DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 2-4/1936 str. 112 <-- 112 --> PDF |
Nedaleko od Deliblatskoga Pijeska na sjeveroistoku na lesu, zemljištu sa više ilovače nalazi se zaseban komad državnoga posjeda zvani Dumača, koji spada pod Šumsku Upravu u Beloj Crkvi. Površina iznosi 138.64 ha (249.2 kj.). Vrste drveća su: hrast, jasen, brijest. Za taj dio posjeda postoji i zaseban privredni plan. Način uzgoja je niska šuma sa ophodnjom od 40 god. Za sada tamo ne dolazi ništa za sječu. (Nastavlja se — A suivre) SAOPĆENJA POPULARIZACIJA ŠUMARSTVA. U prošlom je broju Šumarskog Lista, pod rubrikom »Saopćenja«, štampan članak sa gornjim naslovom. Pisac se među ostalim osvrće i na način propagande šumarstva, koji je Jugoslovensko šumarsko udruženje provodilo pred cea 4 godine. Kao tajnik J. Š. U-a bio sam tada inicijator i organizator takovog načina propagande. Stoga držim, da moram da se osvrnem na rečeni članak. Kad se izrađivao način propagande Udruženja, dali su za njega svoje odlične idejne priloge članovi Jugoslovenskog šumarskog udruženja. To su učinili dobrovoljno, nikako primorani. Kod tog stvaranja nije bilo nikakvog birokratizma, a ni gotovo nikakove administracije. Za vrlo kratko vrijeme stvorene su ideje i stavljene na papir. Jugoslovensko šumarsko udruženje1 posve je slobodna institucija sa vlastitom svrhom i svojom privatnom inicijativom. Dakle primjedba pisca navedenog članka o »birokratiziranoj administrativnosti« ne može da se odnosi na stvaranje propagande J. š. U-a, a ne može da se odnosi ni na proizvode tog stvaranja, na same propagandne plakate (slike). Od sviju plakata sa slikama zapravo je samo jedan i to »Molitva šume« bio oštampan u više hiljada primjeraka i razaslan diljem cijele države. Druge slike na žalost zbog pomanjkanja sredstava nisu uopće štampane, već su samo U unikatima izložene na pokretnoj poljoprivrednoj izložbi i školi (to po svoj prilici autoru spomenutog članka nije bilo poznato). Na temelju rečenog članka mogao bi tko da dođe do zaključka, da J. Š. U. ne treba započetu akciju u istom smjeru dalje da provodi. Ali tome nije tako. Dapače, sve projektovane plakate (slike) trebalo bi razmnožiti u stotine hiljada primjeraka. Nijedna škola, nijedan seoski dom nii dom nijednog na rodnog poslanika ne bi smio da bude bez njih. Zar jedini plakat sa slikom, koji je od J. š. U. razmnožen, t. j . »Molitva šume«, zar on ima nešto, što bi narod osjećao, kako autor kaže, »samo kao jedan službeni gest, kao akciju po dužnosti«? Ili zar u toj Molitvi ima nešto, što, kako autor kaže, »nesumnjivo podsjeća na onih bibljiskih 10 Božjih Zapovjesti i tada moramo priznati da je to sve nažalost iluzorno, jer ako priznamo, da se u današnjem životu niko ne obazire na 10 Božjih Zapovjesti, onda vidimo, da taj metod nije ni najmanje pogodan za uspješnu propagandu«. Na ove riječi autora ponavljam riječi Molitve šume: »Čovječe, ja sam toplota tvog ognjišta u hladnim zimskim noćima, prijateljski hlad po ljetnom suncu. — Ja sam sljeme tvoje kuće, daska na tvojoj trpezi, postelja na kojoj spavaš i drvo od koga gradiš lađe. — Ja sam držahea tvoje motike, vrata tvog obora, drvo tvoje kolijevke i mrtvačkog sanduka. — Ja sam hljebac dobrote i cvijeće Ije´pote. —. Slušaj molitvu moju: NE UNIŠTAVAJ ME!« Ima li išta u tim riječima od onoga, što pisac kaže? Ili zar toga ima u onoj slici, na kojoj je narisana s jedne strane žigica i cigareta, a s druge kako šuma gori, 176 |
| ŠUMARSKI LIST 2-4/1936 str. 113 <-- 113 --> PDF |
pa iznad toga piše : »U žigice je glava mala, .. je u nje mnogo zala. Čuvaj šumu od požara. Iz jednog stabla može da se izradi milion ži´gica, dok jedna žigica može da uništi milion stabala.« Ili možda u slici, na kojoj su simbolički prikazani razni naši dnevn´ci (novine), kako igraju kolo, a ispod toga piše: »hvala šumi, što se´ štampamo u našoj hartiji ima 90 od sto drveta«. Zar u svemu tome, u tim riječima i slikama ima i trunak »birokratizirane administrativnosti«? Pa i ako neki natpisi podsjećaju na 10 Božjih Zapovjesti, ne može to da bude nikako njihova mana, već samo prednost. Jer kako god ima ljudi, koji se ne drže ili se slabo drže tih 10 Zapovjesti Božjih, ipak su te Zapovjesti najjednostavnije i razmjerno najsavršenije životne norme. Najbolje to dokazuje njihovo stalno postojanje kroz nekoliko hiljada godina. Svi zakoni sviju država, direktno ili indirektno, sa više ili manje riječi permutiraju u glavnom ono, što je u tih 10 Zapovjesti posve kratko i jezgrovito rečeno: Poštuj oca i mater, Ne kradi, Ne reci kriva svjedočanstva, Ne ubij itd. Jugoslovensko šumarsko udruženje stavilo je u svojim čednim mogućnostima pred javnost svoje plakate. Bacilo je sjeme ljubavi za šumu i obranu šume. Uspjeh? Da li je te slike uočila naša inteligencija, da li ih je zapazJp narod? Da li su te slike ganule bar jedno srce? Ako jesu, uspjeh nije baš potpuno »iluzoran«. Primili smo u Udruženju po gdjekoje pismo, po gdjekoju kartu iz raznih krajeva države, u kojima kakav penzionisani profesor, kakav skretničar, gimnazijalac, učitelj, općinski načelnik, obrtnik ili gostioničar moli primjerak »Molitve šume«. Gdjekoje takovo pismo odavalo je i sasvim nevješt rukopis. Zar je dakle potpuno iluzoran bio uspjeh te propagande? Seljak nam nije mogao da piše, jer nije dovoljno pismen, ali sudeći po onoj potražnji, koja je spontano uslijedila za »Molitvom«, dolazim do zaključka, da sjeme propagande nije palo na potpuno sterilno tlo i da je moguće u tome smjeru još mnogo učiniti. Pričali su mi kolege, da ima škola (osnovnih), u kojima djeca naučiše spontano, sama, napamet »Molitvu šume«. Zar ta činjenica znači baš potpunu »iluzornost« uspjeha? Vjerujem, da dosadanja propaganda ima razmjerno malog realnog uspjeha u narodu. Narod nastavlja dalje na isti način, kako je naučio od svojih pređa. A zar je moguće i zamisliti, da bi on tako brzo napustio čitav svoj način dosadašnjeg života i postupka, koji je tako često vezan sa devastacijom šuma? Da se njegovo shvaćanje o šumi izmijeni, a U vezi s time da se izmijeni i njegovo postupanje sa šumom, za to treba još mnogo i mnogo intenzivnog rada čitave struke u raznim smjerovima: djelovanja, a napose i u smjeru propagande. Svaki i najmanji rad u tome, ako je spontan i iskren, mora da dovede bar malko k napretku. Odnos našeg Udruženja prema narodu u stvari propagande potsjeća me na odnos učitelja prema djeci na prvi dan škole. Zar će učitelj napustiti učenje dječice zato, jer ga prvi dan gotovo ništa ne razumješe? Još nešto želim ovom prilikom da spomenem. Za naš način propagande spon tan o se je zainteresovaio i inozemstvo, premda ta propaganda nipošto nij e bil a namijenjena inozemstvu. Najprije1 je Udruženju stiglo pismo poznatog francuskog šumarskog stručnjaka, pokojnog profesora Visoke šumarske škole u Nan- cy-u Viktor a Hulina , u kome moli Udruženje, da mu pošalje svoje propagandne plakate,, koje je vidio u Šumarskom Listu. Poslali smo »Molitvu šume« i odgovorili da »nažalost ostale plakate ne možemo da šaljemo, jer su izrađeni samo u unikatima i izloženi na izložbi itd.« Poslali smo fotografije sviju plakata. Prof. Hulin napisao je o našem načinu propagande zaseban prikaz sa 6 reprodukcija u Revue des Eaux et Forets 1933 str. 962. Prikaz je izašao kao postuman članak autora (poslije njegove smrti). Francuski se stručnjak vrlo povoljno izražavao o načinu propagande Jugoslovenskog šumarskog udruženja. Među ostalim kaže: »affiches populaires et tres expressives sous une forme simple« i »campagnes menées pour . éducation forestiere des masses et dont le besoin se faisait réellement sentir. Le moyen choisi est 177 |
| ŠUMARSKI LIST 2-4/1936 str. 114 <-- 114 --> PDF |
le meilleur : il consiste1 a agir sur l´opinion par des symboles expressifs, des images que . on serait tenté de qualifier des naives, mais qui, par ce fait meme, atteignent beaucoup mieux leur but que des dissertations savantes.« Prošlo je zatim više mjeseci, kad li Udruženju stigne pismo s drugog kraja Evrope, iz Rumunjske. Profesor Tehničke visoke škole u Bukureštu i inspektor šumarstva Dr. D r a m b a moli za propagandne plakate. Opet smo mogli poslati samo »Molitvu šume1« i fotografije. Opet smo pisali: »nažalost ne možemo poslati ostale plakate, jer su unikati...« Potvrđujući primitak fotografija g. Dr. Dramba nam među ostalim piše: »Je porte un sincere hommage a . admirable organisation de Votre Union fores tiere Yougoslave, qui a su recueillir et grouper ce matériel fort précieux pour la propagande forestiere dans les masses du peuple«. Dr. Dramba održao je u Bukureštu i zasebno javno predavanje o našem načinu propagande prigodom kongresa Udruženja rumunjskih šumarskih inženjera. U projekcijama je prikazao naše propagandne slike. Evo što nam je o tome među ostalim pisao: »Je dois reconnaître, toute modestie a part, que cette conférence a été tres prisée par ce public d´intellectuels roumains, mais qu´il vous en revient une large part, grâce ajux vues que j´ai projetées, au moyen de l´épidjascope, et que vous avez mises a ma disposition. Le congres enthousiasmé de votre1 organisation forestiere et des méthodes si ingénieuses et si adéquates a la psychologie populaire, que vous employez, a décidé, a l´unanimité, d´adopter des procédés similaires pour notre propagande forestiere.« O predavanju Dr. Drambe i o našoj propagandi pisale su vrlo laskavo rumunjske novine. Posjedujem, ljubaznošću g. Dr. Drambe, veliki rumunjski list »Univerzul« od 2 juna 1934, u kome se medju ostalim kaže: »Jugoslavenski je seljak, jednako kao i naš (rumunjski) vrlo skeptičan, on sa nepažnjom, gotovo bi se reklo sa nepovjerenjem, sluša apele intelektualaca, koji mu kazuju, da šume ne smije uništavati, već njegovati. Evo zašto mu se daje serija simboličkih slika, koje su risane u markantnim jednostavnim linijama i živim bojama, uz kratke natpise, koji iskazuju jednostavne jasne ideje i pokazuju mu nevolje uzročene uništavanjem šuma, uzroke šumskih požareva . . .« Gospodin Dr. Dramba posvetio je i posebnu publikaciju u glavnom samo našem načinu propagande (Bukurešt 1935: Propaganda Forestiere prin imagini, 47 stranica) sa 21 slikom naše propagande. Iza toga je opet prošlo više mjeseci, kad li po analognom predmetu stiže Udruženju zamolba iz Holandije. Društvo »Nederlandsche Heidemaatschappij, Vereeiniging ten algemeens nutte, onder hooge Bescherming van H. M. de Koningin en H. K. H. de Prinses« (Društvo za pretvorbu vriština u kulturno tlo) moli za naše uspjele propagandne plakate. I opet smo pisali: »nažalost nemamo nego Molitvu šume itd«. Evo što nam je´ medju ostalim to društvo pisalo, kad je primilo »Molitvu«: »In bestem Dank emfingen wir ihre Propaganda-Plakate »Molitva šume«. Sie wurden hier allgemein bewundert wegen ihrer Deutlichkeit. Zumal für den einfachen Waldbesitzer (oft Waldverwüster) sind sie ausgezeichnet als Belehrung und Warnung. Daselbe gilt auch für die anderen Propaganda-Bilder, wovon wir der französichen Uebersetzung gerne entgegensehen. Die sind wirklich einzig in ihrer Art. Ihre Propaganda muss doch zuletzt führen zu einer Würdigung des Waldes durch die Bevölkerung ! Mit grossem Interesse sehen wir dem Album entgegen und danken Ihnen im voraus für die Zusendung«. U drugom pismu, kad je J. Š. U. poslalo album fotografija svojih plakata veli se: »Die Propaganda-Bilder sind hier von unseren Beamten mit grossem Interesse bewundert worden. Allgemein fand man sie von grossem pädagogischem Wert« . . . »Unsere Gesellschaft und auch die Staatsforstverwaltung thun alles, was sie können, um den Wald zu schützen gegen Feuer und Vernachlässigung und zwar durch Plakate, Warnungstafeln, Lesungen (zumal für Militair in den Kasernen und für die Bevölkerung des platten Landes), um uns ihre Hilfe bei Waldbrand zu 178 |