DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 1/1936 str. 48 <-- 48 --> PDF |
jeme vegetacije nego i zimi. Koliko je utjecaja košava vršila kod stvaranja današnjega reljefa zemljišta na Deliblatskom Pijesku, vidimo po tome, što vjetar sa brzinom 4.5—6.7 m na sek. diže već zrna pijeska od 0.25 mm, sa jačinom 6.7—8.4 m/sek. zrna od 0.50 mm, sa jačinom 9.8—11.4 m na sek. zrna od 1 mm, sa jačinom od 11.4—13 m. sek. zrna pijeska od 1.50 mm. O utjecaju košave na stvaranje nanosa i uvala u smjeru jugoistok-sjeverozapad već je govoreno. Utjecaj se ostalih vjetrova na stvaranju današnjega stanja Deliblatskoga Pijeska zato nigde ne osjeća, što kraće vrijeme duvaju i što su slabi. (Nastavit će se — A suivre). SAOPĆENJA POPULARIZACIJA ŠUMARSTVA. Značaj šumarstva i stanje, u kome se ono danas nalazi, ukazali su već dosta jasno potrebu popularisanja ove važne privredne grane u najširim slojevima naroda. U tome pravcu učinjeni su dosada već mnogi pokušaji, pa je mnogo i raspravljano o načinima, na kojima bi se ovo popularisanje izvodilo sa što većim uspehom. Poznavanje narodnog mentaliteta i poznavanje onoga nivoa u razmatranjima, sa kojime naš narod raspolaže, neophodno je potrebno, da bi se mogla stvoriti jedna praktična i realna baza, na kojoj bi se osnivala sva akcija na propagandi i popularisanju šumarstva. Opažanja dosadanjeg rada u ovome pravcu ističu, da je ovakav rad dao vrlo slabe, gotovo ništavne rezultate. Propaganda šumarstva, s obzirom na opšte privredne prilike, bila je i suviše otkrivena, nije imala toliko sugestivnosti u sebi i promašila je cilj. Zbog čega je sve to došlo, nemoguće je u jednom pogledu obuhvatiti. Ovakva propaganda, daje često utisak neke limunade. Jako izraženi ton apela, koji je tu zastupljen u obilnoj meri, nemože naići na razumevanje u narodu. Propaganda na taj način pokazuje sve one rdjave osobine neke birokratizirane administrativnosti, koja je u današnjem teškom vremenu jako kompromitovana u najširim slojevima. U mnogobrojnim plakatima letcima izdatim i rasturenim od Jugoslovenskog Šumarskog Udruženja teško se može naći nešto, što bi se sa većim uspehom moglo asimilirati u narodnim slojevima. U takvoj propagandi nalazimo na krupno odštampane parole »Čuvaj, gaji i štedi šumu!« Čuvajmo šume! i t. d. Sve to može izgledati lepo, ali nesumnjivo potseća na onih biblijskih 10 Božjih Zapovesti i tada moramo priznati, da je sve to nažalost iluzorno. Jer ako priznamo, da se u današnjem ži)votu niko ne obzire na 10 Božjih Zapovesti, onda vidimo, da taj metod nije ni najmanje pogodan za uspešnu propagandu. Parole, koje smo gore istakli kao primer šumarske propagande, predstavljaju uistinu i čitav problem naših šuma i sam cilj ovakve propagande. 1 sada naravno ostaje samo, da takva jedna parola nadje odjeka u narodu i onda bi ceo problem bio povoljno rešen i mi bi bili bezbrižni za budućnost naših šuma. Ali nažalost baš u tome leži iluzornost i slaba strana jedne ovakve akcije. Narod to oseća samo kao jedan službeni gest, kao akciju po dužnosti, i onda nastavlja da tamani i dalje, kao što je to radio i pre propagande i svih apelovanja. Tome se međutim nesmemo čuditi. Najširi narodni slojevi, a naročito oni nastanjeni u šumovitim krajevima, stoje na vrlo sumnjivom kulturnom stupnju uopšte, a svakodnevni život daje vrlo rdjave 46 |
| ŠUMARSKI LIST 1/1936 str. 49 <-- 49 --> PDF |
predispozicije za njihovo pravilno shvatanje šumarstva. Kako će onda šumarska propaganda uspevati u tim slojevima^ i kakvi će žalosni rezultati biti postignuti, kada vidimo da jedna ogromna većina inteligencije još nema pravilno shvatanje i ne vidi pravi značaj šumarstva u današnjoj društvenoj zajednici. Danas se nažalost šumarstvo i svi mnogobrojni problemi sa njim u vezi obično upoznavaju preko raznih afera i skandaloznih rubrika dnevne štampe. Tako dolazimo do toga apsurda, da s jedne strane imamo u javnosti napr. jednu milijunsku aferu sa šumama, a sa druge strane stupanje u život zakona o kozama. Javnost u svojoj neobaveštenosti dolazi u prirodnu situaciju da ovakvu pojavu prima sa jednom veselom ironijom života, jer oni rezonuju, da je vrlo komično, ako se donosi zakon, koji će sprečit, da koze ne brste lišće, dok se na drugoj strani vodi sudski proces, koji istražuje krivice za milijonske štete, kojima je država oštećena u šumama. U takvom momentu nije se našao niko, ko bi to objasnio i uzeo u zaštitu sve one principe modernog šumarstva. Javnost je ostala neobaveštena, da — i ako su na dnevnom redu milionske afere — ipak koze ostaju mnogo veći neprijatelj našim šumama. Na taj način može se napraviti jedno originalni!, upoređenje, kojim bi se neobavešteni upoznali sa suštinom celoga konkretnog slučaja. Za vreme Svetskoga Rata, kada su milijoni najboljih ljudi ginuli na frontovima, nikome nije padalo naprimer napamet, da ukine cepljenje dece protiv raznih zaraznih bolesti. A isto i tada se mogao naći neki duhoviti »genije«, koji bi mogao reći: »Zašto se mučite sa tim cepljenjem i spašavate tu decu? Zar ne vidite, da tamo na frontu izgiboše toliki ljudi ... ? Gotovo analogan je slučaj i ovaj sa šumarskim aferama i zakonima o kozama. U tome je pogledu naša propaganda ostala mrtva. Ovakovih primera ima mnogo i ako ih posmatramo samo kroz dnevnu štampu, dolazimo do saznanja, da bi se baš kroz tu dnevnu štampu morala pokrenuti živa i smišljena akcija na jednoj popularnoj propagandi našega šumarstva, U takvom pogledu interesantno je navesti i jedan primer uzet iz dnevne štampe. Jedan beogradski dnevni list (Politika od 22 sept. p. g.) doneo je jedan članak, u kome se pokušava da lansira nekakav nameštaj u seljačkom stilu, a koga izrađuju u Sloveniji primitivni majstori. Pisac istoga članka u pustoj neobaveštenosti, sasvim naivno preporučuje, da se takav nameštaj što više kupuje. Naročito ističe jeftinu cenu, t. j . 3200 dinara, koju smatra mnogo povoljnijom nego visoke cene fabričkog nameštaja. Međutim za izradu ovakvog seljačkog nameštaja, kod najpribližnije kalkulacije, dolazimo do činjenice, da je tu potrebno najmanje 5 puta više drveta, nego što se uzima kod fabričke izrade. Kako se za ovaj nameštaj uzima hfastovo i jelovo drvo, to mora biti jasna količina drveta, koja se mora poseći, da bi jedan takav majstor napravio nešto, što će se upotrebiti kao kućni nameštaj. Glomaznost takvih predmeta, njihova težina i najzad sumnjiva estetika još više isključuju onu praktičnu i racionalnu šansu, koja je potrebna za lansiranje i potrošnju u masi. Pa ipak moramo napomenuti, da je čest slučaj da ovakve ideje nalaze svoje pristalice, usprkos svemu gore navedenom. Mi šumari najbolje moramo znati, šta će biti, ako se počne za ovakve stvari šeći 5 puta i (više stabala, nego što je za iste potrebe uobičajeno. U ovakvim slučajevima mi nesmemo gledati samo onaj momenat, kojim se često želi podiči narodna privreda i potrošnja domaćih proizvoda. Ovde je glavni momenat rentabilnost i racionalnost, pa u tome pogledu moramo biti štedljiviji. Posle ovakvog slučaja može neko da dodje i da preporučuje izradu seoskih ognjišta, koja gutaju drvo i pretvaraju ga u — dim. A u svim tim slučajevima naša je dužnost da ukažemo na svu nemogućnost i nepraktičnost takvih ideja, jer time činimo akt jedne stvarne propagande i popularizacije šumarstva u današnjem životu. Tako shvaćena propaganda ima ogromno polje za rad u svima slojevima našega naroda i u tome pravcu i najmanji rezultat imaće velike vrednosti za savremeno šumarstvo. Posmatrajući dosadašnji rad na popularizaciji šumarstva i posmatrajući opšte prilike i okolnosti, pod kojim se danas nalazi naše šumarstvo, moramo osetiti, da u to 47 |
| ŠUMARSKI LIST 1/1936 str. 50 <-- 50 --> PDF |
ine pogledu, treba nešto učiniti. Potrebno je dakle nešto učiniti, bar ukazati na već postojeće činjenice, jer će se na taj način otkriti same konture onih mera, koje bi u ovome pravcu trebalo primeniti. Shvatanje šumarstva i njegovih principa u širokim narodnim slojevima pokazuje neosporno ceo niz tradicionalnih grešaka i neobaveštenosti. I ako vidimo naprimer, da naš narod pokazuje težnju, da krčenjem šuma proširuje svoje poljoprivredno zemljište, onda moramo o tome razmišljati sa dovoljno pažnje i razumevanja. Najzad bilo bi besmisleno uveravati te široke slojeve naroda o izvesnim merama za održanje naših šuma, ako svakodnevni praktični život to grubo i očigledno može demantovati. Ako dakle budemo složni u mišljenju da treba sačuvati i održati naše šume, onda moramo u tu potrebu uveriti i svakoga seljaka, jer su oni šumi najbliži i čvrsto vezani za nju. Način, na koji se takav zadatak može postići, više je nego komplikovan i veoma delikatan. Međutim u tome pogledu izgleda da ne pomaže nikakva akcija, koja se ograničava na propisima, naredbama, pa čak ni na popularnim predavanjima. Mora nam biti jasno, da seljak živi od hleba i da ziratna zemljišta predstavljaju njegov faktor za egzistenciju. Ako uspemo da seljak dobije svoj odgovarajući deo i iz šumske privrede, onda možemo biti sigurni, da će šuma pretstavljati i u njegovim očima jedno vrelo materijalnih koristi. Nama je poznato, da često padaju i ljudske glave samo zbog jedne preorane brazde, pa moramo shvatiti da narod u svome egoizmu i borbi za opstanak čuva sve ono, od čega dobija i najmanju korist. Ako uspemo dakle da šumu pretstavimo kao opšte narodno dobro i ako to bude izraženo ne smo na papiru, nego i u stvarnosti, onda popularizacija i propaganda šumarstva nailaze na plodnu podlogu za svoje uspešno razvijanje. Razne ideje i mišljenja daju različite pravce, kojima bi se moglo postići nešto povoljno u ovom pogledu. Jedna od najpogodnijih za naše prilike biće svakako ideja sa šumarskim zadrugama, koja je našla dosta svojih pristalica, ali kao da je zastala u svome napredovanju i širenju usled opštih privrednih nezgoda. Ing. Jov. Stanimirović SAVEZ LOVAČKIH DRUŠTAVA SAVSKE BANOVINE O TAMANJENJU ZEČEVA. Proljetos je Srpsko poljoprivredno društvo donijelo´jedan zaključak za tamanjenje zečeva, povodom kojega je Savez lovačkih društava za Savsku banovinu na poticaj Jug. šum. udruženja zauzeo u navedenom predmetu uglavnom ovo stanovište: Zaključak 61-og Srpskog poljoprivrednog društva od 24-1111935, kojim je zaključeno, da se zec (Lepus europaeus) proglasi štetočinom i da se dozvoli slobodno (neograničeno) njegovo tamanjenje, kolikogod je dobronamjeran s obzirom na zaštitu nekih poljoprivrednih produkata, a naročito blagorodnih voćaka, toliko je ipak na veliku štetu opće narodne privrede. Korist, koju odbacuje prihod od lova na zečeve, nesravnjivo je veća od visine i vrijednosti onih šteta, koju zec napravi na voćkama i na nekim poljoprivrednim usjevima (pasulj, kupus i t. d.). Nu i ove štete dadu se svesti na minimum, a i posve ukloniti razumnim i dobrim gospodarenjem. Naš novi Zakon o lovu od 5 decembra 1931 vrlo je dobro odvagnuo koristi i štete, koje dobivamo od zeca, pak je samo na temelju toga prosudjivanja uvrstio zeca u zaštićenu divljač i jer je to prosudjivanje na temelju statističkih podataka iz naše države dokazalo, da je zec kao divljač, koja se troši u tuzemstvu i prodaje u inozemstvo, od velike koristi po opće-narodnu privredu. 48 |