DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 1/1935 str. 19 <-- 19 --> PDF |
Stog oblika, koji isto tako ostanu u zemlji. Površina plodova je glatka ili hrapava, pa onda fino cizelirana; gusto je ili rede bodljikava, katkad nepravilno obavijena micelijem kao kakvom mrežom (na pr. Melanogaster, Elaphomvces). U starosti se ovakvi znaci uvek gube, iščezavaju, ali je zato unutrašnjost ovih gljiva za određivanje i upoznavanje merodavna. Presek sa nožem pokazuje nam unutrašnjost ispunjenu mehurićima (do 3 mm, na pr. Leucogaster) kao kod hleba ili su zidovi ovih mehurica razvučeni u hodnike i labirinte. Mehurići su zapravo zatvorena gnjezda, koja, više njih, obuhvata peridija, te su jedan od drugoga odvojeni pregradama. Svako je gnjezdo prema sredini ispunjeno fertilnim hifama (vlaknama, kojih svršetci daju spore), ali posle fruktifikacije ili ostanu hife i pod mikroskopom još vidljive (na pr. Melanogaster) ili pak se resorbuju t. j . izgube oblik pretopivši se u galertu (na pr. Leucogaster). Kod drugih opet, gde su labirinti ispunjeni galertom, primetne su Bi. 5. Octaviania asteroaperma Vitt. Iz moje zbirke br. 4Ü1. Hoja mesa crvenkasta sa belim granama. Prir. vel. 4 1 X 3´5 cm. u skoro homogenoj osnovi svetle grane, koje potiču od baze gljive, te svršavaju malo pre ili dostižu unutrašnju stranu peridije* ili su grane sitnije, mnogobrojne i kao u vidu koma ili žilica razbacane. Kod trifa (Tuber, si. 1) je oblik, zbivenost i boja ovih žilica najraznovrstnija, ali ´labirinta u smislu Basidiomyceta tu kod Ascomyceta nemamo. Dalje može unutrašnjost da je natrpana više praškom ( = sporama, na pr. Elaphomvces) kao kod puhara, nego sitnijim vlaknastim sterilnim delovima. Ovi sterilni svetli delovi ili zgužvani prazni prostori (labirinti) prouzrokuju na preseku ono tipično mramorisanje. Obavijeni su slojem (himenijem), koji nosi bazidije ili askuse. Podzemnih gljiva sa askusima, u koje spadaju prave trife, nema baš toliko rodova i vrsta kao onih sa bazidijama. Ovi rodovi u sistematskom pogledu nisu još jasno i definitivno ograničeni među sobom, a to dolazi od toga, što se podzemne gljive samo ´slučajno nađu i zato naučnjacima sasma mladi stadiji još nisu bili pri ruci. U zemlji se ovim gljivama peridija strulenjem raspada. Spore se pak raznose, ako elementarnim razrivanjem zemljišta (kiša, vetar) dođe * Peridija je spoljašnji sloj (kora) više manje srastao sa unutrašnjošću. U roda Gautiera nema toga sloja, pa su zato labirinti kao otvori na samoj površini vidni. 17 |