DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 2/1935 str. 13 <-- 13 --> PDF |
po skrižaljkama za bukvu kao totalna korisna drvna masa stabala iznad 10 cm., dok je normalna drvna masa totalna drvna masa do 7 cm. Da bismo imali sumu temeljnica za našu normalnu prebornu šumu, moramo stvarni iznos temeljnice povećati na normalni. Računajući sa istim procentom obrasta i stvarnom temeljnicom od 26.87 nr i to za stabla od 10 cm na više imaćemo za našu normalnu prebornu šumu temeljnicu oko 31.04 nr za stabla od 10—60 cm. Ovo nije posve tačno s razloga, što drvna masa i temeljnica ne rastu odn. ne padaju u istovetnom omeru kod promena obrasta, ali i eventualna razlika ne može biti naročito velika. Prema Hufnaglu u normalnoj prebornoj šumi svi debljinski razredi moraju biti zastupljeni sa jednakom temeljnicom. Ovo je tek jedna, moguće i ispravna, pretpostavka, ali prema našem shvaćanju normalne preborne šume neće biti posve tačna. Naime pojedini debljinski razredi treba da u normalnoj prebornoj šumi zauzimaju jednake površine, te ne može nastati slučaj, da suma temeljnica pojedinih debljinskih razreda sa jednakim površinama bude ista. Morao bi se na osnovu mnogih praktičnih radova pronaći omer između temeljnica pojedinih debljinskih razreda u normalnoj prebornoj šumi. Ovde bi bio postupak sličan onome kod" utvrđivanja normalne drvne mase. Trebalo bi u svakom debljinskom razredu naći srednja normalno uzrasla stabla, izračunati površinu zasenjivanja kao i broj takovih stabala po jedinici površine. Potom iz utvrđenog broja može se izračunati temeljnica dotičnog debljinskog razreda po jedinici površine. Svakako takav bi rad spadao u veća istraživanja, te se u to u konkretnom slučaju nije moglo upuštati. Držaćemo se Hufnaglovog pravila: Ako računamo u našoj normalnoj prebornoj šumi 5 debljinskih razreda (od 10—20, 21—30, 31—40, 41—50 i 51—60 cm., s razloga što se i nađena normalna temeljnica odnosi samo na stabla od 10 cm promera na više), to ćemo dobiti da svaki od tih debljinskih razreda treba da ima 31.04 :5 —okr. 6.21 m2. Pošto srednje stablo I. debljinskog razreda (15 cm) ima temeljnicu od 0.0177 m2; II. deblj. razreda (sa 25.5 cm) ima 0.051 m2; III. deblj. razreda (sa 35.5 cm) ima 0.099 m2; IV. deblj. razreda (sa 45.5 cm) ima 0.162 nr i V. deblj. razreda (sa 55.5 cm) ima 0.242 nr — to ćemo delenjem 6.21 m2 na temeljnice srednjih stabala pojedinih debljinskih razreda dobiti broj stabala u svakom debljinskom razredu naše normalne preborne šume. Ako sravnimo ovako izračunate temeljnice srednjih stabala sa temeljnicama srednjih stabala debljinskih razreda prema podacima primernih ploha, videćemo minimalne razlike, kao što to pokazuje sledeći pregled: Debljinski razred Temeljnica sređnj. stabla đo 20 21 — 30 31—40 41 — 50 51—60 Po tablicama 0.0177 0.051 0.099 0.162 0.242 Po podacima primer, ploha 0.0171 0.053 0.100 ´ 0.163 0.241 To je dokazom, da su u konkretnoj sastojini stabla u svakom debljinskom razredu sa odnosnim promerima dotičnog razreda prilično podjednako zastupana. 43 |