DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 7/1935 str. 25 <-- 25 --> PDF |
kome se može prepoznati indirektno volja sopstvenikova, da je zemljište određeno pošumljenju. Dotle ono nije primilo objektivan karakter šumskog zemljišta u smislu zakona, te je sopstvenik u mogućnosti da svoju volju izmeni vidno na zemljištu, a da ne prekrši § 6 Z. o š. Pod ovo pitanje spadaju i sva ona zemljišta, koja će se bez volje sopstvenika ili protiv nje — prirodnim putem pošumiti (naletom semena, izbijanjem korenja etc.), te time dobiti vegetacioni oblik šume, kao i sva ona zemljišta, koja će kakvim kalamitetom (na pr. poplavom, nanosom šljunka, odronjavanjem stena, spuštanjem popuzina etc.) dobiti značaj apsolutnog šumskog tla. O prvom smo slučaju pobliže govorili već u razlaganjima o pojmu »šume« i videli, da ta zemljišta postaju šumska, čim na njima nastane vidan oblik šumske vegetacije. U drugom slučaju stvar je sama po sebi razumljiva, kad se dobro poljoprivredno zemljište kalamitetom pretvori u slabo stanište apsolutnog šumskog tla. Na kraju dolaze pro futuro pod pojam šumskog zemljišta i sve one površine, koje će vlast zvanično opredeliti kao »šumske«. To će se vršiti običnim administrativnim postupkom za ustanovljenje stvarnoga stanja, rešenjima, u sporovima presudom ili odlukama komisije po §-u 94 Z. o š. Izgubiti se može karakter šumskog zemljišta u smislu zakona samo na osnovu odobrenja vlasti predviđenog u §-u 7 Z. o š. tj. putem dozvole za krčenje u svrhu pretvaranja zemljišta u drugu vrst kulture. Kao iznimni slučajevi mogući su još i takvi, da šumsko zemljište kakvim geološkim ili klimatskim dejstvom postane neplodno. To se može desiti na pr. jačim odronjavanjem, rušenjem stena (brdo Dobrač) ili jakim zabarivanjem etc. U takvom slučaju biće po našem mišljenju dovoljan administrativni postupak za ustanovljenje činjeničkog stanja, jer je zemljište bez uticaja ljudskog i de facto izgubilo karakter šumskog zemljišta, te logički ne može ni de jure ostati šumsko. 3.) Karakter šumskog zemljišta u smislu zakona nose i sve površine »apsolutnog šumskog tla«. Definiciju za apsolutno šumsko tlo je zakonodavac kodificirao u §-u 8 Z. o §., premda pojam šume nije definisao. U svoje vreme predložio je uvrštenje toga pojma u zakon prof. dr. Dok a Jovanovi ć (Preporod, Beograd, 1922, br. 106). Zakonska definicija donosi sve dobre i slabe osobine takve kodifikacije. Ona glasi: »Apsolutno je šumsko zemljište u smislu ovoga zakona ono, koje nije trajno sposobno za drugu vrstu kulture osim za uzgoj šume, s obzirom na položaj, konfiguraciju, te fizički i hemijski sastav.« Obeležja su dakle apsolutnog šumskog zemljišta: 1) da oni nije trajno sposobno za drugu vrstu kulture, osim za uzgoj šume, 2) da ova nesposobnost izvire iz: a) nezgodnog položaja, b) nezgodne konfiguracije tla, c) nepovoljnog fizikalnog oblika i sastava, d) iz neprikladnog hemijskog sastava. Prvo je dakle i glavno obeležje apsolutnog šumskog tla nesposobnost za drugu vrstu kulture, osim za uzgoj šume. Ova nesposobnost ne mora biti takve prirode, da se uopšte ne bi mogla vršiti druga vrsta kulture na tom zemljištu, samo ona ne srne da se može trajn o vršiti. Stoga je na pr. kraško zemljište, i kad je pokriveno humusom, ipak apsolutno šumsko, kadgod postoji opasnost, da ga drugom kulturom zemlje nestane i da dođe na videlo goli krš. 331 |