DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 3/1935 str. 31 <-- 31 --> PDF |
50 takovih aspiranata, dvogodišnja bi lugarska škola u Sarajevu za prvo vreme primala kandidate samo svake druge godine, a tek pošto se ukaže potreba za većom produkcijom, ona bi radila normalno to jest održavala bi paralelno i prvo i drugo godište. Daći, ikoji ne pokažu bar dovoljan uspeh u prvome (pripravnome) godištu, isključeni bi bili od daljega pohađanja škole, a oni, koji iza drugoga godišta ne polože odlazili ispit, mogli bi, ako im to ispitno poverenstvo odobri, polagati /popravni ispit iz predmeta, iz kojih nisu udovoljili zahtevima. Uvađanje dvogodišnje lugarske škole u Sarajevu na ovaj način ne bi iziskivalo .nikakovih novih izdataka ni novoga nastavnog osoblja, nego je samo potrebno rešenje o otvaranju te škole. Jedan takav državni zavod u Sarajevu koji će redovno raditi (što je vrlo važno za uspeh nastave) dovoljan je za potrebe naše države, ali je svakako korisno, da se iza potrebe Dravske banovine i dalje održava tamošnja b a TI . v i . s k a lugarska (niža šumarska) škola i to zbog slovenskoga jezika i posebnih okolnosti tamošnjega šumarstva, napose zbog velikoga broja malih šumoposednika u toj banovini, koje su okolnosti i dovele do otvaranja te škole. Postoji zakonska mogućnost, da se najboljim između tako stručno spremljenih zvaničnika po § 8 Zakona o činovnicima omogući nakon 10 godina službe i napredovanje u redove činovnika sa nepotpunom srednjoškolskom spremom (u ovom slučaju šumarsko stručno pomoćno osoblje, a ne administrativno), pošto eventualno polaganjem stručnoga ispita dokažu dovoljnu spremu. Ovim se tek postupkom može ispuniti osetljiva praznina između šumarskih inženjera i lugarskoga osoblja, a bez posebnih šumarskih škola, Lugarska škola u Sarajevu osposobila je tokom zadnjih godina velik broj organa, koji su danas služitelji, a njihova bi sudbina bila zapečaćena otvaranjem dvogodišnje lugarske škole. Ovo je golema nepravda, koju u punoj meri oseća i iMinistarstvo šuma i rudnika, pa je na sve moguće načine tražilo puta, da im se omogući napredovanje za zvaničnike. § 326 Zakona o činovnicima pruža zakonsku podlogu, da se svi takovi organi, ikoji s-´ bili ma u kome svojstvu u državnoj službi 1. aprila 1931. god., prevedu za zvaničnike. Licima, koja su bila nameštena iza toga datuma, a svršila su kurz za šumarsko ,tehn. pomoćno osoblje na Lugarskoj školi u Sarajevu, trebalo bi dozvoliti, da mogu ina Lugarskoj školi u Sarajevu položiti odlazni ispit dvogodišnje lugarske škole, jer se vidi iz priloženoga rasporeda predmeta toga kurza i prednjega izveštaja, da su .oni forsiranim radom za godinu dana svršili u glavnom gradivo dvogodišnje lugarske .škole. Tako će se bar najboljima među njima, koji se osećaju sposobnima da polože taj ispit, omogućiti napredovanje za zvaničnike i tako pravedno resiti to teško (pitanje. Pored dvogodišnje lugarske škole ne treba držati i jednogodišnju za služitelje 5 napred izloženih razloga i jer Ministarstvo opravdano želi, da lugari prema važnosti /njihove službe budu ili bar vremenom mogu postati zvaničnici. Ne treba osnivati specijalne tečajeve za čuvare lova. Ne treba primati kandidate sa dosadašnjim lugarskim ispitom, a bez škole ((lugarske) u državnu lugarskui službu, dok ima kandidata, koji su svršili lugarsku Školu, a čekaju na nameštenje. Izuzetak bi činili oni koji su ranije služili u drž. lugarskoj službi, pa su bez svoje krivice bili otpušteni iz službe (redukcije). Dragutin Veseli, viši šum. savetnik upravitelj Lugarske škole u Sarajevu. 105 |