DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 12/1934 str. 20 <-- 20 --> PDF |
sice (Strumički srez) i u Treski kod sela Zdunje. U Morihovu iznad sela Roždena na Mešniku, krečnoj podlozi i 1200 m. nad morem, zatim blizu Grčke granice na Papračkome Bregu blizu Kravice video sam Crategus nigra. Međutim ovoga gloga biće i na drugim mestima: Prespansko Je zero između sela Konjskog i Stenja na krečnoj podlozi i 1100 m. nad morem; više sela Larca na silikatnoj podlozi i 800 m. nad morem; između sela Sedlareva i Zdunja na krečnjaku; na Džigerici i Škrki kod sela Ro soki i Tresonča na 1500 m. i krečnjaku; u Šari kod Kržalinskog Bacila na 1500 m.; kod razvalina sela Reci ispod Koraba; između sela Nistrova i reke Radike i najzad kod sela Tajmišta. Sambucus nigra, zova je poznata pod ovim imenima: z o a (selo Plašće Pribojskoga sreza), o b z o v k a (selo Koniče Štavičkoga sreza i selo Vuča kraj Rožaja), obzovin a (u selu Mojstiru kraj Ibra, kod Novog Pazara), b o z e 1 (u Sredačkoj Župi, pod Belasicom, u Kratovu), b a z o v i n a (Duračka Reka kod Krive Palanke), b o z i 1 (u predelu sela Bohule Kavadarskoga sreza), b o z o j (selo Sopište blizu Skoplja) i b o z o j n a (selo Zubovce Gornjopološkog sreza). Zova se sreće svuda kroz Južnu Srbiju, ali izgleda da ne voli suviše veliku toplotu i suv vazduh. Zato je, koliko sam bar ja video, i nema na nižim nadmorskim visinama u predelima gde su leta žarka i sušna. Najniže sam je video pod Belasicom na 300 m., dakle onde gde je severna ekspozicija i gde je dosta vlažno. Gornja granica joj je dosta visoka. Video sam je u Šari na 1500 m. u Tearačkoj Bistrici ispod Bistričkog Bacila, na 1600 m. ispod Vrace i u smrčevoj šumi i Hadžinom Potoku, oba puta na severnoj ekspoziciji i silikatnoj podlozi. Sambucus racemosa će imati ista imena kao i prošla. Ona se nalazi ovde onde po šumama. Video sam je na većim visinama, na 1600 m. gde i prošla i u Prokletijama u gornjem delu Dečanske Bistrice kod Beška Babajit na 1800 m., zapadnoj ekspoziciji i silikatnoj podlozi. Verovatno da će je biti i na drugim mestima. Syringa vulgaris, ljiljak, jorgovan, slabinka u Starom Selu pod Ljubotenom, je žbun koga sam video samo na krečnoj podlozi i mahom na kamenitom zemljištu. Video sam ga u Starom Selu pod Ljubotenom na južnoj ekspoziciji i 900 m. nad morem; na Gramadi između Skoplja i Tetova na južnoj ekspoziciji i 750 m. nad morem; iznad sela Larca, zatim sela Sedlareva i Zdunja, u klisuri Demir Kapiji, u klisuri Vardara između Velesa i Zelenikova gde ga ima dosta. Ilex aquifolium sam retko video, samo u Marijanskoj Planini (ogranci Kožufa) i to iznad sela Sermenina u rečici Trtki, blizu nekadanje pruge šumske željeznice, na 700 m., severnoj ekspoziciji i jako odronljivom zemljištu; zatim na drugoj strani ispod Mrse u gornjem delu Lisičijeg Dola (pritoka Orejovice) na 1200 m., gde ga nazivaju div i p r n a r i najzad u ograncima Skopske Crne Gore kod sela Drenoglave i Nikovca kraj puta za Lokmu i Biljak na 800 do 900 m. Berberis vulgaris sam vrlo malo našao, tako na Ovčem Polju između sela Krkmanova i Novog Sela na Balar Duresi u zapuštenom vinogradu na šljunkovitome zemljištu i 390 m. nad morem; zatim kod samoga Štipa blizu šumskoga rasadnika i najzad u samome Rožaju na šljunkovitome nanosu i 1000 m. nad morem. U ovom poslednjem mestu nazivaju ga kiseljakom. Pistacia Terebinthus sam takođe rede sretao i to samo onde gde se oseća neki uticaj sredozemne klime. Oko Devđelije ga ima 610 |