DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 4/1935 str. 21 <-- 21 --> PDF |
Ing. VLADIMIR ZJUZIN (SARAJEVO): OGRANIČAVANJE DRŽAVNIH ŠUMA U JUŽNO] SRBIJI (DÉLIMITATION DES FORETS DOMANIALES EN SERBIE DU MIDI) Rešenjem Gospodina Ministra šuma i rudnika broj 6408/33, koje je docnije izmenjeno rešenjem broj 7452/33, a u smislu Zakona o ograničavanju državnih šuma od 21 marta 1930 god. i Pravilnika za njegovo izvršenje od 23 septembra 1930 god., šum. broj 29010/30, obrazovan je Sud za ograničavanje državnih šuma sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici za šumske komplekse »Ogranak planine Kopaonika«, »Čičavicu«, »Skočanske čuke« i dr. Rešenjem Ministarstva Šuma i Rudnika broj 10756/33 stavljeno je Sudu u zadatak da ograniči prvo šumski kompleks »Ogranak Kopaonika «, koji se proteže od mesta zvanog »Koprivnica«-kota 1648 na severu do Bara vučitrnskih na jugu. Članovi Suda sastali su se 20 maja 1933 god. u zgradi šumske uprave u Kos. Mitrovici i istog dana održana je prva redovna sednica Suda. Do kraja maja 1933 god. Sud je ostao u Kosovskoj Mitrovici radi nabavke potrebnih stvari i radi izvršenja potrebnih formalnosti po §§ 9 i 10 Zakona o ograničavanju državnih šuma. Terenski rad je otpočeo 1 juna i trajao je do 1 novembra. Od 1 do 25 novembra 1933 god. rađeno je u kancelariji na sređivanju podataka sa terena, prepisivanju manuala snimanja, sastavu graničnog protokola i crtanju skice ograničenog državnog poseda. U toku leta ograničeni su šumski kompleksi: 1) »Ogranak planine Kopaonika« sa dužinom granične linije od 103 km i površinom od 6700 ha; 2) Planina »Čičavica« sa dužinom granične linije od 29 km i površinom od 1800 ha. Opis graničenih kompleksa. »Ogranak Kopaonika« je planinski lanac, koji se proteže u glavnom duž stare srpsko-turske granice, a sada grebenom ovoga lanca ide granica Zetske i Moravske banovine. Glavni su vrhovi: Oštro koplje (n. v. 1789 mt.), Pilatovica (1707 mt.), Satorica (1750 mt.), Musinac (1749 mt.), Borovik (1618 mt.). Ceo taj predeo leži u terenu kristalastih škriljevaca. Ovi kristalasti škriljevci u starijim geologijama zovu se iskonski škriljevci, pošto se pretpostavljalo, da su postali onakvi, kakve ih sada vidimo u najstarijoj geološkoj periodi — zv. Arhajska ili Azojska doba. Glavni uzrok ovake definicije pomenutih škriljaca je taj, što u njima nema nikakvih tragova biljnog i životinjskog carstva, nema fosila. Ali podrobnijim proučavanjima docnije se ustanovilo, da se usled velikih pritisaka u zemljinoj kori i obične stene mogu toliko preobraziti, da postanu kristalaste. Vrlo je teško odrediti, u koje su doba postali ti kristalasti škriljci, pošto se je preobražaj stena vršio pod uticajem podzemnih dubinskih snaga i pod uticajem »ogromnih toplih granitnih masa, koje su se u te slojeve utiski 143 |