DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 6/1935 str. 49 <-- 49 --> PDF |
taka, koji se u tom pa i većem obimu javljaju i kod drugih poratnih zakona, a može ih shvatiti samo onaj ko je izbliza pratio sve poteškoće nastale oko ovog zakona. Zakonska osnova sastavljena po g. Zoričiću, prihvaćena je po Središnjoj upravi lovačkih saveza i poslata zainteresovanim resorima i korporacijama. Tim povodom pojavilo se toliko različitih želja, sugestija, molbi i zahteva, da je bilo veoma teško jzaći im u susret a da se ne poljulja i sam temelj, na kojem je bio izgrađen ovaj zakonski projekat. Nadležno ministarstvo moralo je međutim voditi iračuna o tim primctbama, ako je .uopšte htelo da projekat postane zakonom. Udovoljavajući u granicama mogućnosti pojedinim zahtevima unošene su u zakon izmene, koje su ponekad išle na štetu harmonje celine. Izmene su dolazile po više puta ´i s više strana; kod zgrade je menjana ne samo fasada nego i unutrašnja podela, pa nije nikako čudo, što se prilikom mnogobrojnih izmena dogodilo, da se kod ispravke nekog paragrafa nije povelo dovoljno računa da se ispravke provedu i u pređašnjim paragrafima. Otud nemila pojava da su se u zakonu pojavili izvesni nedostaci, nepotpunosti i nejasnoće, o čemu će trebati voditi računa kod noveliranja ovog zakona. Jedan od najnepovoljnijih momenata po sam zakon sastojao se u zahtevu nadležnih faktora, da se stvori neka vrsta okvirnog zakona, kod kojega će detaljne zakonske odredbe doneti pojedina samoupravna tcla za svoja područja. Usled ovog zahteva morala se izmeniti cela struktura ovog zakonskog projekta, ali je ta odredba bila i glavni uzrok docnije zabune nastale oko toga zakona. U § 113 uncta je odredba, ptj kojoj je trebalo da zakon stupi na snagu u pojedinoj banovina jednovremeno s banovinskom uredbom, a banovinske uredbe po Ustavu mogla su doneti Bano vinsk a Veća . Oni koji su uneli u Zakon o lovu tu odredbu sigurno su verovali da će Banovinska Veća biti u najkraćem vremenu obrazovana, ali njih, kako znamo, nema još ni danas. Zbog te zakonske odredbe nastao je filius ante patrcm: nije bilo nadležnog tela koje bi sprovelo zakon u pojedinim banovinama i zakon nije mogao stupiti na snagu. Istom u Fin a n si jskom zakonu za 1934/35 doneto je ovlašćenje da pomenute uredbe m es to Banovinskih Veća donesu Bansk a Veća , koja već postoje. Tako je dana mogućnost da taj zakon konačno stupi na snagu i u nekim banovinama (savska, dravska, dunavska i primorska), to je već i učinjeno donosom banovinskih uredaba. Ovaj letimični prikaz prokazuje poteškoće nastale u vezi s donosom ovog važnog zakona, a poteškoće ne će biti manje ni kod sprovođenja u život novog Zakona o lovu, jer sadrži veći broj sasvim novih odredaba, koje su dotle kod nas bile ne poznate te su jecipirane iz savremenih evropskih Zakana o lovu. Zbog toga moramo biti neobično zahvalni gospodinu Zoričiću, što je svoj´ Tumač izdao ovako brzo. Tumač Zakona o lovu s ovom brzinom publiktovanja dolazi u najbolje vreme. Ta knjiga dolazi kao skupocen priručnik u prvom redu onima koji su pozvani da utru put za prelaz od propisa starih zakona ka novom sistemu, a to su sreska načelstva sa svojim stručnim šumarskim referentima. Oni će često biti u nedoumici, kako da postupe u raznim komplikovanim slučajevima, a naročito onde, gde su zakonske odredbe složene ili nejasne. Ovaj Tumač g. Zoričića ima veliku praktičnu vrednost, što iznosi mnoge slučajeve iz prakse koji su se pojavljivali ili se mogu pojaviti, pa će tako pomoći da se zauzme pravilno stanovište. Pored organa upravne vlasti knjiga će dobro doći i svima ostalima, koji imaju ma kakog dodira s domenom ovog zakona; to su sudije, advokati, sopstvenici i za kupnici lovišta, lovci, šumari, člartovi sudova za naknadu štete itd. Knjiga kao takova ne treba preporuke; ime gospodina Zoričića je najbolje jamstvo da je ovaj Tumač na dostojnoj visini. Kao malo ko u državi pisac je pozvan da dade Tumač zakonu, za koji je fon pružio i osnov´icu. Dugogodišnji lovac i lovački 283 |