DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 6/1935 str. 38 <-- 38 --> PDF |
3. Reljef terena, na kome se vrši klupiranje. Kod ravnog terena radnik se brže kreće od stabla do stabla, nego kod terena manje ili više nagnutog i ispresecanog. 4. Vremenske prilike isto tako utiču na brzinu rada. Po kišovitom vremenu, po snegu, manje se uradi nego po lepom vremenu. 5. Vrste drveća u sastojini. Ako se vrši klupiranje mešovite sastojine od na pr. tri ili više vrsti drveta, onda će za takvo klupiranje biti potrebno više vremena, nego u slučaju da klupiramo neku čistu sastojinu. U ovom drugom slučaju, biće dovoljno,. da radnik, koji klupira, izgovara samo promere, t. j . očitava samo pr.ečnicu, dok je u prvom slučaju potrebno da pored prsnog promera, saopšti i svaku pojedinu vrstu drveća. 6. Broj prečnica, koje rade za jedan manual. Ako jedna osoba vodi manual i u njega upisuje rezultate klupiranja, ona može u takvom slučaju da prima podatke od jedne, dve, tri ili više prečnica. Ako jedna prečnica pod konkretnim okolnostima, za jedan sat rada saopšti na pr. 500 prsnih promera, onda će dve prečnice da saopšte dvostruko više, t. j . 1000 prsnih promera, ali tri prečnice obično neće dati trostruki broj promera, nego nešto manje (1200—1300). 7. Način klupiranja po debljini stabala. Ako klupiramo samo stabla od 30 cm prsnog promera pa na više, biće nam manje vremena potrebno, nego ako klupiramo sva stabla od 10 ili 20 cm prsnog promera pa na dalje. Ovakvi podatci mogli bi se dobiti kombinacijom iskustva iz prakse i pažljivim eksperimentisanjima. Na sličan način došlo bi se i do svih ostalih podataka, koji bi služili za izradu jedne pouzdane šumarske analize cena. Korist od jedne ovakve analize bila bi U našoj praksi od vrlo velike važnosti, bilo kod izrade predračuna za razne radove, ili kod ocene racionalnosti i rentabiliteta, pa i samoga kontrolisanja uspeha u radu. Ing. Jovan Stanimirović. BRITANSKO DRVNO TRŽIŠTE. Od svih evropskih drvnih tržišta najvažnije je britansko, jer Vel. Britanija troši oko 50% sveukupnog evropskog mekanog rezanog drva. Površina šuma u Vel. Britaniji iznosi tek oko 4% ukupne površine, pa je Vel. Britanija upućena isključivo na uvoz drva iz inozemstva. U što troši Vel. Britanija toliko drva? U Engleskoj je građevna djelatnost vrlo velika. Britanska vlada, da bi smanjila nezaposlenost i da bi ublažila socijanu bijedu, poduzela je mnoge javne radove i donijela je u tu svrhu razne zakone. Zakon o stanovima, koji je prošle godine izglasan, propisuje točno, koliko osoba smije da obitava u pojedinoj prostoriji i omogućuje da i oni, koji imaju vrlo skromnu zaradu, mogu da dođu do pristojnog i higijenskog stana. Na taj je način podigla i građevnu djelatnost, a s njom i trgovinu drvom. Britansko drvno tržište kao glavno evropsko tržište važno je za sve evropske zemlje izvoznice drva i to izravno i neizravno. Izravno- su najviše zainteresirane: Finska, Švedska, Kanada, Rusija, Poljska, Litva i Estonija. Neizravno su zainteresirane osim spomenutih i sve ostale države izvoznice drva. Ako se britansko tržište prenatrpa, pasti će cijena. Ne proda li se roba i uz snižene cijene, pojavit će se na ostalim kontinentskim tržištima. Prekomjerne količine uzrokovat će i ovdje prenatrpanost, uslijed ove pad cijena, a ovo će imati odjeka kod produkcije, koja se ili mora nužno smanjiti ili mora sniziti produkcijske troškove, da bi mogla dalje raditi. Da vidimo, kako se razvijao uvoz mekanog rezanog drva tokom zadnjih triju, godina. < 272 |