DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu



ŠUMARSKI LIST 12/1934 str. 6     <-- 6 -->        PDF

Za plod je ime ž i r, kao i kod bukve, izuzimajući selo Galište, kako


je već spomenuto kod bukve. Kapica ploda naziva se šešarico m u


selu Smolaru ispod Belasice (kod Strumice), a kožmurko m u selu


Gradištu u Žegligovskome srezu. Ovako se isto ona naziva i oko Ibra.


U Trnovskoj opštini u Deževskome srezu (Novi Pazar) nazivaju je


korubom, a u selu Borčanu u Mitrovačkome srezu o k 1 a p i n o m.


Ouercus coccifera, prnar je rasprostranjen kroz Đevđelijski
i Dojranski srez, a delom i kroz Negotinski i Strumički srez (kod
varoši Strumice). On se upravo pojavljuje onde gde je jak uticaj sredozemne
klime, obrazujući i prostrane čiste šume. Tačno rasprostranjenje
vidi se na karti šuma. Penje se do 600, pa i 700 m. nad morem. Može se
naći na dosta suvom i siromašnom zemljištu krečne i silikatne podloge.
Pojavljuje se samo izuzetno u obliku grma, dok je oblik žbuna pravilo
(si. 1). Taj oblik je posledica postupanja ljudi i stoke sa njime, a ne
njegove prirode. Ovde i onde sačuvali su se grmovi u primesi kao kod
sela Tatarlije gde je u 1922 god. bilo 17 drveta (si. 2), kod sela Terzelija
10 drveta, kod sela Gabrova oko 50 drveta, kod sela Mirovča 1 drvo
i u selu Smokvici oko 15 drveta. Jedno drvo kod sela Tatarlija debelo
je 80 cm., a ima ih nekoliko od 60 cm. Visina je kod nekih i do 12 m.
Narod pravi razliku između beloga i crnoga prnara. Njegovo razlikovanje
vrši se prema lišću i pupoljcima.


Ouercus macedonica ima razna imena. Tako su imena


cer, hrastinski cer ili dab, crvenika oko Treske u Poreču


i delu Donjopološkog sreza do Poreča. Zatim se čuje nizinsk i ce r


u selu Galištu u Kavadarskome srezu i s 1 a d u n kraj Prespanskoga


Jezera u selima Konjskom i Stenju.


Ovaj hrast se nalazi samo lokalno na mestima sa blažijom klimom.
Tako ga ima u Kavadarskome srezu kod sela Gališta, sve niz Galičku
Rečicu do Crne Reke. Na Velovom Brdu ispod ovoga sela rastu mlada
drveta lepoga oblika, dok su u klisuri pomenute rečice mahom debela
drveta krndeljastog oblika usled kresanja za lisnik. Ima primeraka do
50 cm. debljine, a visine i do 15 m. Podloga je silikatna, zemljište plitko,
suvo. Penje se do 600 m.


Drugo mesto gde se može videti jeste u Prilepskome srezu između
sela Bešišta, Melnice i Polčišta, na zemljištu silikatne podloge, oko
800 m. nad morem. To su mlada drveta.


Treće je nalazište kod Prespanskoga Jezera, idući od Sirce Hana
za selo Stenje i Konjsko. Tu se nalaze pojedina lepa drveta. Na ovome
mestu penje se do 900 m. nad morem, možda i više, na krečnoj podlozi,
ali ga ima i na silikatnoj. Moguće je, da ga bude i na zapadnoj strani
Galičice prema Ohridskome Jezeru.


Četvrto je mesto u Poreču i oko Treske. Tako se može naći ispod
sela Sedlareva na levoj strani Treske, na 1150 m. nad morem, na južnoj
ekspoziciji i krečnoj podlozi i zatim sve uz Tresku do sela Trebovlja.
Dalje se sreće na putu Trebovlje—Brest—Ramnje—Inče—Manastirec.
Na Veljem Vrhu južno od sela Bresta nalazi se on kao grm na 1000 m.
nad morem i na silikatnoj podlozi, čineći dobar deo smese sa hrastom.
U Maloj Rečici ima debelih krndeljastih drveta i do 40 cm. debljine,
oštećenih kresanjem za lisnik. Dalje sam ga video na mestu Krivom
Drvetu severno od sela Trebovlja, na silikatnoj podlozi, južnoj ekspoziciji
i 1000 m. nad morem. Ispod manastira Sv. Bogorodice odmah ispod
česme video sam vrlo lepa starija drveta. Tu je silikatna podloga, za


596