DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 12/1934 str. 26 <-- 26 --> PDF |
njem delu Ibra na visini oko 1000 m. gaji se ječam i ovas, a retko pšenica i kukuruz, jer ovaj hoće da ubije slana. Najviše se tu seje ovas. U selu Brodecu sam još video kalemljene ruže, bundeve, pasulj i krompir. Dalje u Šari kod žandarmerijske ispostave Vrace video sam jednu gradinicu sa crnim i belim lukom na 1800 m. i severnoj ekspoziciji. Sa ovim istim povrćem video sam i jednu gradinicu na 1850 m. i severnoj ekspoziciji kod Vakupskog B-ačila iznad sela Palčišta i u gornjem delu Uleveričke rečice u Šari. * Prednji redci, kao i prvi članak, bavili su se pojedinim vrstama drveta. Sad ću pak da dam jednu opštu sliku, radi donošenja jednoga opšteg zaključka. Iz onoga što je dosad izneto vidimo, da južnu granicu svoga rasprostiranja u ovoj oblasti dostižu smrča, krivulj, beli jasen i bela jova. Smrčeva i krivuljeva južna granica je onakva kakvu ju je dao Košanin. Međutim glavno rasprostiranje smrče na jug zadržano je u Prokletijama. Sa ovim planinama se u glavnom svršavaju i ostale četinjaste šume. Južnije od nje ima ih samo u pojedinim velikim planinskim masivima. Južna granica belog jasena je označena na priloženoj skici, dok za be!u jovu južnu granicu čine opet Prokletije. I smrča i beli jasen se na jugu od Prokletija javljaju pojedinačno i u manjim površinama na onim mestima koja su naročito pogodna u jednom ili nekoliko životnih uslova te koji zbog toga donekle potiru negativno dejstvo geografske širine. Severnu granicu svoga rasprostiranja dostižu ovde sve one vrste biljaka blažije klime, u koliko su još našle povoljne klimatske uslove, kao prnar, makedonski hrast, grip, zelenika, platan, koprivić, pistacija, pitomi kesten, juniperus oxycedrus, excelsa i foetidissima, zatim još molika i grčka jela. Za moliku, muniku i grčku jelu označio je ovu granicu Košanin. U pogledu nadmorske visine možemo reći da se razlikuju tri pojasa: hrastov, bukov i četinar. Hrastov je pojas najviši, bukov srednji, a četinarasti najviši. Bukov i hrastov pojas se mogu na dosta mesta dobro uočiti, iako je prelaz između njih najvećim delom predstavljen jednim užim ili širim pojasom mešavine ovih vrsta drveta. Međutim bukov i četinast pojas se na planinama, gde ove vrste drveta zajedno rastu, često poklapa, obrazujući čas čiste četinarske, čas mešane. Ovo je već izraz mesnih prilika, koje su jednoj ili drugoj vrsti drveta u životnoj borbi bile povoljnije. U pogledu visine bez konkurencije je samo krivulj, dok su ostali četinari spram bukve slobodni samo u najvišem delu svoga pojasa. Međutim između sebe su, izuzimajući crni bor, u konkurenciji i na tim najvećim visinama. Nadmorska visina je znatno zavisna od geografske širine. Rasprostiranje jedne vrste drveta je u visinskom pogledu ograničeno gornjom i donjom granicom, obrazujući tako jedan pojas. U tome pojasu postoji jedan deo gde biljka nalazi optimalan uslov za život, obrazujući najbolje i najgušće sastojine. Idući na niže i na više ti povoljni se uslovi sve više gube, drveta su sve slabija, gustina sve manja, dok biljka na kraju potpuno ne iščezne. Ovaj pojas nije ustaljen. On se diže i spušta prema manje i više povoljnim uslovima za život. Jedan od tih uslova je i geografska širina. Idući na jug kroz Južnu Srbiju može se pratiti ovo visinsko pomeranje pojasa glavnih vrsta drveta. Naime on se kod vrsta dr 616 |