DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 4/1935 str. 25 <-- 25 --> PDF |
Povlačenje privremene granične linije. Shodno H l Zakona o ograničavanju »Sud je dužan da šumu prethodno na terenu ispita i prouči, a zatim izdvoji i obeleži privremenom graničnom linijom, koja će bez obzira na privatnu svojinu obuhvatiti svu šumu, koju država smatra za svoju.« Pitanje je, da li je ovaj propis o povlačenju privremene granične linije praktičan. Ustanova suda za ograničavanje je dosta skupa, a osim toga u žurbi, s kojom se obično radi kod ovih sudova, nije moguće proučiti, kako treba, sve uslove iz § 11 Zakona i čl. 19 Pravilnika. To je ispravno shvatilo Ministarstvo šuma, i rudnika. Zato su obrazovane informativne komisije od dvojiee šumarskih stručnjaka, čiji je zadatak ispitivanje terena i obeležavanje u glavnim potezima linije, kuda bi trebala da prođe granica državne šume. Ali za sada odluke informativne komisije nemaju pravne moći i ne vezuju Sud za ograničavanje. Po mom mišljenju najpraktičnije bi bilo, da svaka šumska uprava na svom području, a uz pomoć dodeljene geodetske sekcije, omeđi svu šumu, koju država smatra za svoju, tu medu zatim da premeri i obznani narodu. Tek posle toga došao bi Sud za ograničavanje, koji bi razmotrio sve žalbe i izdvojio parcele po §§ 26, 24 i 17 Sadašnjeg Zakona o ograničavanju. Šef šumske uprave imao bi dužnost, da zastupa državu pred sudom za ograničavanje. Kod sadašnje organizacije rada privremenu graničnu liniju povlači sud. Tom prilikom šumar obično hoće da poligon ima što pravilniji oblik i da se sve apsolutno šumsko tlo ograniči kao državno. Pravnik međutim teži ponekad za tim, da bude što manje sporova i izdvajanja enklava. Taj poslednji cilj može biti postignut samo ako se granica jako lomi i krivuda, obilazeći seoske livade, što se protivi S 11 Zakona o ograničavanju. Pitanje planinskih livada u stočarskim je krajevima vrlo teško i složeno pitanje. Kao što je već pre napomenuto, zemljište je na ograncima planine Kopaonika apsolutno šumsko. Ljudi su sekli i palili šumu. da bi dobili livade. Dok je livada opkoljena šumom, ona je dobra, trava odlično raste. Čim nestane naokolo šume, trava svake godine sve slabije rodi. Livada se pretvara u mršavi pašnjak, stoka gazi po njemu, voda nosi zemlju i na kraju krajeva ostaje sam goli kamen. Privatne enklave u državnoj šumi jesu zlo, ali nužno zlo, pošto stočari bez livada ne mogu živeti. Međutim je u interesu i države i samih seljana, da se apsolutno šumsko tlo u blizini sela ograniči kao državno šumsko zemljište. Na primer veliki seoski pašnjak, kod sela Borčana, koji je ostao kao seosko vlasništvo, neće biti sigurno nikad pošumljen. Da je on ostao državni, mogla bi se svake godine izdvajati po jedna parcela za pošumljavanje. Seljaci za seoske ispuste plaćaju opštini utrinski prirez, koji iznosi na primer u opštini Šaljskoj po 5 dinara godišnje za sitnu stoku i 8—10 dinara za krupnu. A taksa za popašu na državnom zemljištu iznosi 0,50—3 dinara godišnje. Razumljivo je, da se pretsednici opština (kao narodni zastupnici) zauzimaju, da što više utrine ostane za selo, da bi opštinska blagajna imala što više prihoda. Da li je ta težnja u skladu sa opštim interesima, treba da resi sud u svakom pojedinom slučaju. Premer granične linije. § 11. t. 2 Zakona o ograničavanju državnih šuma od 27 marta 1930 god. propisuje da »za premeravanje obavezni su propisi Zakona o katastru zemljišta od 28 novembra 1928 godine.« Ali se toga ispočetka nije 147 |