DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 7/1935 str. 13 <-- 13 --> PDF |
U tumaču dr. B a 1 e n — dr. S a g a d i n (Izdanje Ministarstva šuma i rudnika, 1930. god. str. 9) tvrdi se, da je razlog u tome, »što je pojam šume u glavnome, bar za svrhe zakonodavca, poznat i dovoljno određen, te se može kao takav pretpostaviti.« Iz daljnjih razlaganja videće se, da je pojam šume u komegod smislu ipak toliko složen po sadržini, da nije na odmet, da se o njemu intenzivnije raspravlja, te da bi bilo za zakon ipak od izvesne koristi, da je doneo ma i najjednostavniju definiciju o njemu u svojim kodifikovanim odredbama. Slažemo se ali u drugom razlogu navedenom na označenom mestu, da naime »definicija toga pojma nije1 laka«. Neodređenost pojma šume pravi teškoće ne samo zakonodavcu, već i nacionalnom ekonomu, šumarskom stručnjaku, pa čak i statističaru, koji sa njim operiše ipak samo formalno (VI. W o y t i n s k i, »Die Welt in Zahlen«, III. pag. 222.) Teškoća leži naročito u tome, da pored neodređenih formi šuma u prirodi nalazimo i mnogo pomešanih i prelaznih tipova, tako na pr. šume, koje prelaze u trstike, u šikare, u pašnjake i slično. Ova stvarnost je uzrok, da je vrlo teško savršeno i po obimu određeno definisati pojam šume, naročito za potrebe zakona. S toga može zapravo ovo biti i ozbiljan razlog tome, da se uopšte odustane od kodifikacije toga pojma. Naravno se onda, u logičkoj konsekvenciji, dade teško razumeti, kako se nasuprot tome mogla zadržati u istom zakonu kodifikacija pojma »apsolutnog šumskog zemljišta« (§ 8 Z. o š.), koji je pojam posve stručan, te se dade još teže potpuno i tačno definisati. Prof. dr. Ugrenovi ć u svojim Motivima k nacrtu Zakona o šumama J. Š. U. (Ljubljana, 1923, pag. 16) kaže, da je bezuslovno ispravno i potrebno, da u zakon o šumama ude na prvome mestu definicija »pojma šume«. Ova konstatacija je pored svih teškoća zadatka po našem mišljenju na svome mestu. Jasan i određen pojam šume u smislu zakona je u toliko potrebniji, što svaki zakon treba da ima svoj utvrđen i određen objekat, na koji se odnosi, naročito Zakon o šumama, kome baš pojam šume daje supstrat njegovom primenjivanju. Odmah u početku u §-u 1. (Šume, na koje se ima ovaj zakon primeniti...) i § 5. (Odredbe ovoga dela primenit će se na sve šume ...) zakon tako odlučno operiše sa pojmom šume, da mora svaka neizvesnost u tome pogledu naneti osetljivu štetu jednoobraznoj primeni zakona, šumskom i narodnom gospodarstvu i uopšte pravnom poretku. Wirtenberski zakon o šumama od 8. IX. 1879/1902. i nekolicina nemačkih zakona sadrži definiciju »šume«, odnosno »šumskog zemljišta«. Od ranijih zakona o šumama, koji su bili na snazi na teritoriji Jugoslavije, de fakto ni u jednom nije bio pojam šume kodifikovan, što je praksa u toku godina osetila ipak kao izvesan nedostatak. U našem jeziku raspolažemo već sa nekoliko opširnih rasprava o pojmu šume. Među njima najistaknutije su: Borošićev a (Šumarski list, Zagreb, 1901. god.), Ugrenovićev a (Osnovica Zakona o šumama, Ljubljana 1923. god.), Mađarevićev a (Naše šume, Zagreb, 1932. god.) i Ugrenovićeva (Zakon i propisi o šumama i pilanama, Zagreb, 1930. god.). 299 |