seljaka i seoskih zanatlija podmire u što većem obimu. Ovo je korisno ne samo zbog prikupljanja novčanih prihoda, već i zbog toga što, ako se´ dâ prilika okolnim seljacima i zanatlijama da mogu svoje potrebe legalnim putem podmiriti, neće navaljivati na šumu da te potrebe podmire ilegalnim putem (sem ređih slučajeva). Kod vršene same doznake i procene stabala u šumi ne srne se činiti razlika među moliocima, tako n. pr. da se rezervišu bolja stabla za pojedine interesente. Princip treba da je kod toga posla, da se ide sistematskim redom iz odeljka u odeljak ili po sekcijama. Izuzetaka nože biti, ako neki seoski zanatlija ili seljak treba specijalnu građu. Ko se protivno rukovodi kod tih procena i doznaka, izlaže sebe raznim žalbama i tužbama, sem toga ti žalioci i tužioci obično bacaju prljavu senku na rad šefa uprave pod vildom da je primio poklon ili što drugo. Nije1 redak slučaj da te žalbe i tužbe budu kolektivne i da se šalju ne samo Direkcijama i Banskim Upravama, već i samom Odelenju za Šumarstvo. B. Neslužbeni rad šefa šumske uprave. a) Rad šefa šum. uprave na šumar, polju. I ranije smo zastupali gledište, a toga smo mišljenja i danas: da nije dovoljna teoretska sprema na šumarskom fakultetu i dvogodišnja praksa, pa da jedan šumarski stručnjak može bez teškoća doći na položaj šefa šum. uprave. Ako je ovakva praksa postojala do nedavna, jer je to potreba službe iziskivala (zbog malog broja kvalifikovanih šumarskih stručnjaka), ta je potreba već podmirena. Okolnost da danas imamo poveći broj svršenih šumarskih inžinjera, koji ne mogu biti postavljeni bilo u državnoj službi, bilo kod imovnih opština, kod političke oblasti ili u privatnoj službi, potvrđuje naše mišljenje. Ne mislimo ponavljati svoja ranija izlaganja, da nije korisno po napredak tako važne privredne grane, kao što je šumsko gazdinstvo jedne šumske uprave, da tim gazdinstvom rukovodi mlad stručnjak bez dovoljno prakse i iskustva. Praksa bez teorije ne ide, a niti teorija bez prakse. Obadve moraju ići paralelno. Ako jedan šumarski stručnjak ima solidnu teoretsku spremu i podužu stručnu praksu, njegova će sposobnost doći do izražaja kod upravljanja i rukovođenja šumskog gazdinstva, pod pretpostavkom da je vredan, marljiv, savestan i pronicljiv. I pored napred nabrojanih uslova, kad jedan šumarski stručnjak zauzme položaj šefa uprave, postavlja se pitanje, da li je on sve postigao time što je ispunio te uslove? Da li je dovoljan samo kapital, koji poseduje sa Šumarskog Fakulteta, ili je potrebno da taj osnovni kapital stalno pove´ćava, kako bi uživao kamate? Ne preti li opasnost da jednoga dana načme i samu glavnicu? Bar nama šumarima mora biti stalno pred očima osnovni princip, koji se mora sprovoditi kod intenzivnog i racionalnog gazdinstva. Trajnost, t. j . glavnica, mora ostati netaknuta, a sadanja generacija srne uživati samo kamatnjak (prirast). Pa tako nekako moralo bi biti i sa stečenim teoretskim znanjem i slabom praksom. Pronose se glasovi, da će se pored praktičnog ispita, posle dvogodišnje prakse, ustanoviti još neki ispiti, ako se želi postići viši položaj u službi. Što je danas hipoteza, može sutra biti stvarnost. Do danas su unapređenja išla redovno, bez obzira, kojim se putem do njih došlo. Da li će tako i dalje ići? Svi znaci govore da neće. 188 |
| ŠUMARSKI LIST 2-4/1936 str. 125 <-- 125 --> PDF |
Da neko bude unapređen, svakako da će se tražiti da ispuni sve zakonske uslove u službi. Izuzetaka će biti, ali vremenom i ti će izuzeci otpasti. No i bez ovoga mislimo, da jedan šumarski stručnjak fakultetske spreme ne bi smeo zaključati svoj mozak i likvidirati sasvim sa stručnim usavršavanjem. Baš na položaju šefa uprave dobija široko polje rada. Poznata je činjenica, da studenti na uveniversitetima stiču potrebno teoretsko znanje, kako bi mogli ispite položiti. I pored toga što im profesori Universiteta nabrajaju mnoge udžbenike i pisce, oni nemaju vre´mena da ih pročitaju, a još manje da ih studiraju. A i kud bi dospeli, kad bi se za svaki predmet upuštali u veliku literaturu? Šumarski stručnjak na šumskoj upravi dobija priliku da praktično primeni svoje stručno znanje. Tu je on ostavljen, najčešće, samom sebi. U radu na šumskoj upravi vidi se i njegova teoretska a i praktična sprema. U koliko je taj rad raznolik i razvijen, a naročito terenski i obrada raznih stručnih elaborata, u tcliko će nailaziti na teškoće, na spoticanja, pa će i sam uvideti, .. mu nedostaje mnoga teoretska sprema. Prema ovome irršlenja smo, da šef šumske uprave treba da nastavi sa praćenjem šumarske literature, kako iz udžbenika, tako i iz knjiga, koje će izdavati bilo istaknuti šumarski stručnjaci, bilo profesori šumarskih Fakulteta, a naročito bi morao pratiti stručne članke u šumarskom listu, gde se raspravljaju aktuelna pitanja bilo teoretska ili praktična. Sef šumske uprave ne srne dozvoliti da ga vreme prelazi! Potrebno je da uzima aktivno učešće na skupštinama udruženja i podružnica, da učestvuje u debatama, da stvara stručne članke i predloge. Naoružan još većom teoretskom i praktičnom spre´mom, ne samo da će korisnije ..^ služiti poverenom mu gazdinstvu, već i sebi samome. Ovim ne mislimo, da se šef uprave ne bi smeo baviti i kakvim drugim naučnim radovima ili opštom književnosti, ali pre svega bi se morao baviti stručnom šumarskom književnosti. b) Popularisante šumarstva u narodu. Da je potreba popularisanja šumarstva neophodna u našoj državi, to svi uviđamo. Sem šumara, a tu ubrajamo i profesore šumarskih Fakulteta, sa izuzetkom vlasnika većih šumskih kompleksa, šumskih trgovaca i industrijalaca, lovaca i turista, ostali društveni slojevi pokazuju slabo interesovanje za šumarstvo, često puta njihovo je pojimanje o šumi i šumarstvu sasvim logičko. Mnogi pisci iz oblasti šumarske znanosti tvrde da nema kulturnog naroda, ako i šu marstvo ne cveta. Kako to pitanje stoji kod nas, poznato nam je. Varoško građanstvo baci koji pogled na šumu i na njene estetske i prirodne lepote tek u prolazu, t. j . kada šumom prođe, u banjskim letovalištima sa parkovima ili prilikom izleta u šumu. Bez preterivanja — i oni, koji odlučuju o budžetskim prihodima i rashodima za šumsko gazdinstvo, prosto se utrkuju da skrešu potrebne kredite, koji su u današnjim prilikama svedeni na minimum, te´ je zapretila ozbiljna opasnost toj privrednoj grani, izgleda da imaju slab ili nikakav pojam o šumarstvu. Kao da im je glavni posao da pronalaze šumske afere. Ovo je bolesna pojava, koju mi šumari moramo lečiti. Popularisanje šumarstva na selu je još od većeg značaja. Seljaci su u nepo srednoj blizini šume. Čitava sela ili naselja žive od šume. A šta da kažemo o šumskim štetama, koje godišnje štete šumsko gazdinstvo na milijunske svote? Pošto su sedišta većine šumskih uprava na selu, pa i bez toga šef šum. uprave najviše saobraća sa selom, popularisanje šumarstva kod najšireg društvenog sloja naše´g naroda mora mu biti imperativ. Kao što smo napred naglasili, najbolje će zaštititi šumsko gazdinstvo, ako podmiri seljačke i seoskih zanatlija potrebe u građi i gorivu do krajnjih granica. Na taj način većina seljaka neće podmirivati svoje potrebe ilegalnim putem. Pored ovog zadatka radiće i na popularisanju šumarstva držanjem popularnih predavanja seljačkom staležu. U predavanjima će opisati narodu značaj i važnost šume u eko nomskom i socijalnom pogledu. Ova predavanja treba držati ne samo odraslim, već i mla đim naraštajima, a naročito školskoj deci. Zakon o osnovnim školama, koji je povisio 189 |
| ŠUMARSKI LIST 2-4/1936 str. 126 <-- 126 --> PDF |
osnovnu nastavu na osam godina, ide u prilog da se takva predavanja drže1 školskoj deci, jer će učenici iz starijih razreda moći shvatiti i razumeti važnost tih predavanja. Vidimo, da današnja Rusija i Italija svim sredstvima nastoje da državna ideja, koju te države propovedaju, uhvati koren kod omladine. Mišljenja smo dakle, da se popularisanje šumarstva prenese na omladinu. Korisno će poslužiti izleti sa omladinom u obližnje šume, gde će joj se i primerom opisati značaj šume. Uostalom postoji i raspis Odelenja za Šumarstvo da se školska deca pouče u sadnji bilajaka. Kao što smo izložili, šefa šum. uprave očekuje široko polje rada na popularisanju šumarstva. Treba imati samo volje i smisla, a ne treba se bojati neuspeha. Strpljiv i dugotrajan rad utrođuje plodom. c) Nacijonalan i kulturan rad šefa šum. uprave. 1 na ovom polju rada šefa šum. uprave očekuje zamašan zadatak. U varoši i gradovima ima kulturnih radnika i mi vidimo da se mnogi takmiče u raznim kulturnim, nacionalnim i humanim društvima. Ne mislimo se upuštati u definisanje tih radova niti ih želimo nabrajati ili pak dokazivati njihovu potrebu. 1 ako se u zadnje vreme pokazuje veća aktivnost da se ove korisne ideje prošire i na selo, naše selo, u pogledu širenja i razvijanja takvih´ ideja, još se nalazi u letargiji. Selo treba probuditi. Drugi narodi su u ovom pravcu daleko ispred nas. Od intelektualaca na selu vidimo učitelja i popa, a ima sela i bez njih. U zadnje vreme primećujemo da i lekari (opštinski) dolaze na selo. Međutim šumari su već odavna po selima. Šef šumske uprave akademski naobražen moći će više da uradi i od učitelja i od sveštenika. Mnogobrojna su stremljenja u kulturnom i nacionalnom pogledu. Mi ćemo istaći najglavnija: rad u Crvenom Krstu, Narodnoj odbrani, Jadranskoj Straži, širenju Sokolstva i Streljačkih družina, smučanje. Na svim ovim poljima šef uprave je pozvan da aktivno učestvuje. Rad na kulturnom, nacionalnom i humanom polju treba da je i dužnost šefa šum. uprave. Najveći broj šumara rekrutovan je sa sela, pa smo dužni da vratimo nešto od svoga znanja seljaku, iz čije smo sredine ponikli. d) Bavljenje šefa šumske uprave politikom. Temeljni zakon naše države, t. j . Ustav, a na osnovu Ustava i izborni zakoni dali su šumarima samo aktivno pravo glasa. U pogledu pasivnog prava glasa Šumari su stavljeni u isti red sa aktivnim vojnicima, sa policijom i žandarmima. O ovoj nepravdi bilo je govora u šumarskoj javnosti, ali zakonodavci niti nas čuju niti pak žele da nas čuju. Izgleda da im ne ide u račun da i šumari dobiju pasivno pravo glasa. Bojazan od zloupotrebe šumara u zvaničnoj dužnosti, u dvadesetom veku je ne samo bez osnove, već i smešna. Ovakav postupak prema šumarima više je od štete nego od koristi za šumsko gazdinstvo. Nadajmo se, da će´ se ova nepravda nekad popraviti. Pa kad tako stvar stoji, da li se isplati šefu šum. uprave da se bavi dnevnom politikom i da angažuje svoj upliv i autoritet za ovoga ili onoga poslaničkog kandidata? Suvišno angažovanje i bavljenje politikom može mu samo škoditi. Videli smo, da su se do 6. I. 1929. g. politički režimi često menjali. Ne mislimo da šef šum, uprave kao intelektualac i građanin ne bi trebao da prati političke događaje i da se koristi svojim glasačkim pravom. Glasovanje na izborima je donekle i obavezno za šefa šum. uprave1. Po našem mišlenju šef uprave treba da koristi samo svoje pravo glasa. Suvišnim isticanjem za ovu ili, onu stranku zamera se okolnom narodu, navlači mržnju poslanika, jednom reči, seče granu na kojoj sedi. Ako bi savesno i marljivo radio na svima poljima šumarstva ili koja stoje u tesnoj vezi sa šumarstvom, a koja smo napred istakli, šef šum. uprave neće imati ni vremena da se bavi politikom. Mnogi šefovi šum. uprava greše što traže intervenciju poslanika ili istaknute političke1 ličnosti, da budu unapređeni, da dobiju bolje mesto, da osujete svoj premeštaj. Za nas ne postoje bolje ili lošije šumske uprave t. j . »unosne ili neunosne«. 190 |
| ŠUMARSKI LIST 2-4/1936 str. 127 <-- 127 --> PDF |
Da li će neka šumska uprava biti unosna, to će u mnogome zavisiti od samog šefa šum. uprave, do kojih će granica razviti rad na toj upravi. Donekle bi razumeli loše klimatske i zdravstvene prilike kao razlog da se traži bolja šumska uprava. No da li mu je potrebna intervencija političara da nešto postigne u službenom pogledu? Bar od 1929 god. te su potrebe prestale. Ako je jedan šef uprave vredan i savestan, ako se je istakao u svomu radu, njegov će rad biti cenjen, dopreće i do samog odelenja za Šumarstvo pa će se o takvom šefu uprave voditi računa, te će izići u susret njegovim opravdanim željama. Obraćanjem za intervenciju poslanicima, da se nešto postigne u službenom odnosu, znači davanje povoda poslanicima za protivuslugu, sem toga takav poslanik se često puta meša u službeni delokrug šefa uprave, a to je nezgodna stvar i po šumsko gospodarstvo i po samog šefa uprave. Kakve li pak neugodnosti stvaraju šefu uprave partijski korteši i tzv. »narodni tribuni«? Koliko puta, neumesno i nerazložno, traže premeštaj šefa uprave! e) Privatno zanimanje šefa šumske uprave. Da bi ovo pitanje rasvetlili, citiraćemo § 74 činov. Zakona. »Službenik ne može pored svoje redovne službene dužnosti imati drugu sporednu, osim ako mu to nadležna službena vlast dopusti. On ne može zauzimati nikakav položaj koji bi bio protivan dostojanstvu i časti njegova zvanja, ili bi ga ometao u vršenju njegovih stalnih službenih dužnosti.« 1 § 75 nabraja još neke radnje ili dužnosti, koje državni službenici ne bi smeli upražnjavati. Na osnovu citiranog zakonskog paragarafa i član 7 Upustva za šumske uprave Br. 30.541/30 pored ostalog propisuje da šef šum. uprave može voditi vlastitu ekonomiju samo po odobrenju nadležne Direkcije i to samo u toliko, u koliko time interesi službe ne´ će biti oštećeni. Vršenje kakvog obrta ili sudelovanje u njemu najstrože je zabranjeno. Bez odobrenja Direkcije Šuma zabranjeno je šefu šum. uprave kupovati zemljišta u području svoje uprave ili uzimati u zakup livade, pašnjake, lovne i ribolovne objekte. Svaka posredna ili neposredna trgovina sa šumskim ili poljoprivrednim proizvodima sa strane šefa uprave, njegove žene Hi drugih ukućana također je strogo zabranjena. Ovi zakonski propisi imaju svoga opravdanja. Mnogi šefovi šum. uprava greše, u koliko se1 ne pridržavaju istih. Videli; smo, a i slušali, da se pojedini šefovi šum. uprava bave ekonomijom, tovljenjem svinja za prodaju, arendiranjem zemljišta. Stalno smanjivanje prinadležnosti i drugih zakonskih prihoda gone šefove šumskih uprava da potraže zaradu i na drugoj strani: ovo u toliko pre ako su opterećeni brojnom porodicom. Pa i prilike na selima upućuju ga da se bavi tim poslovima u slobodnim časovima. Prinadležnosti državnih službenika uopšte posle rata bile su ispod nivoa vrednosti životnih namirnica. Pa ipak nama šumarima mnogii državni službenici zavide. Pored redovnih prinadležnosti imamo ogrevna drva, dva hektara zemljišta, vrt, a tu su paušali na teret budžeta, paušali na teret režije, putni troškovi na teret privatnih stranaka, na teret pošumljavanja. Retko je koja šumska uprava, gde1 se ne zaradi koja stotina dinara mesečno pored plate. Ako je šef šum. uprave štedljiv, skroman i vodi umereno kućno domaćinstvo, izlaziće na kraj i sa skromnim prihodima. Pa ne samo to, već će moći da odvoji i na stranu svakog meseca koji dinar. Vođenje zabranjenih radnji, preko mere, izaziva zavist meštana, što više i sumnju da šef šum. uprave stiče i bogati se nelegalnim putem. Obično koji se od šefova šum. uprava bavi kakvim poslom, veli da to radi u slobodnim časovima. Da li šef šum. uprave ima slobodne časove? Bez hipokrizije i preterivanja mišlenja smo, da ih i nema. Šumske uprave u današnjim prilikama, sa velikim površinama, sa razgranatom administracijom, sa raznovrsnim radovima, ne ostavljaju šefovima šumskih uprava mnogo slobodnog vremena, osobito ako je on jedini stručna sila. Pa i na šumskim upravama sa manjom površinom, ako je rad intenzivan, ima mnogo da se radi, i ne dospeva se sa radom. 191 |