DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 6/1935 str. 36 <-- 36 --> PDF |
c) Iz provedenih probnih ispitivanja o uplivima torzionih zaokreta na stabla četinjara i napred izloženih teoretskih razmatranja izlazi, da se pod uplivom torzije u blizini čvorova pojavljuju zone znatno pojačanog lokalnog tlačnog napona, smera nešto položitijeg od 45°. d) Smer pravaca nađenih reljefa nešto je položitiji od 45°. Reljefi su strmiji kod belog bora nego kod smrče. Smer pukotina u sloju kolofonija na probnom stablu smrče korespondira sa smerom reljefa nađenih na stablima smrče. e) Porast reljefa je u pojedinim godinama raznog intenziteta. Veća zona jesenjeg drva sa osobinama crljen-drva u vremenu porasta reljefa znači, da je u tim zonama kod stvaranja reljefa postojao pojačani tlačni napon. Iz premisa navedenih pod a do e može se sa velikom verojatnošću izvesti zaključak, da se razlozi postajanja nađenih interesantnih reljefa imaju tražiti u mehaničkom delovanju protusmernih vetrova, koji usled lokalnog smeštaja i prilika izazivaju torzione napone u stablima smrče i bora. Potrebno je pripomenuti, da svrha ovog sastavka nije bila definitivno objašnjenje postajanja opisanih reljefa, nego upoznavanje stručne javnosti s ovom interesantnom pojavom i pobuda za daljnji rad i ispitivanja u započetom pravcu. Izneo sam svoje mišljenje o postanku i uzrocima ovih pojava i želeo bih, da skrenem pažnju na to, koje faktore bi trebalo još detaljnije proučiti i kojim načinom. U prvom redu bilo bi potrebno detaljno posmatranje vetrova po smeru i intenzitetu na mestu, gde su nađeni reljefi, te neposredno proučavanje načina faktičnog dejstva vetra na stabla. U tu bi svrhu bilo potrebno podići, meteorološku stanicu na licu mesta i vršiti opažanja kroz nekoliko godina. Nadalje bi bilo potrebno, u vezi sa meteorološkim opažanjima, promatrati stvaranje krstova na većem broju stabala uz detaljnu mikroskopsku analizu. Poželjno bi bilo, da se i nekoliko živih stabala veštački podvrgne delovanju torzije uz istovremeno posmatranje porasta godova u stablima i u blizini čvorova. U svakom slučaju bilo bi potrebno, da se provedu i detaljna merenja tensometrima na živim stablima, veštački podvrgnutim torzionim uplivima, da bi se sa sigurnošću mogli ustanoviti naponi, koji faktično nastaju u zonama stabla između čvorova i u neposrednoj blizini čvorova. Završujući ovaj izveštaj molim gg. kolege, koji su sličnu pojavu eventualno zapazili, da me o tome obaveste. Résumé. En Bosnie occidentale dans les Alpes Dinariques, a une altitude de 1350 m, se trouve un peuplement mélangé, vierge d´épicéa (dominant) et de pin sylvestre, ou la majorité des futs de ces arbres ont leur bois couvert de reliefs (boursoufflures) ayant la forme de croix de St. André. Au croisement de ces croix se trouvent des bourgeons proventifs ou des restes de branches disparues par l´élagage naturel. L´auteur décrit ce phénomene encore inconnu et l´explique par l´action mécanique des vents dominants (N. et S.) opposés qui produiraient une torsion dans les deux sens. 270 |