DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 12/1934 str. 7 <-- 7 --> PDF |
padna ekspozicija i visina od 700 m. nad morem. Nešto bolja drveta video sam i niže dole u groblju zaseoka Vasiljevaca. Od tih drveta jedno je visoko oko 12 m., a debelo oko 50 cm. i nalazi se na grebenu i krečnoj podlozi, na 600 m. nad morem. Ovo drvo ima veoma jako razvijenu krunu. Dalje se sreću pojedina drveta na silikatnoj podlozi, idući ka selima Topolnici i Donjem Krušju. Verovatno da će ga biti u celome ovome kraju oko Treske, Male Rečice ili Crnešnice i još južnije ka selu Slatini. Najzad peto nalazište, koje sam ja video, jeste ono na samoj granici prema Arbaniji u Belome Drimu kod sela Vrbniče. Tu raste ovaj hrast do 500 m. nad morem, na krečnoj podlozi i zapadnoj i južnoj ekspoziciji. To su mlada drveta, kako izgleda, izdanačkog porekla. Ovo je mesto ujedno najsevernije mesto njegovoga rasprostiranja, koliko sam ja video. Kao što vidimo ovaj hrast ne pravi pitanje od podloge, ali pravi pitanje od klime, jer ova mora biti blaga. SI. 1. Prnar, Quercus coccifera, u obliku SI. 2. Prnar, Quercus coccifera, kod sela žbuna, kod Dojranskog Jezera. Tatarlije blizu Valandova. Carpinus betulu s, beli grab je poznat obično pod i m e- nom grab, gabar, gaber, a samo se u Sredačkoj Župi kod Prizrena čuje ime bel i gabar . On se rasprostire po celoj Južnoj Srbiji. Ipak u tome postoji izvesna razlika. U delu koje ima klimu kao i Severna Srbija, dakle od Kosova na severozapad i duž Bugarske granice, naročito još u Sandžaku, ovaj grab ima opšte rasprostiranje. Pri tome ne pravi pitanje o vrsti podloge, penjući se do 1200 m. nad morem na hladnim ekspozicijama, a na toplim i nešto više, spuštajući i do 400 m. Južno od Skoplja, dakle u predelima kod kojih se u nižim delovima oseća utisak toplije klime, ovaj grab se povlači u više planine gde se taj uticaj vidi. Tako je viđen u bukovoj šumi iznad sela Aldinaca i Crnoga Vrha kod grebena Prazne Torbe na 1300 m. i silikatnoj podlozi; u Šari između sela Vejca i Brodeca na jugoistočnoj ekspoziciji, 1300 m. i krečnoj podlozi; zatim iznad Prizrena od 500 do 1000 m. kod Novoga Sela; dalje u klisuri Radike oko sela Volkovije na 1050 m. i jugoistočnoj ekspoziciji; u Bistri na Džigerici, krečnjaku, severnoj ekspoziciji i 1300 m. nad morem i najzad više sela Tresonča na Škrki, na južnoj ekspoziciji, krečnjaku i 1600 m. U Stogovu sam ga video kod sela Gara i Osoja na silikatu i 1300 m. nad morem, a u klisuri Drima između Struge i Debra na krečnjaku, zapadnoj ekspoziciji i 700 m., pa u Jehlovačkoj Rečici iznad sela Jehlovca na krečnjaku, zapadnoj ekspoziciji, 800 do 1000 m. Video 597 |