DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 2/1935 str. 4 <-- 4 --> PDF |
storu, načinu i obimu — nisu bili merodavni šumsko-uzgojni razlozi, tako da su stvarno šumari bili većim delom samo izvršioci naređenja drugih, koji nisu uvažavali stručne razloge. Još i danas, iako veliki deo državnih šuma na području ove direkcije jesu bukove prašume, ne postoje detaljnija stručna upustva za rad u bukovoj prašumi. Pošto je direkcija šuma u Aleksincu, po odobrenju Ministarstva šuma i rudnika, resila da se prekine sa dosadanjom praksom kod iskorišćavanja bukovih prašuma i da se seči tih šuma posveti potrebna pažnja i da se obezbedi trajnost šumske produkcije, to želim da prikazem praktičan rezultat takvog rada kod otvaranja bukove prašume. To je prvi pokušaj stručnog izlaganja rada oko iskorišćavanja bukovih prašuma ove Direkcije, jer do sada o tom pitanju, koliko mi je poznato, nije ništa pisano. Pod prašumom razumem sastojine, koje su slobodno rasle i čiji je uzgoj i razvitak bio prepušten samo prirodi. Seča naše prašume bila je odobrena na osnovu izveštaja komisije, koja je proboravila na terenu kratko vreme. Komisija je u glavnini potezima povukla granicu eksploatacijonog područja i odredila način seče. Površina toga dela šume, prema karti 1:25.000, iznašala je oko 500 Ha, te se imala orovesti prva preborna seča. Stabla preko 50 cm, smatrala su se zrelima za seču, a posle seče morao je da ostane u šumi zbroj temeljnica sviju stabala iznad 10 cm. pr. pr. oko 16 m" po Ha. sa oko 200—250 m3 mase. To se u konkretnom slučaju smatralo granicom potrajnosti prihoda šume. Kao što sam naprcd spomenuo, ne raspolažemo sa potrebnim Dodacima o strukturi naših bukovih prašuma, te se moralo koristiti radom poznatih šumara Tordoni-a i Kerna, koji su ustanovili na osnovu mnogih pokusa (u gorskom kotaru) u neuređenim prebornim šumama, koje su po svojoj strukturi najbliže obliku prašume, da u bukovoj neuređenoj prebornoj šumi, ako se hoće osigurati potrajnost, zbroj temeljnica po jutru ne srne biti manji od 10 m2 ili po Ha. 17.34 m2. 1 u našem slučaju koristili smo se tim rezultatima, ali s obzirom na to, da je u našoj šumi severna ekspozicija, da imamo vrlo dobar 3—5 godišnji podmladak, dalje da ima mnogo prezrelih i defektnih stabala, te imajući u vidu srednje strmine, većinom dobro i duboko tlo kao i nadmorsku visinu od (srednje) 550 m i okolnost da nisu uzeta u obzir stabla ispod 10 cm. — rešeno je u našem slučaju, da zbroj temeljnica posle seče ima da bude oko 16 m2 po Ha. Za rad na terenu bili smo određeni nas trojica šumara pod rukovodstvom potpisanog. Kod pristupanja k radu raspolagali smo samo s jednom skicom u merilu 1:25.000, te sa podacima prikupljenim od strane spomenute stručne komisije. Prvi je zadatak bio, da se upoznamo sa šumskim područjem i da dopunimo našu skicu. U tu svrhu urisani su u skicu potoci, putcvi, neplodno tlo, te važnije tačke kao i oni delovi kompleksa, u kojima su već ranije bile vršene seče i u kojima zbog toga ne bi mogla doći u obzir preborna seča. Služili smo se samo s meraćom vrpcom i korakom. Tom prigodom bile su pravljene beleške o strukturi sastojina, te su aproksimativne granične linije između pojedinih sastojina bile odmah urisavane u skicu. Pošto se u konkretnom primeru radilo o jednoj, u glavnim linijama, već određenoj aksploatacionoj osnovi, to je bilo najvažnije izvršiti bonitiranje odn. izlučivanje sastojina, kako bi se što bolje upoznali sa 34 |