DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 1/1935 str. 20 <-- 20 --> PDF |
plod na površinu zemlje, gde se posle sušenja još raspuca, te se na ovaj način oslobode spore. Traženje podzemnih gljiva olakšano je pomoću svinja, koje se gone u šumu na ispašu, jer ih one po mirisu njuškom iskopaju, te ih vrlo rado jedu. Čobani samo treba da pripaze na svinje na mestima, gde one sa žurbom riju po zemlji, te da im otmu ono, što izruju, kako bi se proverilo, šta traže. U mnogim slučajevima biće to gliste ili larve insekata. Pod lisnatim drvećem, mladim ili starim, gde nema gustog prekrivača od trave i mahovina, mogle bi se naći podzemne gljive. Svinje neka se teraju napred, a na mestima gde su počele da ruju, neka se traži i kopa dalje, ne više od 2 dem u dubinu. Na ovaj način bile su pronađene i gore spomenute gljive. Zeleo bih, da šumsko osoblje obrati pažnju na podzemne gljive. Od toliko njihovih vrsta poznate su za naše krajeve samo gore spomenute. Našu otadžbinu treba pretražiti i u tom pogledu, da ne bismo zaostali za drugim narodima. Bio bih zahvalan svakome, koji mi pomogne u skupljaniu ovih gljiva, s tim da mi pošalje primerke odmah još sveže, na adresu: Botanička bašta Univerziteta, Beograd, Takovska br. 43. Za svaku novu vrstu nagradiću pošiljaoca. Isto tako mi je dužnost, da na ovom mestu najsrdačnije zahvalim g. Jekiću na usluzi za skupocen materijal. Gospodinu upravniku bot. zavoda Univerziteta u Beogradu prof. dr. L. Glišiću zahvaljujem na dozvoli, da se koristim bibliotekom i aparatima spomenutog zavoda. Résumé. L´ auteur expose les nomes et les caractéristiques des champignons subterranés (truffes) trouvés jusqu´ici en Serbie. SAOPĆENJA RAČUNANJE VRIJEDNOSTI ŠUMSKOG ZEMLJIŠTA. (Povodom članaka g. ing. L. Petrovića.) U Šumarskom Listu broj 11 od 1933. g. i broj 11. od 1934. g. raspravlja g. ing. L. Petrović o načinu ustanovljivanja vrijednosti šuma, šumskog i poljodjelskog zemljišta i to u prvome redu u onim slučajevima, kada se te vrijednosti ustanovljuju u javne t. j . zvanične svrhe. Tom prigodom konstatuje, da ne postoje dovoljni propisi, koji hi procjenitelju (t. j . činovniku) mogli poslužiti kao oslonac pri procjeni za javne ciljeve. Pisac tvrdi, da je povod za procjene raznovrstan, već prema tome, da li se radi: a.) 0 procjenama u čisto fiskalne ciljeve. b.) 0 procjenama zvaničnog karaktera, koje ali obuhvataju i interese trećih lica. Kako se iz kasnijih izlaganja vidi, ima pisac pod tim nazivom u vidu one procjene, koje vrše zvanična lica u svrhu odmjerivanja prenosnih i ostavinskih pristojba, pa su dakle i to procjene u čisto fiskalne ciljeve. c.) O procjeiama u cilju sloibodnog saobraćaja dobara. 18 |