DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 12/1934 str. 4 <-- 4 --> PDF |
ona na severnoj ekspoziciji i silikatnoj podlozi spušta pojedinačno do 600 m., a kao šuma tako do 700 m. Na ovoj istoj visini video sam je i u Morihovu kao mešanu šumu, na severnoj strani u Toplome Dolu kod sela Mrežičkog. I tu je na silikatnoj podlozi. No ove su visine za ovu geografsku širinu ipak nešto izvanredne. Do te visine se bukva spušta na severnoj ekspoziciji i silikatnoj podlozi u nekadašnjem Novopazarskome Sandžaku i blizu stare Srpsko-turske granice, dakle znatno severnije. Ukoliko se ide više na jug, utoliko se ta granica kao i gornja granica, dakle ceo bukov pojas, postepeno izdiže. Topla podloga (krečnjak) pod inače istim drugim prilikama diže ovu granicu bar za 100 m., ako ne i više. Tako isto je od uticaja i ekspozicija. Južna ekspozicija uvek izdiže donju granicu za 200 do 300 m. No izgleda mi, da je vlaga u zemlji, a sa njome i ona u vazduhu, najuticajniji činilac. Tom vlagom može da se objasni onako nisko spuštanje bukve u Belasici i kod sela Konjskog gde je blaga klima sa sredozemnim uticajem tako blizu. U Belasici je ova visina već sasvim blizu podnožja gde se nalaze mnoge plavine bogate vodom sa Belasice. Kod Konjskog u Kožufu je zemljište takode dosta vlažno. Najzad koliko je ova vlaga od uticaja može se lepo videti i iznad sela Junika kod Đakovice, idući od toga sela za Golo Brdo. Tu na padinama toga Golog Brda prva je bukva viđena na južnoj ekspoziciji i krečnjaku na 900 m., što je za te prilike i okolinu izuzetno. Međutim to je objašnjivo kada se vidi da ta bukva raste kraj jedne česme^ gde ima vlage u izobilju. Često sam mogao videti kako se bukva i na južnoj i na severnoj ekspoziciji znatno niže spušta po potocima i jarugama, nego što je to slučaj na glavnoj padini. Najzad ovo se može lepo videti i kod slučajeva inverzije sa hrastom, što se događa obično po klisurastim dolinama rečica. Takav jedan slučaj je u Zletovskoj Rečici između sela Kneževa i Starog Muškova. Tu se na levoj strani vidi kraj rečice bukva, iznad nje je jedan pojas hrasta, pa tek iznad ovoga opet bukva. Usled ovoga može se videti ovde onde i ta pojava da se bukva u jednoj tako uzanoj dolini, gde inače raste na severnoj ekspoziciji, prebaci i na južnu za nešto gde raste hrast i gde inače s pogledom na nadmorsku visinu ne bi trebalo da bude bukve. Svakako da će ovde delom imati uticaja i toplota, jer su ovakve doline obično i hladnije, nego njene strane. Ali zato gore na grebenu bukva gubi položaj na korist hrasta. Često se može videti na nekome grebenu ili rebru pravca I—Z na južnoj ekspoziciji samo hrast, a na severnoj bukva. Međutim granica između ovih dveju vrsta drveta nije tačno greben, nego je iza grebena na severnoj ekspoziciji. Hrast je prešao i preko grebena na bukvinu stranu i spustio se za nešto iza grebena sve donde dokle je dopirao još uticaj onih činioca koji uslovljavaju život hrasta na južnoj ekspoziciji (toplota, suša, vetar). Dakle suprotno onome što imamo dole u klisurastoj dolini. Gde je šuma ostavljena prirodi tu se vidi da i kod donje granice može da se razlikuje granica sklopljene šume od bukve i granica pojedinih drveta. Ta granica može da bude niža od granice šume za 100, 200 m. Kao najbolja bukova šuma mogla bi se uzeti ona u gornjem delu Ibra kod sela Baca. Tu je bukva u mešavini sa jelom i smrčom i u manjim čistim delovima. Tu je ima i preko 40 m. visine i debljine do 100 cm., a nalazi se na strarim morenama. Odličnih delova ima po svim prostranijim bukovim šumama na velikim planinskim masivima. 594 |