DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 12/1934 str. 5 <-- 5 --> PDF |
Quercus, hrastovi, je rod drveta, koji je najprostranjeniji ti Južnoj Srbiji, obrazujući donji pojas šume. Video sam ove hrastove: Ou. pedunculata, sessiliflora, conferta, pubescens, cerris, coccifera i macedonica. Ova dva poslednja hrasta imaju lokalno rasprostiranje, pa ću zato o njima govoriti posebno. O ostalim hrastovima govoriću samo u zajednici, ne ulazeći u raspravu o svakom posebice. Prema uslovima pod kojima sam radio nije mi bilo moguće ulaziti u tančine njihovoga međusobnoga razlikovanja. Za to bi se moralo imati više vremena i srestava, nego što sam ja imao. Ovde sam ja imao pred očima više šumu od hrastova kao celinu, ne ulazeći u razmatranje jedinki, koji tu šumu sačinjavaju. Hrastovi se prostiru kroz svu Južnu Srbiju, obrazujući prostrane čiste šume, ali i mešane, istina znatno manjim delom. Oni se nalaze na svima podlogama i obrazuju niske šume velikog prostranstva. Uopšte uzevši, usled dejstva ljudi i stoke retko se nalaze hrastovi lepoga uzrasta i oblika. Kao takvi još se mogu naći po zabranima i gde služe za zapise. Rastu i na suvim i na svežijim, plitkim i dubokim, jakim i slabim zemljištima, spuštajući se do najnižih nadmorskih visina, koje postoje u Južnoj Srbiji. Hrast je ovde drvo nizina i brežuljaka i bregova. Ipak penje se dosta visoko pri čemu se zapažaju sve one pojave, koje sam izneo kod bukve. Ima ga još i na 1600 m. (u Morihovu oko rečice Konjarke) i to je Qu. sessiliflora, ali i cera ima još na 1400 m., pa i preko toga na krečnjaku. Ou. pedunculata će se naći na krečnjaku takode na 1400 m. Imena kojim ga narod naziva razlikuju se lokalno. To nije čudno kada se ima pred očima njihova velika rasprostranjenost, različitost uslova pod kojima raste, pa otuda i izvesne raznolikosti u obliku. Tako Qu. pedunculata nazivaju u Starom Selu pod Ljubotenom u Sari r a p o m, oko Ibra srcem, a izgleda da ga negde nazivaju i b 1 a g u n o m. Međutim ovo poslednje ime uglavnom je vezano za Qu. conferta, ma da izgleda da ga negde daju i Qu. sessiliflora. Za Qu. conferta postoji na Prespanskome Jezeru u selima Stcnju i Konjskom ime g o z 1 a k, u planini Bigli iznad Resna, u Carevoselskome srezu i u selu Gradecu u Demirkapijskoj Klisuri p 1 o s k a č i severno od Kočana v a p u h. Za Ou. sessiliflora čuo sam ova imena: g o r u n u selu Gradecu u Demirkapijskoj Klisuri, m a z n i k kod Carevoga Sela, b j e 1 oko Ibra, b 1 a- g u n u selu Konjskom na Prespanskome Jezeru i t e g a j e c u Starome Selu ispod Ljubotena. Za Qu. pubescens je ime r e s 1 i k a (proveriti) kod Staroga Sela pod Ljubotenom i prnar ili šumova dubica kod s. Gradišta u Žegligovskome srezu, ali to je možda Qu. sessiliflora. Za Qu. cerris postoji opšte ime cer . Međutim u selu Galištu u Kavadarskome srezu čuje se ime planinski cer za razliku od Qu. macedonica. Čuju se još imena duš u Starome Selu pod Ljubotenom i d i v i da b u s. Papci u Gorskome srezu. Naziv hras t ili ra s čuje se više u zapadnome, upravo severozapadnome delu, a u jugoistočnome se uopšte čuje ime dab . Za pojedina drveta čuje se i naziv d a b i c a (na pr. blagunova dabica i za Qu. sessiliflora i za conferta u s. Basu kod Krive Palanke). U selu Gradištu u Žegligovskome srezu čuje se za sitnu hrastovu šumu ime re s ili š uma, a za odraslu k o r i j a. Ovo poslednje ime se čuje i na drugim mestima za odraslu šumu. Za hrastovu šumu kod Gusinja postoji ime b j e 1 o š u m o v i n a. 595 |