DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 1/1935 str. 15 <-- 15 --> PDF |
Dr. P. OJORGIEVIĆ (BEOGRAD): PICEA OMORICA PANČIĆ I NJENA NALAZIŠTA (PICEA OMORICA ET SES HABITATS) O rasprostranjenju omorike nalazimo iscrpne podatke u raspravi F r. Nov a k-a »Zur fünfzigjährigen Entdeckung der Pice a O m orica « (Mitt. d. d. Dendrol. Qess. No 38. 1927). Po N o v a k-u omorika se sada nalazi još na obroncima srednjega i gornjega toka reke Drine, i to u tri mala distrikta. Najseverniji, a i najveći distrikt rasprostranjenja omorike nalazi se u srednjem toku i s obeju strana reke Drine, na jugoistočnim izdancima Javorplanine, na planini Tari, na Stolcu i oko Višegrada. Srednji je distrikt rasprostranjenja manji i proteže se u srezu fočanskom, dok se južni distrikt rasprostranjenja nalazi u Drobnjacima (Crna Gora). Nas interesuje najseverniji od navedenih distrikta iz razloga, što smo u avgustu 1934. imali prilike da obidjemo jedan deo toga distrikta u cilju proučavanja rasprostranjenja omorike u tome kraju. Baveći se neko vreme u okolini Srebrnice mogli smo prikupiti dosta podataka i o najnepristupačnijem, ali i najromantičnijem kraju toga sreza, a to je atar sela Luke, u kome su i neka nalazišta omorike, koja do sada nisu nigde izrično pomenuta u literaturi, te se imaju smatrati kao nova nalazišta omorike u tome kraju. U najsevernijem distriktu i to u srezu srebrničkom, u kome se nalazi i atar sela Luke, Nova k spominje u svojoj citiranoj raspravi ova nalazišta na levoj obali Drine: južne padine bregova Ljutica i Tovarnik planine Javor i istočne padine planinske grupe Igrišnik. I po Wett s t e i n-u1 omorika se nalazi istočno od Igrišnika, i to pojedinačno rasturena po visokoj šumi, a u većoj količini po stenovitim padinama drinskih jaruga. Sem na ovim nalazištima u srezu srebrničkom mi smo konstatovali, da se omorika nalazi i zapadno od Igrišnika i to na padini zv. »Strugovo « prema čuki zv. »Qobelja« (960 m. nadm. visina), koja se nalazi iznad samog sela Luke, a na kojoj se čuki nalaze stanovi seoskog kmeta Saliha Durakovića. Na padini »Strugovo« nalaze se većinom crni borovi (60—80 god.), a medu njima nalazi sePiceaOmorica prečnika 20—30 cm. i visine 16—20 m., tipičnog habitusa uske piramide, sa uspravnim granama pri vrhu stabla. Na svima ovim omorikovim stablima bilo je dosta šišarica. Pada u oči, da na ovom nalazištu nema starijih stabala omorike i ne zna se, odakle je moglo doći omorikovo seme na ovu padinu. Međutim povrh padine Strugovo nalazi se t. zv. Borovačka ravan, ispod koje se nalazi selo Krušev dô. Na Borovačkoj ravni sekla je firma Simović 1929-30 god. i verovatno su tada posečena i sva starija omorikova 1 Östcrr. Bot. Zeitschrift 1890. Die Omorica-Fichte, Pice a o mo r i c a (Pane.) Eine monographische Studie 1891. 13 |
| ŠUMARSKI LIST 1/1935 str. 16 <-- 16 --> PDF |
stabla, koja su na toj ravni rasla, te su dala semena za onaj omorikov podmladak, koji se sada nalazi na padini Strugovo. Za dokaz ove pretpostavke navodimo iskaz Selmana Delića iz sela Luke, koji je vukao čamovu gradu, koju je firma Simović sekla na Borovačkoj ravni. Delić zna razliku između smrče i omorike, naročito prema veličini šišarica, i potvrdio je, da je firma Simović sekla i zrela omorikova stabla. Sem ovoga nalazišta u ataru sela Luke nalazi se još jedno, do sada nigde u literaturi nespomenuto nalazište omorike, a to je državna šuma Zaradovina, na 836 m. nad morem. U ovoj smrčevoj šumi nalazi se samo jedno odraslo omorikovo stablo, čiji prečnik meri 65 cm., a visina oko 25 m. Ovo je stablo izrazito tipa omorike. Njegove gornje grane od vrha stabla pa za dva metra niz stablo uspravljene su na više. Od tih grana pa do polovine visine stabla grane su horizontalne, sa vrhovima pravim, t. j . nisu povijeni na više. Od polovine stabla pa niz stablo debele grane oborene su na niže, povijaju se niz stablo i skoro su uz samo stablo priljubljene, te čine kao neki splet ili mrežu od grana, usled čega ovo stablo i dobija onaj usko-konični habitus. Vrhovi tih debelih grana povijeni su na više, a njihove sekundarne grančice vise na niže, kao kod Pice a e . c e 1 s a. Na gornjim pak debelim granama ne vise sekundarne grane na niže, već su one narasle unaokolo oko debele grane. Cetine ovog omorikovog stabla široke su 1,5 mm., sa završkastim vrhom, ali koji je mnogo tuplji no kod Cetina mladice, dok su bele pruge na gornjoj strani četina mnogo jasnije no kod mladih Cetina. Pod ovim omorikovim stablom prikupljeno je dosta šišarica, koje jako variraju u dimenzijama, i to od 3 cm. dužine sa 1,5 cm. debljine pa do 7 cm. dužine i 2,5 cm. debljine. U neposrednoj blizini ovog omorikovog stabla nalazi se jedno mlado stablo omorike, visoko 2,5 metra, a debelo 6 cm (na debljem kraju). Ova je mladica verovatno postala iz semena obližnje stare omorike, ali je vrlo čudnovato., da se samo ona jedina tu nalazi, ma da je stara omorika bacila velike količine zdravih šišarica. Cetine ove mlade omorike uže su od četina stare omorike i njihova širina meri 1 mm., dok su stare Cetine, kao što smo videli, široke 1,5 mm. Interesantno je, da se na 15 m. od stare omorike uz kosu nalazi još jedna mlada omorika, visoka 1,40 m. a debela 4 cm. (na debljem kraju). Pada u oči, da su kod ove mlade omorike Cetine manje i mnogo šiljastije i sa dužim rožastim vrhom no kod drugih dveju omorika, te se može pretpostaviti, da je ta mladica postala od kakvog drugog omorikovog stabla, koje je ranije već posečeno. Napominjem, da je ovo staro omorikovo stablo jedino, koje sam video u tome kraju tih dimenzija, dok su na ostalim lokalitetima omorike mnogo tanje i njihov prsni prečnik ne prelazi 30 cm. Résumé. L´auteur décrit quelques habitats nouveaux et jusq´ici inconnus de la Picea omorica dans . Est de la Bosnie. 14 |