DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 7/1935 str. 17 <-- 17 --> PDF |
Bitni kriteriji ove definicije su dakle po našem mišljenju za zakonski pojam samo: 1.) oveće zemljište, 2.) obraslo drvećem, i 3.) da je drveće divlje. Ovu na prvi pogled uočljivu formu »šume«, bez obzira na njen ekonomski cilj i bez obzira na pitanje, da li je ponikla sama ili dejstvom ljudi, nazvaćemo prosto: vegetacioni oblik, prirodan oblik, biljno-biološki oblik ili samo biološki oblik šume. Za nas je relevantna za sada samo karakteristična spoljna forma šume u suprotnosti sa ostalim vrstama zemaljske vegetacije i ostalim načinima obrade zemlje sa strane čoveka, kao što su na pr. polja, njive, pašnjaci, pa i stepi, savane, džungle i slično.3 U zakonski pojam šume ulazi prema tome šumsko zemljište sa žilama drveća (korenjem) i sva sastojina šumskog drveća sa krošnjom (granama j vrhom), te celokupnim zračnim prostorom, u koji se prostire. Sva prirodna zajednica stabala, biljnih organizama, koje zovemo1 šumskim drvećem, na izvesnome tlu, gde ista niču, rastu, razvijaju se i oplodavaju, te ugibaju po prirodnim zakonima, pod uticajem ljudskim ili bez njega, pretstavlja prema tome suštinu ovoga pojma, koji je zakonodavac imao pred očima, kad govori o šumi. Pod taj zakonski pojam šume spada dakle neminovno i šumsko zemljište i to sa sastojinom zajedno, prema tome u suprotnosti sa pojmom samog šumskog zemljišta, tj. zemljišta bez sastojina (§§ 8 i 11 Z. o š.). Stoga i u smislu Zakona ne može biti »šume« bez zemljišta. Ovo može u smislu zakona biti samo sastojina, što proizlazi iz tekstova citiranih paragrafa, a naročito iz stilizacije § 11 Z. o š. Na isti način navodi se u Zakonu o ograničavanju državnih šuma u Srbiji od 27. III. 1930. konstatacija: »Šuma, u koliko nije što drugo kazano, znači i zemljište«. Mestimice moglo bi se pomisliti, da zakonodavac pod pojmom šume zamišlja i samu sastojinu, kao na pr. u §-u 28 (deo II, z. o š.), u kome se zabranjuje takvo eksploatisanje sopstvene šume, po kome se izlaže štetnom uticaju susedna »šuma«, a ne samo sastojina. Istina, da se u prvom redu šteti od vetra sastojina, ali po daljim posledicama dolazi u opasnost svakako i šumsko zemljište. Prema rečenome je obični vegetacioni oblik šume sa zemljištem i sastojinom tako presudne važnosti za zakonski pojam »šume«, da možemo reći, da gdegod naiđemo u državi na takav vegetacioni oblik šumskog drveća, postoji a priori pretpostavka, da je to »šuma« u smislu Zakona o šumama, te da isti potpada pod nadležnost toga zakona. Da ova zakonska pretpostavka stvarno postoji, videćemo iz daljih razmatranja. Za sada imamo da zapamtimo ovu osnovnu konstataciju, da ima svaka vegetaciona forma šume u prirodi za sebe zakonsku presump 3 Suprotno tome upotrebljavaju Ugrenovi ć (Zakoni i propisi, Zagreb, 1930.) i Mađarevi ć (Naše šume, Zagreb, 1931. »Pojam šume«) u raspravama šume reč »biološka« šuma samo za netaknute šume ili prašume, dakle sasvim u smislu biljne biologije. U cilju, da što jasnije dođemo do zakonskog, pravnog pojma šume, napustili smo donekle ovaj termin i modificirali ga u toliko, da se u našem smislu nećemo služiti recima »biološka šuma«, već samo »biološkim oblikom«, ili »biološkom formom« šume, što je i filološki nešto drugo. 303 |