DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 12/1934 str. 27 <-- 27 --> PDF |
veta, koja se bliže svojoj južnoj granici rasprostiranja, postepeno penje da na krajnjoj južnoj granici dostigne najveću visinu. Pomeranje ili odstupanja od ovoga pravila mogu se takođe lepo posmatrati, kako se to može videti kod navedenih nadmorskih visina u opisima pojedinih vrsta drveta. Vlaga u zemlji i vazduhu i veličina planinskog masiva igraju veliku ulogu pri ovome. Tako se i znatno južnije mogu naći kod pojedinih vrsta drveta niža spuštanja nego u severnijim delovima, ili bar niža nego što bi se to prema geografskoj širini moglo očekivati. U Južnoj Srbiji su četinari drveta visoke planine, t. j . gornja im granica ide visoko u planini, dok je donja takode znatno visoko, od 1000 m. na više. Ovo je naročito važno za deo južno od Prokletija. Izuzetak čini samo crni bor čiji pojas nedostiže visine ostalih četinara, ali je ipak najširi jer se donja granica nalazi znatno nisko. Crni bor snažno zadire ne samo u bukov, nego takođe i u hrastov pojas. Ovo je u skladu sa njegovim drugim osobinama i neobično je povoljna okolnost za Južnu Srbiju. Bukva je takođe drvo visoke planine, ali i brda, jer se ona u naročito povoljnim prilikama može znatno spustiti. Pored ostalih svojih osobina ona svome današnjem rasprostiranju i po površini i po obliku ima mnogo da zahvali i svome središnom položaju. Uticaju čoveka najviše je bio izložen, a to je i danas, hrastov pojas, jer se u njemu nalazi i pojas naselja. Šta ovo znači vidi se najbolje po obliku i kakvoći hrastovih šuma. Verovatno da je usled ovoga trpeo i crni bor u svome donjem delu pojasa, sa razlikom što je to kod njega bilo od mnogo gorih posledica. S pogledom na osobine crnoga bora i izvesne njegove ostatke može se činiti predpostavka, da je on bio nekada u tome donjem pojasu više zastupljen. Ostali četinari su zbog svojih osobina bili izloženi jakom uticaju čoveka, naročito u gornjem delu svoga pojasa gde se graniče sa suvatima i pašnjacima. Tu je covek u želji da dobije što više površine za pašu došao u sudar sa četinarima. Taj sudar se obično svršavao na štetu četinara, kao što se to još i danas može pratiti. Naročito je od toga trpeo krivulj kao vrsta drveta, koja je najviše prodrla u suvatski pojas i zbog svoga oblika. Vatra je ta, koja je igrala, i danas još igra, ulogu oruđa za uništavanje (Prokletije). I smrča i jela su se do skoro spaljivale radi dobijanja popaše (Rugova). U rasprostranjenosti biljaka naročito šumskih drveta uticaj čoveka je znatno veći nego što bi se to obično uzelo. Ovo se naročito lepo vidi u J. Srbiji. Zato se ne može reći ni tvrditi da je sadanja rasprostranjenost šuma odnosno šumskih vrsta drveta potpuno izraz nesmetanog dejstva klimatoloških i ekoloških prilika i uzajamnogodnošaja biljaka. I bez sadejstva čoveka rasprostranjenost šuma odnosno pojedinih vrsta drveta je podložna promenama. U raznim geološkim periodama su ekološke, a naročito klimatološke prilike, bile različite, pa se zbog toga i biljni pokrivač menjao. No promené se vrše i u mnogo manjim razmacima vremena, ali koji su još uvek znatno duži od ljudskog veka. To su promené na malo, ako bi se tako moglo reći. Kao što se vidi iz napred izloženog, površine koje zauzimaju pojedine vrste drveta često se podudaraju. Uslovi za život pojedinih vrsta su manje više podjednake, te se i one drže u ravnoteži. Ta ravnoteža se kvari usled kakve spoljne sile (požar, elementarne nepogode), koje tada stvaraju mogućnost osvajanja toga zemljišta i od druge biljke. Iz ovoga još sleduje da bi, kad ne bi bilo uzajamne konkurencije, pojedine vrste biljaka bile više rasprostra 617 |