DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 1/1935 str. 12 <-- 12 --> PDF |
stvari, koje su predmet pravnog saobraćaja. Unger" u svome sistemu privatnog prava kaže, da se pod bestelesnim stvarima imaju razumevati imovinska prava izuzev vlasništva. Zakon dakle poznaje i državinu prava. Državina prava pribavlja se po zakonu izvršivanjem toga prava u svoje ime (§ 312 O. g. z.). Prema tome treba i za ovu vrstu državine dva uslova, prvo da se pravo vrši, upražnjava, uživa (corpus), i pored toga da se vrši u svoje ime (animus). Tako i srpski G. z. u § 199. alineja 2. kaže, ako su stvari bestelesne, kao prava, onda ćeš držalac ili pridržalac biti, ako ih uživaš u svoje ime. Randa u § 2.cit. op. definiše državinu uopšte kao izvesnim postupkom zasnovanu faktičnu mogućnost za opetovano izvršivanje izvesnog prava. Ako se ova mogućnost pojavljuje kao mogućnost izvršivanja sadržaja prava svojine, to je državina svojinska državina ili državina stvari (Sachbesitz); ako pak taj izvesni postupak pruža mogućnost izvršivanja drugog kakvog prava osim svojine, državina je — državina prava (Rechtsbesitz). Ako je pravo lova posebno pravo, onda je po shvaćanju Rande svakako realno pravo (Realrecht). Pravno ovo znači, da je pravo, na takav način skopčano sa stvari, da pripada svagdašnjem vlasniku iste. Sva ova prava, u koliko dopuštaju mogućnost opetovanog izvršivanja, mogu dakle doći u položaj državine. Ova ali prava tu osobinu nemaju zbog svoje realne prirode, već zbog mogućnosti opetovanog izvršivanja. Važna je za ovo činjenica, da pravo svoju jurističku suštinu ni u čemu ne promeni, kad se spoji sa vlasništvom stvari. Osobina tako zvane stvarnosti ili realnosti prava (Realeigenschaft) za pitanje primenljivosti državine na isto nije bitno. I Randa kod obrade objekata državine, prava u § 24 cit. op. izričito ističe među takvim realnim pravima, koja dopuštaju opetovano izvršivanje te time i položaj državine, upravo lovna prava. Uz to navodi nekoliko presuda Vrhovnog suda u B. za dokaz tome shvaćanju.30 Pošto dakle realna priroda prava, koja inače povlači za sobom dejstvo, da se tretira isto kao stvar, nije od bitne važnosti za zasadu državine, moramo u državini prava lova videti državinu prava, i ako je državina realnoga prava, te bi mogla biti uvrštena u državinu stvari (Sachbesitz). Tako isto navodi Randa pravo lova u poglavlju o tužbama radi smetanja posjeda (§ 76 cit. op.) kad govori o toj tužbi u užem smislu i kaže da zahteva dva momenta, državinu i smetanje iste. Državina po njoj može biti državina prava ili stvari, kojom je prilikom bez značaja, da li je državina savesna ili nesavesna, pravična ili nepravična, prava ili neprava (§ 399 O. g. z.). Zaštićena je naime tužbom samo državina. Tom prilikom tvrdi Randa, da isto kao što za servitutna prava nikad nije bilo sporno, da li uživaju zaštitu posesorne tužbe, tako to nije bilo sporno ni za realna prava, medu koja često spadaju i lovna prava. Ovde ali ponovno naglašava, da svojstvo realnosti jurističku prirodu prava ne promenjuje, te tom prilikom kaže, da radi toga i u onim slučajevima, kad takovo realno pravo nije skopčano sa stvari, to pravo kao predmet državine ipak uživa zaštitu posesorne tužbe. U primedbi pod 5. izrikom navodi kao primer za ovo samostalna prava lova. Time bi bilo ukazano na to, da Randa — i pored svog tvrdog stanovišta o 29 Unger, op. cit. pag. 357. 30 Randa, B. pag. 664. 10 |