DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 1/1935 str. 6 <-- 6 --> PDF |
onoga značaja, što ga je imalo u franko-germansko-slavenskim predelima. Divljač, kao ničija stvar (res nullius), bila je predmet okupacije za svakoga. Samo je vlasništvo zemlje, kao isključivo pravo, pružalo mogućnost da se zabrani pristup na zemljište svakome. Prirodna posledica toga prava svojine zemlje bila je ta, da je smeo loviti na zemljištu samo vlasnik i onaj, kome on dozvoli pristup. Za potrebe praktičnog života bilo je pitanje rešeno.7 Franko-germanski i slavenski narodi gledali su na pravo lova sasma drugačije. Život u neprohodnim pustim šumama i močvarama doveo je do shvaćanja, da je lov jedna od najvažnijih ljudskih delatnosti, jer se njime odstranjuje opasan neprijatelj sitnije i krupnije divljači i pribavljaju glavna sredstva za život, kao hrana, odelo, sirovine za alat itd. Pravo lova shvaćeno je prema tome kao jedno od bitnih prava svakog slobodnog čoveka. Bilo je dakle u početku lično pravo (Personenrecht). Tek u daljem društvenom razvoju, kad je uz poljoprivredu sukcesivno nastalo pravo svojine zemlje (Grundeigentum), tada se je pravo lova lagano vezivalo za zemljišni posed. Jaki ljudi imali su svoje veće posede, na kojima su smatrali svojim pravom, da drugima lov ne dopuštaju, te da ga vrše sami.8 Prilike u tom pogledu kod starih Germana i starih Slavena bile su veoma slične. Tako je bilo i za vreme doseljavanja Srba, Hrvata, Slovenaca i Bugara u današnje krajeve.9 Stanovište, da je pravo lova skopčano sa svojinom zemlje, ima prema tome svoj izvor u prastarim shvaćanjima našeg naroda, koje se novim Zakonom o lovu — ukinućem srednjevekovnih feudalnih (regalnih) prava i odbacivanjem izvesnih, svakako iz turskih vremena zaostalih, nedemokratskih naziranja — samo povratilo u naš pravni poredak. U srednjem veku ali opažamo — kako kod Germana tako i kod južnih Slavena i Slavena uopšte — tendenciju za što većim odvajanjem raznih ovlaštenja od prava svojine zemlje. Razvoj prava lova to dokazuje na najrazgovetniji način, kad se bannus ferrinus Karolingera postepeno oblikuje u lovni regal i »droit exclusif de chasse« kao pravo vlastele. Kakogod je rimsko pravo tvrdo, ali demokratski branilo pravo svojine u što potpunijem obimu, tako je feudalni sustav na zapadu i severu, a bizantinski duh i tursko zavojevačku shvaćanje na istoku to pravo skučivalo i sužavalo.10 Tek velikom francuskom revolucijom, dekretom od 4. VIII. 1789, ukinuta su u Francuskoj sva prava lova na tuđim zemljištima bez naknade. Po francuskom primeru je za područje nemačkog Rajha ukinuto posebno pravo lova na tuđim zemljištima 2. marta 1849, proglašenjem temeljnih prava nemačkog naroda u §-u 37. Na područjima bivše austrijske carevine je pravo lova na tuđim zemljištima ukinuto §-om 1. lovačkog patenta od 7. III. 1849. Dz br. 154. 7 Juliu s Nu s sb a um, Dissertation: Eigentumserwerb an widerrechtlich erlegtem Wild, Berlin, 1897. 8 Dr. A. Schwappacb , Jagdpolitik, Leipzig 1894. 9 K. Jireček , Istorija Srba, Beograd 1922, I. str. 10, 51, 105, 107, II. 27, 65., III. 39, 138, IV. 48, 201. 10 Randa E. pag. 12, napomene 9), 8). 4 |