DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu



ŠUMARSKI LIST 6/1935 str. 25     <-- 25 -->        PDF

Izgleda, da se pluto razvija na strukovima ondje,
gdje postoji borba između klimatskih faktora —
suše, insolacije i mrazeva. Na staništima drugog
kvaliteta plutnjak daje drvo, ali ne daje pluto.


Imajući pred očima, da plutnjak na svojim tipičnim staništima (u
Maroku, Alžiru, na Sardiniji) dolazi u nadmorskoj visini do 1200 m.,
sigurno je, da mi imamo obilno staništa za uzgajanje ove korisne vrste,
prije svega otok Mljet i analogna staništa.


Iz razloga, što se plutnjak istom u petoj godini odijeva plutom,
mlade su plutnjakove biljke prvih pet godina veoma osjetljive i protiv
zime i protiv suše. Istom kad prođe ovaj kritični momenat, možemo
s pravom očekivati, da će kulture i dalje napredovati. Prema tome je
rad u prvih pet godina od kardinalne važnosti za uzgajanje nasada
plutnjaka.


(Nastavit će se — A suivre.)


Ing. S. TREGUBOV (ZEMUN):


RELJEFNI KRSTOVI NA DEBLIMA ČETIN]ARA


(RELIEFS EN FORME DE CROIX SUR LES FUTS DES
CONIFERES)


Opis pojave.


Prošle godine u jeseni pratio sam na šumarsko-entomološkoj ekskurziji
po bosanskim šumama gg. profesore E. Hubaulta iz Nancya i


M. Gradojevića iz Beograda. Tom prigodom naišao sam u šumama preduzeća
Šipad, zahvaljujući upozorenju i ljubaznosti kolege g. Ing. Klemenčića,
na vrlo interesantnu pojavu naravno nastalih reljefno izbočenih
krstova na deblima nekih četinjara (suhareva bez kore, vidi slike 1, 2 i 3).
Ovu čudnu, u stručnim krugovima nepoznatu pojavu, našao sam
samo na jednom mestu u šumama Šipada u udaljenosti od cea 7 km
severno od planine Vitorog (nadmorska visina 1907 m), te cea 25 km
jugozapadno od Jajca. Nadmorska visina mesta, gde su nađena debla,
s reljefnim krstovima, iznosi cea 1.350 m.


Ovaj deo šume počinje na jednoj paljevini na sjevernoj padini brda,
proteže se istočno preko sedla na manji brežuljak s pogledom na planinu
Vitorog, jednom reci radi se o mestu jako izloženom vetrovima sa sviju
strana sem zapadne.


Teren na ovom mestu s geološke je strane gornja kreda (kao i ćeli
masiv), tipične kraške formacije. Pomenuti brežuljak je čisti krečnjak.
dok se je na sedlu i padini, te u pukotinama nakupilo humusa, na kome
se je razvila dotična šuma.


259