DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 12/1934 str. 28 <-- 28 --> PDF |
njene, nego što su to danas. Pomeranje biljaka, to jest gubljenje ili zauzimanje terena, može se i danas lepo pratiti, naročito kod četinara gde uzmicanje četinara u glavnom proizvodi požar, a njihova mesta osvajaju breza i jasika. Što se tiče podloge na kojoj pojedine vrste rastu može se reći, da je ona takođe od dosta znatnog uticaja kod izvesnih vrsta drveta. Tako pitomi kesten raste na silikatnom zemljištu, a krečno po pravilu izbegava. On je silikatna biljka. Silikatna je u glavnom i molika, ma da se mestimično pojavljuje i na krečnjaku. Međutim munika je krečna biljka. Odstupanje od ovoga pravila i kod jedne i kod druge vrste drveta, kao što je napred izneto, upućuje na to, da se u ovome pravcu treba da vrše ispitivanja sa mnogo više sistema i iscrpnosti, nego što je to do sada bio slučaj. Treba svakako ispitati da li su one apsolutno vezane za pomenute vrste podloge, ili je to samo pod izvesnim uslovima, kako se to iznašlo kod kestena. Kod ovoga je pitanje kaliuma ono koje ga isključuje sa krečnih podloga, odnosno zemljišta, jer je ova siromašna kaliumom, koji je ovome pak vrlo potreban. Sve ostale glavne vrste drveta ne čine od podloge pitanje, bar ne u tako isključivom obliku da bi samo ona bila uzrok postojanju ili nepostojanju na izvcsnom mestu. Ovo je naročito važno kod crnoga bora, koji raste na svim podlogama i koji se nikako ne može smatrati isključivo krečnjačkom biljkom. Šta više najbolji uzrast je nađen na eruptivnom zemljištu, kako je napred izneto. Kod ovakvih vrsta drveta pitanje podloge je izraz i drugih prilika, a ne samo te podloge, kako to lepo sam crni bor pokazuje. U nižim delovima ili onim najnižim, gde je on na krajnjoj granici svoga rasprostiranja na dole. javlja se on na silikatnoj podlozi; krečnjak je na gornjoj granici. Ovo je verovatno zato, što kod druge granice treba sprečiti štetno dejstvo suviše visoke temperature i suše, a kod velike visine niske temperature. Kako je silikatna podloga hladna i vlažna, a krečna topla i suva to je razumljiv izneti raspored. Što se tiče životne snage pojedinih glavnih vrsta drveta može se reći, da je u svome visinskom položaju hrast najjači. To dolazi pak u pitanje u najnižim i najjužnijim delovima gde se njegov pojas poklapa sa pojasom crnog jasena i crnog graba. Tu su ove vrste drveta jake kao i hrast, ako grab nije i jači. Međutim u pogledu podnošenja suše izgleda, da im hrast ne ustupa, pa je čak i bolji, razume se, na izvesnim mestima. U 1928 god. pred jesen (septembar) sam nalazio oko Babune i Prilipa crni grab i crni jasen oštećene usled duge suše, dok je hrast bio neoštećen. Jedne kraj drugih u sitnoj i izdanačkoj šumi stajale su biljke, pa je grab imao već gotovo svo lišće sasušeno, crni jasen delimicno, a na hrastu se nije ništa primećivalo. Uzrok je možda u zemljištu, koje je bilo uglavnom duboko, i u obliku korena. Svojim sržnim korenom mogao je hrast dopreti u dubinu, do vlažnijih delova. nego što je to bilo moguće njegovim susedima, ali će ovome možda biti i uzrok, što hrast iionšte manje transpirira od ovih vrsta drveta, pa se dakle može zadovoljiti i sa manje vode. Bukva je uglavnom jača od četinara, razume se u delu pojasa, koji se poklapa sa četinarskim. S pogledom na geografsku širinu možda crni bor neće mnogo ustupati bukvi. Jela verovatno usled lakše pokretljivosti svojeg semena i moći da podnosi mnogo zasenju pokazuje nameru da se širi na račun bukve pa i borova. Jelov podmladak je nađen na više mesta na starim zakorovljenim paljevinama, iako su stara drveta jele bila 618 |