DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu



ŠUMARSKI LIST 11/1935 str. 14     <-- 14 -->        PDF

Konačno i sigurno poznavanje praktične vrijednosti svih tih vrsta
dobićemo tek onda, kad se izvrše komparativni pokusi u kabinetu i u
prirodi i ispitaju sve odlike odnosno mane> toga drveća.


Prvu vijest o postojanju neke naročite konifere u graničnim krajevima
ondašnje kneževine Srbije nalazimo u izvještaju beogradskog botaničara
profesora Josipa P a n č i ć a. U svojoj knjizi »Flora kneževine
Srbije« izdanoj u Beogradu 1874 god. pozna on za te krajeve samo
običnu smreku i jelu, te neke borove, dok »omoriku« još ne spominje.
God. 1876 nakon istraživanja užičkog kraja (Zlatibor, Zaovina, Rastište,
Crvena Stijena) navodi on taj svoj nalaz1 i kasnije, 1884 god., u »Dodatak
flori kneževine Srbije« popunjava rod Pinus novom vrstom »Pinus
omorica«. Tu navodi uz opis i njena nalazišta i predviđa mogućnost njezinog
rasprostranjenja i u susjednim zemljama, dakle u Bosni, Crnoj
Gori i Albaniji. Iza toga slijede u literaturi veći ili manji referati,2 koji
u glavnom nastoje osvijetliti sistematski položaj i srodnost »omorike« sa
ostalim onda poznatim vrstama smreka.


Najiscrpnije djelo, koje nam osvjetljava Pančićevu omoriku, ali i
to u glavnom samo s čisto botaničke strane, jest bez svake sumnje monografija
R. v. Wettstein a pisana 1890 god.3 Njegova anatomska,
organografska, fitogeografska i ekološka proučavanja u samim staništima
»omorike« na Igrišniku kod Srebrenice daju nam siguran oslonac,
s koga treba da »omoriku« dalje istražujemo.


Istovremeno nalazimo i u našim stručnim časopisima botaničke
bilješke o Pančićevoj omorici i o njenim nalazištima. Tako imamo u
»Šumarskom Listu« — u godištima 1892 i 1893 (Milan Obradović Ličanin),
1897 (Fran Kersterčanek) i 1899 (Drag. Hire) — botaničke opise
toga za naše krajeve »veoma značajnog« drveta.


Prvo djelo u našoj, a može se gotovo reći i u stranoj literaturi
(izuzev Wilkomma), koje se naročito bavi proučavanjem važnosti omorike
za šumarstvo, jest rad šumarnika K a r o 1 .-..1 Podaci i izmjere,
koje je vršio i sakupio na samom nalazištu omorike u okolici Višegrada,
veoma su instruktivni, ali još nedovoljni da se o njoj stvori bilo kakav
konačan, pozitivan ili negativan, zaključak. Njegov pak zaključak, koga
on izvodi na temelju Wiesnerovih teorija o uživanju svjetla, da Pančićeva
omorika izumire, suviše je smion i zapravo je samo nedovoljno
proučena hipoteza.


1 J. Pančić : Eine neue Conifere in den Östlichen Alpen, Beograd 1876.


- Boll e C. Sitzungsber. d. bot. Ver. Brandenburg 1876. — Willkom m M.:
Ein neuer Nadelholzbaum Europas (Centralblatt für das gesammte Forstwesen 1877).
— Purkyn e E.: Eine asiatische Conifere in den Balkanländern (Öster. Monatschrift
f. Forstwessen, September 1877). Braun A., Ascherson, Reichenbach,
Stein itd.
3 Die Omorika-Fichte. Eine monographische Studie, Sitzungsbericht der k. Akademie
d. Wissenkch., Wien Bd XCIX, Abt. I., December 1890.
4 Karolyi : Ima li Picea Omorica Panč. šumsko-gospodarstveno značenjebudućnost? Šum. list 1921, str. 99.


494