DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 12/1935 str. 12 <-- 12 --> PDF |
Ova se razlika u brojnoj količini potrošnje drveta na 1 stanovnika u pojedinim evropskim zemljama objašnjava nizom prirodnih i ekonomskih uzroka, između kojih dolaze u obzir s jedne strane: količina šuma u državi, povoljnost i lakoća eksploatacije šuma, transport oborenog drveta, pa i kulturni nivo stanovništva; s druge strane: klimatski uslovi, pa i prisustvo drugih materija za gorivo. Gore smo konstatovali, da celokupna svetska proizvodnja iznosi 1 „660,000.000 kub. m. Od ove količine veći deo (gotovo 93%) troši se u unutrašnjosti pojedinih kontinenata, gde se eksploatišu šume, a samo 7% ide u međunarodni trgovinski obrt, što bi vredilo u novcu 1 „300,000.000 zlatnih rubalja. Više od polovine ove količine, t. j . međunarodnog trgovinskog obrta drveta, pripada evropskom tržištu drveta. Glavna masa ovog obrta, gotovo 60%, pripada sledećim eksportnim državama Evrope: Švedska 24,000.000 kub. m. S. S. S. R. 12,000.000 „ „ Finska 9,000.000 „ „ Norveška 3,900.000 „ „ Između država, koje uvoze drvo, glavno mesto zauzimaju sledeće države: Engleska 19,980.000 kub. m. Nemačka 15,900.000 „ Francuska 6,120.000 „ Holandija 5,460.000 „ Belgija 3,150.000 „ Italija 4,020.000 „ Ovi su prosečni podaci, naravno, približni, ali oni daju veoma jasnu sliku relativnog značenja za pojedine Evropske države, koje učestvuju u međunarodnoj trgovini drvetom. Osnovni faktor za kretanje drveta je izobilje šuma na jednom mestu i njihov nedostatak na drugom. Zato i kretanje drveta u međunarodnoj trgovini Evrope ide sa severo-istoka na jugo-zapad, jer sever- ne, istočne i neke centralne države Evrope imaju mnogo više šuma, no ostale. III. Faktori, koji su uticali na razvitak trgovine posle svetskog rata Već je u sredini 19 stoleća drvo počelo da nalazi široku primenu u čitavom nizu grana industrije i trgovine. Čim se proširila primena drveta, naravno počela se povećavati i njegova potražnja. Ali je zapaženo, da se povećanje potražnje drveta povećalo sa razvićem drvarske industrije, a naročito industrije papira za poslednjih pedeset godina pre svetskog rata. Mnogo je veća potražnja drveta nastala posle svetskog rata. Svima je poznato, da je Svetski rat učinio velike štete narodima. Mnoga su mesta i komunikaciona srestva bila ili potpuno uništena ili delimično srušena ili jako oštećena. Za podizanje uništenih i srušenih, kao i rekonstrukciju ratom oštećenih mesta i komunikacionih srestava bila je potrebna velika količina drveta. Za građenje novih železnica, mostova, zgrada i t. d., kao i za hemijsku preradu drveta, koja je posle rata dosta napredovala, takođe se tražila ogromna količina drveta. Ova 556 |