DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 4/1935 str. 33 <-- 33 --> PDF |
igra u planinarstvu važnu pozitivnu ulogu. Tako je planinarstvo i Dalmaciji do pred kratko vreme bilo skoro nepoznato. G. 1925 U jesen sakupila se šaka oduševljenih´ prijatelja pridode te zaključila, da se u Splitu osnuje podružnica Hrvatskog Planinarskog Društva »Mosor«, što se u martu 1926 g. i ostvarilo. Prve dve godine svog opstanka »Mosor« je tokar stvarao kadar planinara, što je pod onim uslovima bio težak posao. Ipak je društvo počelo da se razvija, uza sve nerazumevanje svoje okoline, dosta brzo. Naročito u god.1928. postiglo je velik razmah. Te godine daje bivši društveni pretsednik i ondašnji tajnik g. Albert Seitz ideju o priređivanju društvenog »šumarskog dana« u Mosor-planini, da se na taj način podigne mala šumska kultura kao pionir i preteča budućih raosorskih šuma. Uza sve to, što se u srednjem Primorju kroz dugi niz decenija vrši pošumljavanje krša sa strane države, ideja o pošumljavanju krša jedva postoji, te je ono bez tradicije, jer privatna inicijativa nije proradila u dovoljnoj meri. Razumljivo je stoga, da zamisao g. Seitza nije mogla lako da se prihvati, nailazeći među samim članstvom na prigovore »pa ne možemo mi da pošumimo Mosor«. U martu 1928 održao se prvi dan pošumljavanja u Mosor-planini, kod kojega je učestvovalo oko 300 lica: planinara, skauta, školske dece i seljačkog naroda. Seljak je došao za nadnicom, te da se naruga gospodi, koja su svojim fizičkim radom učestvovala kod sadnje biljki, dok on sam uništava poslednje ostatke autohtonih šuma. Dan pošumljavanja bio je senzacija za okolni svet, koji se u čudu pitao, ko je prisilio gospodu da sade. Ta je senzacija praćena velikim skepticizmom glede samog tehničkog uspeha rada, jer je zemljište plitko, iscrpljeno, izloženo žegama i ledovima na nadmorskoj visini od 900´ m. Sledeće godine priređen je šumarski dan u proleće i u jesen. Pošto izgleda, da jesenska sadnja na tom položaju bolje odgovara, to se od te godine dalje održava šumski dan redovito prve nedelje u novembru. Na ovom položaju nalazi se danas oko 60.000 uspelrh sadnica crnog bora na površini od 15 ha. Ovu kulturu, zvanu Sinovac, čuva krasan planinarski dom »Dom Kraljice Marije«, koji je »Mosor« podigao g. 1931. Oko doma, u negdašnjoj pustari šareni se cveće... Društvo ističe usku saradnju sreskih šumara u Splitu te razumevanje i svestranu potporu Šumarskog otseka Kr. Banske uprave kod izvođenja pošumljavanja. G. 1929 uređena je i otvorena krasna špilja Vraniača iza Klisa, zaslugom požrtvovnog Mosoraša g. R. Mikačića, a g. 1930 i 1931 pošumila se okolina ove špilje. »Mosor« ima svoju sekciju za unapređenje sela, koja naročito propagira uzgoj plemenitih voćaka na selu. G. 1934 društvo je sagradilo na Kamešnici planini u Bosni planinarsko sklonište, koje se naziva po zaslužnom pretsedniku »Sklonište profesora Giromctte«. Tamo je našla smučarska sekcija »Mosora« idealnih terena za smučanje. Društvo održava u Splitu stalna predavanja iz oblasti prirodnih nauka, te je g. 1934 priredilo i tri šumarska predavanja za svoje članstvo i ostalu publiku sa temom »značenje i važnost šume« te »Prš i njegovo pošumljavanje« u 2 dela. Prva tema opetovala se u dva mosorska sela. Veliko je područje i brojna su polja, na kojima ovo društvo radi svojim idealizmom i požrtvovnošću. Glavni njegov rad posvećen je unapređenju sela. Na svim poljima svoga rada ore tvrdu ledinu. U njegovim redovima ima intelektualnih radnika i vrlo velik broj poslovnih ljudi, no mladeži skoro i nema (znak današnjeg vremena). »Mosor« ne sustaje, njegovi se uspesi već zapažaju. Agilan član »Mosora« g. Dr. Stanger predložio je u emigrantskom društvu »Kras« u Splitu, da se u Mosor-planini odabere jedan vis i prozove Istarskom glavicom, te da se pošumi. U tu svrhu ograđena je glavica iznad samog Doma, suhozidom. U martu 1934 popela se četa članova »Krasa« i »Mosora« na Istarsku glavicu, da izvrši jedan kulturan i patriotski čin. U gustu maglu gubila se molitva: »Iz ovih sadnica neka se božjom voljom razvije visoka šuma. Od nje neka ima koristi narod poljički. U njenom svježern zelenilu svaki prijatelj mosorskih visova 155 |