DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu




ŠUMARSKI LIST 12/1935 str. 19     <-- 19 -->        PDF

ćale su ove države svoj izvoz iz godine u godinu u naglim skokovima,
jer su kupce vrlo lako nalazile (zbog velike tražnje drveta). Naročito se
u pogledu Poljske vidi, da joj je izvoz u godini 1924 iznosio 3,400.000
kub. met. i od te godine izvoz je počeo naglo da raste, te da u 1927
godini prekorači 10,000.000 kub. met. Kod Čehoslovačke i Rumunije pak
vidi se, da količine izvoza pokazuju velike oscilacije u pojedinim godinama,
ali sa težnjom za povećanjem sve dotle, dok se Sovjetska Rusija
nije pojavila sa velikim količinama svog drveta na Evropskim tržištima.
Od toga momenta njihove količine izvoza naglo padaju. Severne države
naprotiv imaju stalne potrošače, te lakše podnose konkurenciju Sovjetske
Rusije i sadašnju krizu na drvnom tržištu, no Istočne države, koje
nemaju stalnih potrošača, te vrlo teško izdržavaju pored krize još i
konkurenciju Sovjetske Rusije.


Nu, pojava Sovjetske Rusije na Evropskim tržištima nije bila neočekivana,
pa i pored toga vidimo, da Istočne države nisu umele da se
pripreme da dočekaju novog velikog konkurenta, koji ih je zatekao u
maksimumu izvoza, što je dovelo većinu drvarskih preduzeca do jednog
bezizlaznog stanja i da ih njihove države nisu pomogle, mnoga bi od njih
skrahirala, što je naročito bilo u Jugoslaviji, Poljskoj i Čehoslovačkoj.


Savremeno stanje zadaje veliku brigu narodima. Većina država se
žali i sad na krizu, ali sve traže načine za poboljšanje konjunkture i suzbijanje
krize. Valuta većine importnih država vrši oscilacije koje potsećaju
na oscilacije temperature. U zavisnosti od valute i ekonomskih
uslova, importne države u trenutku dobrog stanja »intenzivno« kupuju,
a u slučaju pada valute izlaze iz »igre«. Ove oscilacije valute češće puta
prouzrokuju posledice kao i ekonomske i budžetske krize.


Uopšte bi se moglo reći, da stanje svetskog drvnog tržišta posle
rata i čitavog niza revolucija u pojedinim državama još nije došlo do
stabilne ravnoteže. Da dođemo do ove ravnoteže na drvnom tržištu,
potrebno bi bilo da Društvo Naroda uzme na sebe brigu o stvaranju
jedne komisije, koja bi na širokoj bazi proučila pitanje izvoza drveta.
Na ovaj bi način države izvoznice mogle svoj izvoz prilagoditi svojoj
ekonomiji i posle toga ne bi dolazilo do naglih poremećaja ravnoteže
na drvnom tržištu.


LITERATURA


1. William Sparhawk: Forest Resources oî the World, New-York.
2. Dr. Max . E n d r e s : Handbuch der Forstpolitik mit besonderer Berücksichtigung
der Gesetzgebung und Statistik, Berlin 1922.
3. D r Victo r Zinghaus : llolzbearbeitungsindustrie der Union der sozialistischen
Sovjetrepubliken (U. d. s. s. R.). Unter besonderer Berücksichtigung des sovjetrussischen
Holzexportes, Jena 1929.
4. Internationaler Holzmarkt. Organ für alle Interessen der internationalen Holzwirtschaft,
1930.


5. LecHoe ......... . .............. 1930, 1931.
Wochenbericht des Institutes für Konjunkturforschung, Nr. 17, 1931.
7. M. D o 1 e z a 1 : Société des Nations ; Action collective en Matiere Douaniere, Bois,
Rapport présenté, N. officiel, E. 519 Geneve.
8. Dr. in g. Alois Kubiče: Priručka obchodni nauky lesnike adrevarské.
9. . p. . . .. M. .........: ...... ....... .... ...... ........ ..
....... ............ ....... 1928.
Résumé. Effets nuisibles de la concurrence soviétique et possibilités eventuelles de
remede.


563




ŠUMARSKI LIST 12/1935 str. 18     <-- 18 -->        PDF

grupu država, koje eksploatišu šume u disrazmeri sa godišnjim prirastom,
što je vrlo važno za Sovjetsku Rusiju.


One države, koje strogo vode računa o etatu, dakle eksploatišu
šume u srazmeri sa godišnjim prirastom, neće imati mogućnosti da popune
nedostatak drveta, zbog male količine šuma.


Očigledno je, da jedino Rusija, koja ne iskorišćuje ni lA godišnjeg
prirasta, sa kolosalnom količinom šuma u Sibiru može nadoknaditi taj
manjak. Otvaranjem neiscrpljivih bogastva šuma u Sibiru i na severu
Evropske Rusije, što je već poslednjih godina u znatnoj meri bilo učinjeno,
Rusija može da uspostavi ravnotežu ne samo na Evropskom
tržištu, nego i na svetskom, izvozom drveta na Daleki Istok.


Severna Amerika (osim Kanade) isto vrši eksploataciju šuma četiri
puta više, no što je godišnji prirast njenih šuma, a još veća karakteristika
za taj kontinenat je unutrašnja potrošnja, koja iznosi oko 6,0 kub.
metara na 1 stanovnika. Na tome kontinentu može da nadoknadi nedostatak
drveta Kanada, čije su šume još neotvorene, eksploatacija nije
racionalizovana i prirast nije poznat. Dakle prvenstveno u budućoj međunarodnoj
trgovini drvetom pripada Rusiji i Kanadi.


Tabela 5.
Izvoz drveta eksportnih država Evrope posle rata. Količina u 1.000 kub. metr.


Godine Švedska Finska Poljska Čehoslovaćka Rumunija Jugoslavija


1913 6.877,0 8.400,0 5.000,0 ´ 4.500,0» 253,22 4.000,0»


1922 6.060,0 6.700,0 3.350,0 3.550,0 1.077,4 1.317,2


1923 5.950,0 7.570,0 4.525,0 6.340,0 3.303,2 2.149,6


1924 5.600,0 7.845,0 3.320,0 6.725,0 3.914,5 2.790,4


1925 6.695,0 8.558,0 5.410,0 5.910,0 3.145,2 2.532,7


1926 5.050,0 8.925,0 8.250,0 3.720,0 3.362,9 2.859,5


1927 5.910,0 10.525,0 10.700,0 6.425,0 3.546,8 3-315,0


1928 6.438,0 9.891,0 8.140,0 4.650,0 3.387,1 3954,8


1929 7.100,0 10.100,0 7.000,0 4.500,0 3.741,9 3.996,4


1930 6.000,0 9.320,0 4.600,0 2.800,03 3.225,8 3.855,63


1 2 3


Prema sadašnjoj teritoriji. Prema predratnoj teritoriji. Holzzeitung.


Da bismo stvorili što jasniju sliku o kretanju izvoza drveta, razmotrimo
podatke tabele 5 i uporedimo ih sa podacima tabele 1 držeći
takode u vidu sadanju manju šumsku površinu Rusije u poredenju sa
predratnom. Iz tabele 5 izlazi, da sve količine izvoza u prvim poratnim
godinama osciliraju sa težnjom ka povećanju, a poslednjih godina sa
težnjom ka smanjivanju. Te oscilacije kod jednih država prave nagle,
kod drugih postepene skokove za povećanje odnosno za smanjivanje.
Količine izvoza sa postepenim oscilacijama pripadaju Severnim državama
Evrope. Ove države, Norveška, Švedska i Finska, izvozile su
drvo nekih godina više ili manje od predratnog, ali bez naglih povećanja,
i taj izvoz ostaje u granicama blizu predratnog i posle pojave velikog
konkurenta na Evropskom tržištu, kao što je Sovjetska Rusija.


Što se tiče Istočnih država, njihove količine izvoza pokazuju sasvim
drugu sliku. Počevši odmah posle rata od jednog minimuma, pove


562




ŠUMARSKI LIST 12/1935 str. 17     <-- 17 -->        PDF

Izvoz drveta po sortimentima. Tabela 3.


Procenat prema celo


Količina u 1000 kub. metr.


kupnom importu Evrope


Godine
Rezano
Drvo za Ruđnič. Šper. Drvo za Rudn. Šper.
drvo papir drvo hole. papir % drvo % hole. %


1924 650,0 380,0 12,5 9,3 4.0 6,9
1925 1.709,0 850,0 250,0 12,5 8,9 2,5 4,6
1926 1.495,0 940,0 230,0 17,0 10,0 2,5 5,2
1927 2.046,0 740,0 520,0 32,0 7,4 3,7 7,8
1928 2.732,0 1.540,0 710,0 46,0 12,8 5,9 9,2
1929 3.909,0 3.700,0 1.300.0 70,0 28,5 10,4 11,4


povećao od 1925 godine, kad je iznosio 6,10%, a 1929 godine već je iznosio
15% od celokupnog eksporta šperholca u Englesku.


Sovjetska Rusija izvozi svoje drvo u Zapadnu Evropu, Afriku,
Malu Aziju, Japan, Kinu i t. d. Od Evropskih država najveći konsument
ruskog drveta je Engleska (tabela br. 4), zatim Holanđija, Belgija, Francuska,
Nemačka, Španija i dr. države.


Tabela 4.
Izvoz rezanog drveta po pojedinim državama. 1 standard =- 4,67 kub. met.


Količina u 1.000 standard.


Države


1926 1927 1928 1929 1930


Engleska 218,0 347,0 371,0 517,0 523,0
Nemačka 18,0 28,0 45,0 73,0 76,0
Holanđija 44,0 39,0 62,0 130,0 137,0
Belgija 6,0 6,0 14,0 30,5 81,5
Druge države 34,0 18,0 193,0 86,0 147,5


Ukupn o 320,0 438,0 585,0 837,0 965,0


Što se tiče savremenog učešća Sovjetske Rusije u međunarodnoj
trgovini, nije ono još na odgovarajućem mestu. Izvoz Sovjetske Rusije
sada čini 9,3% međunarodnog evropskog obrta, što prestavlja vrlo
malen udeo za Sovjetsku Rusiju, koji ona teži da poveća i to u bližnjoj
budućnosti.


Njena buduća uloga u svetskoj trgovini drvetom biće od epohalnog
značaja. Uzimajući u obzir da većina država Zapadne Evrope i Severna
Amerika (osim Kanade) eksploatišu svoje šume u velikoj disrazmeri sa
godišnjim prirastom, rezultat čega je smanjivanje površine šuma kao
izvora drveta, doći će u ovim državama u bliskoj budućnosti do smanjivanja
produkcije. Najveći konkurenti Sovjetske Rusije, kao Švedska,
Finska, Norveška, zatim Poljska, Čehaslovačka i dr., spadaju takođe u


561




ŠUMARSKI LIST 12/1935 str. 16     <-- 16 -->        PDF

nivou, ma da Sovjetska Rusija ima kolosalne zalihe drveta, i površina
njezinih šuma iznosi 15 puta više, no zajednička površina šuma Finske
i Poljske. Ovaj veliki porast izvoza Sovjetske Rusije stoji u tesnoj vezi
sa razvićem narodnog gazdinstva. Mali izvoz u prvim godinama objašnjava
se ratnom blokadom, usled čega Sovjetska Rusija nije mogla izvoziti
drvo, dok se izvoz Severnih država mogao nesmetano razvijati. Uporediti
predratni izvoz prema sadašnjoj teritoriji Sovjetske Rusije sa
posleratnim vrlo je teško, jer izvoz Poljske ne daje se tačno odrediti.
Približno se može uzeti, da je izvoz Sovjetske Rusije, s obzirom na sadašnju
teritoriju, iznosio pre rata 10,4 mil. kub. metara.


Jednovremeno sa povećanjem količine i vrednosti eksporta drveta
menjala se doduše i priroda sortimenata izvoza, što prikazuje tabela br.


2. Iz ovih se podataka vidi, da je izvoz obrađenog drveta po količini
prvih poratnih godina (do 1925 godine) iznosio više (50%), dok je izvoz
neobrađenog drveta bio manji (50% od celokupnog izvoza drveta). Od
1925 godine pa na ovamo izvoz obrađenog drveta po količini bio je manji,
dok je izvoz neobrađenog drveta bio veći (50% od celokupnog izvoza
drveta). Sem toga, prvih poratnih godina (do 1925) postoji veća razlika
u izvozu između količine obrađenog i neobrađenog drveta, dok je poslednjih
godina ta razlika skoro neznatna. Vrednost obrađenog drveta
postepeno je padala, ali uvek je bila veća od 50%, dok vrednost neobrađenog
drveta bila je u stalnom porastu i uvek je bila ispod 50% od celokupne
vrednosti izvoza.
Izvoz drveta u procentima. Tabela 2.


Vrednost


Godine Obrađenog
drveta °/o
Neobrađenog
drveta °/0
Ukupno
/o Obrađ. dr. % Neobr. dr. °/0
Ukupno
/o
1913 51,7 48,3 100 63,4 36,6 100
1921—22 80,3 19,17 100 94,5 5,5 100
1922—23 54,3 45,7 100 72,9 27,1 100
1923-24 50,2 49,8 100 70,2 29,8 100
1924—25 51,0 49,0 100 70,9 29,1 100
1925—26 49,3 50,70 100 68,2 31,8 100
1926—27 39,4 60,6 100 70,8 29,2 100
1927-28 45.2 54,8 100 66,7 33,3 100
1928—29 49,0 51,0 100 68,1 31,9 100
1929—30 43,9 56,0 100 64,1 35,9 100


Učešće pojedinih sortimenata u izvozu prikazuje nam tabela br. 3.
Na prvom mestu po količini stoji rezano drvo (u 1913 godini 5.931 mil.
kub. metr.), zatim drvo za papir, rudničko drvo, šperholc i t. d. Izvoz
ovih sortimenata u vezi sa povećanjem celokupnog izvoza drveta stalno
je bio u porastu. Procenat rezanog drveta u godini 1924 iznosio je 16,6%,
a u godini 1929 već je iznosio 30,9% od celokupnog uvoza rezanog drveta
u Englesku. Još je više porastao izvoz rudničkog drveta za isto
vreme, koji je iznosio 1924 godine 5,6%, a u 1929 godini 20,5% od celokupnog
uvoza rudničkog drveta u Englesku. Izvoz šperholca znatno se


560




ŠUMARSKI LIST 12/1935 str. 15     <-- 15 -->        PDF

izvoz oblog drveta ne srne se smatrati tako, kako se posmatra izvoz na
Dalekom Istoku i na Finskoj granici, zato što glavna masa izvezenog
oblog drveta na Zapadnoj granici ne prestavlja sobom objekat trgovine
na evropskim tržištima, nego sirovinu koju transportuje državni trust
»Dvinoles« po Zapadnoj Dvini u Rigu, gde se reže na pilanama u različne
Sortimente. Faktično na evropsko tržište Sovjetska Rusija iznosi ne
sirovo drvo, već Sortimente obrađenog drveta. Ceiokupna količina oblog
drveta prvenstveno se transportuje u Letoniju, gde se na pilanama vrši
obrada, posle čega ga Sovjetska Rusija izvozi na evropsko tržište.


Na Leningradskom pristaništu gotovo i nema oblog drveta, jer u
severo-zapadnoj oblasti ceiokupna eksploatisana količina drveta obraduje
se na lokalnim pilanama, zahvaljujući razvijenoj drvarskoj industriji
u tom kraju. Iz Leningradskog pristaništa izvozi se najviše rezano i tesano
drvo. Sada Sovjetska Rusija obraća veliku pažnju ovim sortimentima,
jer joj se često puta događa, da dođe u dodir na evropskim tržištima
sa proizvodima visoko razvijene drvarske industrije Severnih država,
kao Švedske, Finske i Norveške, a delimično i sa proizvodima Centralne
Fvrope kao Čehoslovačke, Poljske i t. d.


Posmatrajući sa gledišta industrijske politike, izvoz oblog drveta
protuslovi doduše težnji Sovjetske Rusije, koja želi da na evropsko i
svetsko tržište prodre sa obrađenim drvetom. Njena želja imaće uspeha,
jer je sadašnja racionalizacija šumskog gazdinstva i industrije dostigla
velik napredak.


Izvoz drveta iz Rusije, prekinut za vreme Svetskog rata, tek je
uspostavljen 1921 godine (tabela br. 1). Od te godine izvoz Sovjetske
Rusije bio je u stalnom porastu.


Izvoz drveta posle raia. Količine u 1000 tona. Tabela 1.


Godine Obrađeno
drvo
Neobrađeno
drvo Ukupno Vrednost u 1000
zlat. rubalja
1913 3.903,4 3.646,6 7.550,0 164.930,0
1921—22 373,9 31,8 405,0 17.100,0
1922-23 533,2 448,6 981,8 33.500,0
1923—24 928,1 920.6 1.848,7 63.900,0
1924-25 1.099.0 1.055,5 2.154,5 69.900,0
1925—26 935,6 962,2 1.897,8 61.000.0
1926-27 921.4 1.439.3 2.300,7 79.800,0
1827—28 1.442,2 1.544,6 2.968,8 93.900,0
1928—29 2.325,0 2.440.9 4 765,9 137.200,0
1929—30 2.229,3 4.127,4 7.356,7 178-800,0


Osobitu pažnju privlači povećanje izvoza za poslednje tri godine.
Nu ovo povećanje izvoza još ne pokazuje veću tražnju drveta na svetskom
tržištu, no u predratno doba, i ne bazira se na preteranoj eksploataciji
šuma, što se vidi kod drugih eksportnih država. Izvoz Sovjetske
Rusije još nije potpuno dostigao predratni nivo izvoza u 1913 godini,
premda se eksploatacija vrši na relativno maloj površini. Stvarno je, da
je izvoz u prvim godinama posle rata i sve do 1928 godine bio na niskom


559




ŠUMARSKI LIST 12/1935 str. 14     <-- 14 -->        PDF

ustanovljenja carine) neorganizovanog eksporta iz Poljske. Osim ovog
mnogo se pažnje obraćalo organizaciji specijalnih ustanova šumskog
gazdinstva i kao rezultat toga bio je osnovan u Poljskoj Biro za prodaju


celuloznog drveta.
IV. S. S. S. R.
Drvo u trgovini Rusije uvek je imalo veliku ulogu. Zahvaljujući prirodnom
bogastvu šuma, Rusija je već odavna postala drvno-eksportnom
državom u Evropi, a prema količini svog izvoza ona je zauzela na evropskim
tržištima odgovarajuće mesto. Carska Rusija izvozila je drvo najviše
u neobrađenom stanju, ma da je izvozila i obrađeno i poluobradeno
drvo, ali u manjqij količini. Ova se pojava objašnjava političkim i ekonomskim
uzrocima, koji su postojali u predratnoj Rusiji. Iz predratnih
statističkih podataka vidimo, da je najveći deo izvoza činilo oblo drvo,
koje se izvozilo preko rusko-pruske granice u Nemačku, koja je bila
najvećim konsumentom ruskog sirovog drveta. Nemačka se koristila
povoljnim geografskim i političkim uslovima, koji su primorali Rusiju da
svake godine transportuje drvo u ogromnoj količini po Njemenu i Visli,
koje protiču teritorijom Nemačke. Na ušću tih reka nalaze se velike trgovačke
varoši, kao Königsberg i Danzig, čija je drvarska industrija mogla
da se razvije, zahvaljujući stalnom priticanju sirovina. Bez preterivanja
može se kazati, da su se Königsberg i Danzig razvili, zahvaljujući jedino
sirovinama dovezenim iz Rusije.


Pitanje o izvozu oblog drveta bilo je glavnim razlogom spora između
Nemačke i Rusije pri pretresu trgovinskog ugovora u 1904 godini.
Početkom Svetskog rata situacija se iz osnova promenila. Svetski rat
potpuno je prekinuo izvoz oblog drveta iz Rusije u Nemačku. Potonji
događaji, kako spoljašnji tako i unutrašnji, doveli su do radikalnih promena
zapadnih granica Rusije, usled čega je trgovina drvetom između
Sovjetske Rusije i Nemačke morala da ide sasvim drugim pravcem, jer
oblasti, koje su služile kao izvori sirovog drveta, sad se nalaze van teritorije
S. S. S. R.


Uzimazući u obzir sadašnje granice S. S. S. R., a takođe ekonomske
i političke uslove, jasno je, da izvoz drveta, a naročito oblog, određuju
politički, ekonomski i finansijski uzroci u pojedinim reonima SSSR.


U sadašnje doba izvoz drveta iz SSSR koncentrira se na sledećim
mestima: na Belom moru, na Finskoj granici, na Crnom moru, na zapadnoj
granici i na Dalekom Istoku.


Na Dalekom Istoku izvozi se samo oblo drvo, što je razumljivo,
uzimajući u obzir s jedne strane razviće drvarske industrije u tim oblastima,
a s druge strane veliku tražnju oblog drveta od strane Japana
i Kine.


Što se tiče Finske granice, otuda se izvozi drvo u oblom stanju
zbog lokalnih, geografskih i političkih uslova, koji se sastoje u tome, da
drvo posečeno na teritoriji SSSR ne može na drugi način da bude iskorišćeno,
sem u oblom stanju, zbog transporta, pa i naročite prodaje u
Finsku.


Na zapadnoj granici ekonomski uslovi analogni su predratnim. Oni
će postojati dotle, dok nacionalna drvarska industrija bude u mogućnosti
da iskorišćuje celokupan prirast, vršeći preradu na sopstvenim pilanama
i da sa razvićem transporta eksportira na bliža baltička pristaništa. Nu


558




ŠUMARSKI LIST 12/1935 str. 13     <-- 13 -->        PDF

povećana potražnja drveta u prvim poratnim godinama korisno je poslužila
mnoge eksportne države, koje su počele da produciraju veće količine
drveta za eksport, jer su prodajom tog drveta popunjavale prazne
državne kase, te na taj način suzbijale ekonomske i budžetske krize. Ali
takvo stanje nije dugo trajalo. Zahvaljujući disorijentiranosti, koja je
nastala prvih poratnih godina na drvnom tržištu usled otsustva Rusije,
eksportne države lako su prolazile nalazeći kupce za svoje drvo.


Ali od momenta kada je Rusija počela iznositi veće količine svog
drveta na Evropsko tržište, kod potražnje drveta primetila se tendencija
za smanjivanjem. Odmah se videla zasićenost Evropskog tržišta, što je
dovelo do pada cena i smanjivanja izvoza za mnoge evropske eksportne
države, npr. Poljske za 47%, Finske za 28%, Švedske za 18%:, Austrije,
Čehoslovačke, Rumunije i Jugoslavije i t. d. Povećanje izvoza Rusije
izazvalo je veliku paniku na evropskom tržištu. Njen izvoz ponovo zauzima
jedno od prvih mesta u Evropi, koji je 1926-7 i do septembra 1928
godine stigao granicu od 40% predratnog izvoza, uzimajući u obzir samo
sadašnju teritoriju S. S. S. R., a 1929 godine dostigao je praktički predratni
izvoz.


Takva je situacija zadala dosta brige svima evropskim državama,
a naročito severnim, čija je egzistencija zasnovana specijalno na bogastvu
šuma. Više puta su ove države tražile od pretstavnika Društva
Naroda da se pitanje o eksportu drveta prouči od strane ekonomske
sekcije Društva Naroda. Osobito Ministar Spoljnih poslova Finske, čiji
je izvoz drveta iznosio 50% više od celokupnog izvoza, tražio je od
Društva Naroda da se ovo pitanje o eksportu što brže prouči.


Na intervenciju severnih i drugih država Društvo Naroda odazvalo
se tome traženju, a kao rezultat toga bio je sazvan internacionalni kongres
u Parizu 1929 godine i u Zenevi 1932 godine, na kojima je istaknut
ceo niz važnijih pitanja za suzbijanje krize u industriji i trgovini drvetom.


Države centralne Evrope radi zaštite nacionalne proizvodnje drveta
bile su prinuđene da zatvaraju granice za uvoz drveta iz drugih
država. Tako je došlo do zatvaranja granice između Poljske i Nemačke
krajem 1930 godine, za uvoz drveta iz Poljske. Iste godine Francuska
zabranjuje uvoz drveta poreklom iz Sovjetske Rusije, a počev od avgusta
1931 godine Francuska je kontigentirala uvoz drveta, ma kakvog
porekla.


Između Čehoslovačke i Mađarske došlo je do sporazuma, posle
konflikta, odnosno carine na drvo, koje se uvozi u Mađarsku.


Jedna mera za poboljšanje konjunkture na evropskom tržištu nastala
je stvaranjem opštih uslova za prodaju drveta pojedinim državama.
Osobito je aktuelnim postalo pitanje o kontaktu u radu između sopstvenika
šuma, šumskih preduzeća i industrijalaca. U vezi s ovim za poslednje
vreme je održan čitav niz konferencija i konvencionih pregovora.


Osobitu pažnju zaslužuju pregovori između industrijalaca drveta
Jugoslavije i Rumunije. Kao rezultat toga bio je organizovan sindikat
»Union Bois«, jedna organizacija za prodaju drveta na Mađarskom tržištu
između Poljske, Rumunije i Jugoslavije. Takođe zaslužuju pažnjupregovori u Čehoslovačkoj između pretstavnika šumskih gazdinstva i
industrijalaca drveta, koji su zahtevali ujedinjenja većih preduzeća radi
regulisanja cena i prodaje drveta, kao i prinudno regulisanje (putem


557




ŠUMARSKI LIST 12/1935 str. 12     <-- 12 -->        PDF

Ova se razlika u brojnoj količini potrošnje drveta na 1 stanovnika
u pojedinim evropskim zemljama objašnjava nizom prirodnih i ekonomskih
uzroka, između kojih dolaze u obzir s jedne strane: količina šuma u
državi, povoljnost i lakoća eksploatacije šuma, transport oborenog drveta,
pa i kulturni nivo stanovništva; s druge strane: klimatski uslovi,
pa i prisustvo drugih materija za gorivo.


Gore smo konstatovali, da celokupna svetska proizvodnja iznosi
1 „660,000.000 kub. m. Od ove količine veći deo (gotovo 93%) troši se u
unutrašnjosti pojedinih kontinenata, gde se eksploatišu šume, a samo 7%
ide u međunarodni trgovinski obrt, što bi vredilo u novcu 1 „300,000.000
zlatnih rubalja. Više od polovine ove količine, t. j . međunarodnog trgovinskog
obrta drveta, pripada evropskom tržištu drveta.


Glavna masa ovog obrta, gotovo 60%, pripada sledećim eksportnim
državama Evrope:


Švedska 24,000.000 kub. m.


S. S. S. R. 12,000.000 „ „
Finska 9,000.000 „ „
Norveška 3,900.000 „ „
Između država, koje uvoze drvo, glavno mesto zauzimaju sledeće
države:


Engleska 19,980.000 kub. m.


Nemačka 15,900.000 „


Francuska 6,120.000 „


Holandija 5,460.000 „


Belgija 3,150.000 „


Italija 4,020.000 „


Ovi su prosečni podaci, naravno, približni, ali oni daju veoma jasnu
sliku relativnog značenja za pojedine Evropske države, koje učestvuju
u međunarodnoj trgovini drvetom.


Osnovni faktor za kretanje drveta je izobilje šuma na jednom
mestu i njihov nedostatak na drugom. Zato i kretanje drveta u međunarodnoj
trgovini Evrope ide sa severo-istoka na jugo-zapad, jer sever-
ne, istočne i neke centralne države Evrope imaju mnogo više šuma, no
ostale.


III. Faktori, koji su uticali na razvitak trgovine posle svetskog rata
Već je u sredini 19 stoleća drvo počelo da nalazi široku primenu
u čitavom nizu grana industrije i trgovine. Čim se proširila primena
drveta, naravno počela se povećavati i njegova potražnja. Ali je zapaženo,
da se povećanje potražnje drveta povećalo sa razvićem drvarske
industrije, a naročito industrije papira za poslednjih pedeset godina pre
svetskog rata. Mnogo je veća potražnja drveta nastala posle svetskog
rata. Svima je poznato, da je Svetski rat učinio velike štete narodima.
Mnoga su mesta i komunikaciona srestva bila ili potpuno uništena ili
delimično srušena ili jako oštećena. Za podizanje uništenih i srušenih,
kao i rekonstrukciju ratom oštećenih mesta i komunikacionih srestava
bila je potrebna velika količina drveta. Za građenje novih železnica, mostova,
zgrada i t. d., kao i za hemijsku preradu drveta, koja je posle
rata dosta napredovala, takođe se tražila ogromna količina drveta. Ova


556




ŠUMARSKI LIST 12/1935 str. 11     <-- 11 -->        PDF

U rezbarstvu i finom slikarstvu drvo ima veliku primenu. Zahvaljujući
svojim prirodnim osobinama daje se ono lako glačati, crtati, rezati,
doterati u fine slikarske forme, kako su radili genijalni, talentni rezbari
iz doba Preporodaja.


Dalje drvene kocke služe i danas za kaldrmisanje ulica velikih
varoši.
Mostovi i brodovi sve do XIX veka prvenstveno su bili građeni od
drveta, ma da se sada osnove brodova prave od čelika i gvozda.
Prvi aeroplani bili su sagrađeni od drveta, pa i danas se vrlo često
pojedini delovi grade od njega.
Za osnovne i glavne delove svih muzičkih predmeta upotrebljava
se rezonans-drvo.
Počev od XIX veka drvo je postalo sirovina za proizvodnju hartije,
upotreba koje raste sa razvićem kulture i porastom pismenosti.


Do sada drveni pragovi jesu osnova svih železnica sveta.


Čitav niz proizvoda, smola, kolofonijum, terpentin i t. d., koje dobijamo
od hemijske prerade drveta, pored toga što imaju veliko industrijsko
i tehničko značenje, igraju i veliku ulogu u svetskoj trgovini.


Iz drveta se izrađuju delovi automobila, tramvaja i vagona i t. d.


Na kraju iz drveta se izrađuju mrtvački sanduci, u kojim se ljudi
spuštaju u zemlju, posle prodenog životnog puta.


Zato nije čudo, što čovečanstvo ima naročit interes, osobito sada,
da sačuva izvore ovog univerzalnog materijala, da sazna svoj šumski
kapital i njegov prinos u procentima, da bi moglo trošiti samo kamate,
ne dirajući i ne trošeći osnovni kapital, što u osnovi traži i racionalno
gazdovanje sa šumama, pa i briga za buduća pokoljenja.


II. Svetski obrt drveta
Prema statističkim podacima Sparhawk´a svetska proizvodnja drveta
za jednu godinu iznosi približno 1 „660,000.000 kubnih metara. Od
ove količine Evropi pripada oko 482,000.000 kubnih metara, t. j . 30,2%
svetske produkcije.


Prosečno količina produkcije na jednog stanovnika u Evropi iznosi
oko 1,55 kubnih metara, što je za jednu trećinu više, no prosecna potrošnja,
koja je približno jednaka jednom kubnom metru. Nu prosecna
potrošnja na jednog stanovnika pojedinih Evropskih država varira prema
prosečnoj količini potrošnje ćele Evrope. Kod severnih država ona je
relativno visoka, a kod centralnih i južnih relativno mala, što prikazuje


sledeći pregled:
Države Kol čine % građevnog i
S. S. S. P. (bez
Einska
Švedska
Norveška
Nemačka
Francuska
Engleska
Holandija
Belgija
Kavkaza)
,
1,98 kub.
8,97 „
3,87
3,54
0,87
0,86
0,47
0,58
0,75
y
?
y
i
y
y
y
m.
» i
..
yy
..
iy
yy
..
»y
rezanog drveta
54,5
60,6
51,1
52,0
66,0
96,0
39,0
84,0
68,0


555




ŠUMARSKI LIST 12/1935 str. 10     <-- 10 -->        PDF

Priložene slike 1 i 2 prikazuju jakost obrštenja, slika 3 situaciju
samoga mjesta, dok slika 4 daje grafički prikaz dotične navale gubarove.
Krivulja predočuje dnevnu temperaturu, mjerenu u 7 h ujutro. Vertikale
ria krivulji označuju količinu kiše u mm kroz 24 sata. Podatke mi je
ustupio sa svoje meteorološke stanice učitelj g. M. Koljatić u Praznicama.
Vidi se, kako kiše u pravilu utječu na sniženje temperature. Kiše u maju
1933 bile su po gubara pogibeljne, jer je i temperatura osjetljivo pala.


G. 1932, kraj mnogo hrane, kalosome nestaje prije nego gubara, g. 1933,
kraj pomanjkanja hrane, kolosoma oteže sa odlaskom u podzemlje.
Résumé. L´ auteur décrit — comme un cas tres exceptionnel — . apparition, en
masse, de la Lymantria dispar sur le maquis de . île de Brae (Dalmatie) dans les années de
1932, 1933, 1931 et son extermination d´ une part par les pluies printanieres et d´ autre
par Callosoma syccophanta.


Inž. I. D. ISAJEV (SKOPLJE):


EKSPORT RUSKOG DRVETA I NJEGOV
UTICAJ NA EVROPSKO TRŽIŠTE 1920-1930


(EXPORTATION DU BOIS RUSSE ET SON INFLUENCE SUR
LE MARCHÉ EUROPÉEN EN 1920—1930)


I. Uloga drveta u narodnoj privredi
Drvo je glavni proizvod šuma. Ono je od vajkada služilo i danas
služi za podmirenje ljudskih potreba, i kao sirovina za izradu raznovrsnih
izrađevina iz drveta i kao materijal za gorivo. I ako je sa razvi


ćem kulture, napretkom tehnike, hernije i drugih nauka čovečanstvo
dobilo čitav niz građevnog materijala (armirani beton, gvožde, čelik) i
surogate za gorivo (kameni ugalj, petroleum), značaj se drveta ni malo
nije smanjio, već raste iz godine u godinu.


Drvo je kao građevni materijal toliko dobrog kvaliteta, da ne može
biti istisnuto iz građevinstva, ali i zamena njegova drugim materijalom
jedva je praktički moguća, jer drvo, pored lakoće obrađivanja imadobru čvrstoću, dobru trajnost, koju možemo još povećati raznim mehaničkim
i hemijskim metodama.


Drvo kao materijal za pakovanje do sada nije zamenljivo, mada
je u pojedinim slučajevima debela daska bila nezgodna, ali sad je na
njeno mesto došla šperplatna.


Drvo kao sirovina dominira nad svima drugim vrstama sirovina u
stolarskom poslu i nema ni jedne kuće, gde se ne može naći više ili
manje predmeta izrađenih od drveta.


554