DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu



ŠUMARSKI LIST 1/1935 str. 10     <-- 10 -->        PDF

Istaći treba, da Randa, premda zauzima principijelno stanovište,
da pravo lova nije posebno pravo, ipak operiše nekoliko puta sa oznakom
»Realrecht« ili »dingliches Recht«,23 što bi dopuštalo tumačenje, da je i
on držao, da imaju lovna prava katkad karakter realnih prava i time
i samostalnih prava.


Činjenica, da se sva manja zemljišta po sili zakona o lovu, a iz
opštih i tehničkih razloga, moraju združiti u takozvana opštinska lovišta
(Z. 1. § 4., 200 ha) te izdavati pod zakup, doprinela je takođe mnogo
tome, da se ideologija o samostalnom pravu lova održala u teoriji do
danas. Iskonstruisan je čak i pojam o samostalnom pravu lova na vlastitom
zemljištu nasuprot pojmu zakupljenog prava lova.24 Ne samo to,
došlo je često još i do naglašavanja i načelnog razlikovanja između prava
lova kao materijalnog prava skopčanog sa vlasništvom zemlje i prava
izvršivanja lova kao subjektivnog prava. Ovo se potonje po ovoj ideologiji
može i prenositi, na pr. kao lično pravo putem obligacije zakupnini
ugovorom, te tako pretstavlja samostalno subjektivno absolutno imovinsko
pravo.25 A pravo lova bi prema tome naziranju ostalo uvek uz
vlasništvo zemlje — i onda, ako mu je pravo izvršivanja lova oduzeto


(Z. 1. § 1, 4, 5), te putem zakupnog ugovora preneto na drugoga. Prvo
prema drugome pravu odnosi se kao dejstvujuće prema mirujućem
stanju, kao nemački pravni pojam »Anspruch« prema »Recht«.26 Pravo
izvršivanja lova očituje nam se dakle kao´-privatno-pravno dejstvovanje,
i to u dva pravca; ili stvarno (dinglich), na pr. temeljem plodouživanja,
ili obligatorno, temeljem zakupa; osim toga kao dejstvo javnog prava,
na pr. kad ga vrši vlast putem ovlaštenih lica (§ 20 Z. 1.).
Tako shvaćeno pravo izvršivanja lova bilo bi, pravno uzevši, svakako
pravo na pravu (Recht am Recht), što je teoretski moguće.27: U
smislu Windscheidovih izvađanja o tome predmetu moglo bi se kazati,
da pravo izvršivanja čini sadržaj samog prava, te tako dugo ne može
da se smatra zasebnim pravom, dok nije odvojeno od osnovnog prava


— što je u našem slučaju pravo zemljišne svojine. Nedopustivo ie govoriti
o posebnom pravu izvršivanja na sopstvenom pravu bilo to
stvarno ili obligatorno. Izvršivanje prava ali principijelno dozvoljava
zastupanje (Stellvertretung). Ovo zastupanje može biti i izvršivanje
prava drugoga u sopstvenu korist. Ako je ovo posebno pravo, koje ima
dejstva i protiv trećih lica, može se govoriti o samostalnom pravu izvršivanja
tuđeg prava. U ovom je slučaju pravo izvršivanja predmet samostalnog
prava ili se bar kao takovo može zamisliti.28
Temeljem tih izvađanja otvara se dublji pogled u problem jurističke
prirode lovnog prava, ali dalja razlaganja o tome odvela bi nas predaleko.


Naš zakon o lovu osim o pravu lova (§ 1), o ovlašćeniku prava
lova (§ 3 etc.) o pravu lovljenja (§ 96, 97), o dopuštenju za lovljenje (§
89—102) govori čak o pravu izdvojenog sopstvenog lovišta (§ 5) i t. d.


23 Randa, E. pag. 164, 51, B. 226, 664.
24 Haertl, op. cit. pag. 13.
25 Dr. E. Klotz, Badisches Jagdrecht, Karlsruhe 1931. pag. 31. itd.
26 Dickel, op. cit. 1044.
27 Windscheid, Pandekten, 1900 § 48a.
28 Windscheid, cit. op. § 121.


8