DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu



ŠUMARSKI LIST 1/1935 str. 4     <-- 4 -->        PDF

Randa je obrađivao pravne uređaje vlasništva i državine na temelju
opšteg Građanskog zakonika austrijskog iz godine 1811, sa dotadašnjim
novelama. Izvadanja za nas danas nisu ipak zastarela ni bespredmetna,
pošto je s jedne strane naučnik Randa, kao pristalica historičke škole
prava, obradio navedene pravne institucije sistematski u celosti svog
razvoja, daleko prelazeći krug momentano važećeg prava, a s druge
strane i s razloga što je citirani zakonik (bez, odnosno sa novelama) još
i danas na snazi u velikim našim pravnim područjima Hrvatske i Slavonije,
Dalmacije, Bosne, Hercegovine i Slovenije. Uostalom poslužio je
taj zakon notorno za osnov i Građanskom zakoniku Kraljevine Srbije
od 25. III. 1844. godine.


Tako je isto novi Jugoslavenski zakon o lovu, bar u odredbama,
koje dolaze u pitanje u našoj raspravi, skoro istovetan onima, koje je
imao pred očima Randa, po lovnom zakonu tadanje pokrajine Kraljevine
Češke.*


I. Uređaj svojine i pravo lova.
Čim se u okviru lovnog prava taknemo pitanja svojine, otvara nam
se prethodno pitanje o pravnoj osobini samoga prava lova.


Odvojeno od objektivnog lovnog prava, koji smo pojam pobliže
označili već gore, imamo ovde da se bavimo drugim, užim pojmom,
naime subjektivnim pravom lova ili bolje pravom lova u subjektivnom
smislu reci, tj. o onom ovlašćenju, koje nam daje pravni osnov za konkretno
izvršivanje lova.


Naš novi Zakon o lovu u §-u 1 definiše pravo lova ovako:


»Pravo lova jeste isključivo ovlašćenje na određenoj teritoriji
(lovištu) svu divljač progoniti, hvatati ili ubijati, prisvajati si njene ode-
Ijene, upotrebljive delove (kao rogovlje itd., a kod divlje peradi jaja), te
divljač zaštićenu lovostajom gajiti i razmnožavati, sve to u koliko ovim
zakonom nije drugačije određeno. Pravo lova spojeno je s pravomsvojin
e zemlj e i pripada sopstveniku zemljišta, no sopstvenik
ga može vršiti ili se njime koristiti samo po odredbama ovoga zakona.«


Na prvi pogled možemo videti, da se s obzirom na pravo lova i
njegovog odnosa prema svojini i državini ovde radi o jurističkoj instituciji,
koja se tiče u prvom redu specijalne vrste svojine na nekretninama,
tj. na zemlji, a u daljem i na pokretnim stvarima ulovljene divljači.


Pošto Randa nije stigao da izradi drugi deo svoje monografije o
vlasništvu, u kome bi došla do obrade, u krugu samostalnih načina pribavljanja
svojine, i okupacija životinja (Tierfang), pozabavićemo se prvo
samo sa odnosom prava lova prema svojini zemlje.


Za pojam svojine daje Randa ovu glasovitu definiciju:


»Pravo svojine je po objektivnom pravu dadena i sa strane istog
ograničena pravna mogućnost (rechtliche Möglichkeit) relativno najpotpunije
neposredne vlasti nad telesnom stvari.«4


U noti pod 3) § 1. daje Randa detaljnu kritiku i analizu najvažnijih
definicija drugog izvora, te stavlja na čelo rimsku konstataciju »omnis
definitio periculosa«.


Na strani 8 §-a 1 cit. op. kritički raščlanjuje propis §-a 353 Ogz,
te odvaja pojam svojine od šireg pravnog pojma imovine (Vermögen)


4 Randa E. § 1.


(


9