DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu



ŠUMARSKI LIST 12/1935 str. 19     <-- 19 -->        PDF

ćale su ove države svoj izvoz iz godine u godinu u naglim skokovima,
jer su kupce vrlo lako nalazile (zbog velike tražnje drveta). Naročito se
u pogledu Poljske vidi, da joj je izvoz u godini 1924 iznosio 3,400.000
kub. met. i od te godine izvoz je počeo naglo da raste, te da u 1927
godini prekorači 10,000.000 kub. met. Kod Čehoslovačke i Rumunije pak
vidi se, da količine izvoza pokazuju velike oscilacije u pojedinim godinama,
ali sa težnjom za povećanjem sve dotle, dok se Sovjetska Rusija
nije pojavila sa velikim količinama svog drveta na Evropskim tržištima.
Od toga momenta njihove količine izvoza naglo padaju. Severne države
naprotiv imaju stalne potrošače, te lakše podnose konkurenciju Sovjetske
Rusije i sadašnju krizu na drvnom tržištu, no Istočne države, koje
nemaju stalnih potrošača, te vrlo teško izdržavaju pored krize još i
konkurenciju Sovjetske Rusije.


Nu, pojava Sovjetske Rusije na Evropskim tržištima nije bila neočekivana,
pa i pored toga vidimo, da Istočne države nisu umele da se
pripreme da dočekaju novog velikog konkurenta, koji ih je zatekao u
maksimumu izvoza, što je dovelo većinu drvarskih preduzeca do jednog
bezizlaznog stanja i da ih njihove države nisu pomogle, mnoga bi od njih
skrahirala, što je naročito bilo u Jugoslaviji, Poljskoj i Čehoslovačkoj.


Savremeno stanje zadaje veliku brigu narodima. Većina država se
žali i sad na krizu, ali sve traže načine za poboljšanje konjunkture i suzbijanje
krize. Valuta većine importnih država vrši oscilacije koje potsećaju
na oscilacije temperature. U zavisnosti od valute i ekonomskih
uslova, importne države u trenutku dobrog stanja »intenzivno« kupuju,
a u slučaju pada valute izlaze iz »igre«. Ove oscilacije valute češće puta
prouzrokuju posledice kao i ekonomske i budžetske krize.


Uopšte bi se moglo reći, da stanje svetskog drvnog tržišta posle
rata i čitavog niza revolucija u pojedinim državama još nije došlo do
stabilne ravnoteže. Da dođemo do ove ravnoteže na drvnom tržištu,
potrebno bi bilo da Društvo Naroda uzme na sebe brigu o stvaranju
jedne komisije, koja bi na širokoj bazi proučila pitanje izvoza drveta.
Na ovaj bi način države izvoznice mogle svoj izvoz prilagoditi svojoj
ekonomiji i posle toga ne bi dolazilo do naglih poremećaja ravnoteže
na drvnom tržištu.


LITERATURA


1. William Sparhawk: Forest Resources oî the World, New-York.
2. Dr. Max . E n d r e s : Handbuch der Forstpolitik mit besonderer Berücksichtigung
der Gesetzgebung und Statistik, Berlin 1922.
3. D r Victo r Zinghaus : llolzbearbeitungsindustrie der Union der sozialistischen
Sovjetrepubliken (U. d. s. s. R.). Unter besonderer Berücksichtigung des sovjetrussischen
Holzexportes, Jena 1929.
4. Internationaler Holzmarkt. Organ für alle Interessen der internationalen Holzwirtschaft,
1930.


5. LecHoe ......... . .............. 1930, 1931.
Wochenbericht des Institutes für Konjunkturforschung, Nr. 17, 1931.
7. M. D o 1 e z a 1 : Société des Nations ; Action collective en Matiere Douaniere, Bois,
Rapport présenté, N. officiel, E. 519 Geneve.
8. Dr. in g. Alois Kubiče: Priručka obchodni nauky lesnike adrevarské.
9. . p. . . .. M. .........: ...... ....... .... ...... ........ ..
....... ............ ....... 1928.
Résumé. Effets nuisibles de la concurrence soviétique et possibilités eventuelles de
remede.


563